Kriptovalute nisu alternativa zlatu, poručuju iz World Gold Council-a
Cena zlata premašila je 3.440 dolara po unci nakon izraelskog vazdušnog udara na iranske vojne i nuklearne lokacije, dok investitori pojačavaju potražnju za sigurnim utočištima. U jeku ovog uzleta, iz Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) poručuju: kriptovalute nisu zamena za zlato.
John Reade, glavni tržišni strateg i direktor istraživanja u WGC-u, jasno ističe: „Bitcoin i druge digitalne imovine promovišu se kao unapređena verzija zlata – kao ‘zlato 2.0’ ili ‘digitalno zlato’. To je, po mom mišljenju, pogrešno.“
Reade objašnjava da se kriptovalute uobičajeno kreću paralelno sa akcijama, dok se zlato ponaša kao zaštita u trenucima tržišne nestabilnosti. „Nisam zabrinut da će digitalna imovina ugroziti zlato“, dodaje. „Voleo bih da zagovornici kripta prestanu da ih nazivaju ‘zlato 2.0’, jer imaju potpuno drugačije karakteristike.“
Ove izjave dolaze u trenutku kada cene zlata beleže novi skok, podstaknute geopolitičkom nesigurnošću i slabljenjem dolara. Spot cena dostigla je 3.444,49 dolara po unci, dok dolar indeks tone usled očekivanja da bi Federalne rezerve mogle smanjiti kamatne stope kasnije ove godine.
Istovremeno, interesovanje za stablecoine raste, a američki ministar finansija Scott Bessent izjavio je da bi tržište stabilnih digitalnih valuta vezanih za dolar moglo dostići i 2 biliona dolara. Ipak, kako primećuje Reade, to nije pretnja zlatu, već moguća konsolidacija uloge dolara.
Reade dodaje da se zlato kreće u pravcu dodatnih dobitaka, posebno jer mnogi zapadni institucionalni investitori još nisu značajno ušli u tržište – što otvara prostor za rast. „Imaćemo nove periode intenzivne zabrinutosti za globalnu ekonomiju, naročito zbog tarifa. Možda je sada malo tiše, ali to će se vraćati iznova u narednih 12 meseci.“
Centralne banke i dalje biraju zlato
Zvanični podaci pokazuju da je Narodna banka Kine povećavala svoje zlatne rezerve sedam meseci zaredom, što je deo šireg trenda među centralnim bankama još od ruske invazije na Ukrajinu. Zapadne sankcije i zamrzavanje ruskih deviznih rezervi dodatno su podstakli prelazak na zlato.
Zlato je prošle godine preteklo evro i postalo druga najvažnija rezervna imovina na svetu, sa 20% udela u globalnim rezervama po tržišnoj vrednosti, naspram evrovih 16%, prema podacima Evropske centralne banke.
Kina će, prema Reade-u, verovatno nastaviti da povećava zlatne rezerve u narednih 5 do 10 godina. Trenutno zlato čini oko 5% kineskih deviznih rezervi, što je manje od proseka za zemlje u razvoju (oko 10%) i znatno manje od razvijenih ekonomija (oko 20%).
„Kina ima ogromne devizne rezerve, tako da svaka promena mora ići polako i postepeno“, kaže Reade. Uz to, naglašava da zlato profitira iz šireg strukturalnog pomaka: dok se centralne banke polako udaljavaju od dolara, alternativne valute poput juana ili rupije još nisu spremne da preuzmu veću ulogu.
„Možda je zlato prelazna stanica. Možda će u narednih 10 ili 20 godina ljudi smanjivati svoje dolarske rezerve, ali neće biti spremni da ih prebace u juan, rupiju ili neku drugu valutu. Umesto toga, uložiće ih u zlato. To je sasvim moguće.“
„Zato zlato i dobija na značaju. Možda je to samo prelazno rešenje za narednih 10 do 20 godina“, zaključuje on.
