Zlato, Kina i juan: Da li dedolarizacija ulazi u novu fazu?

Od kada je Zapad zamrznuo devizne rezerve Rusije 2022. godine, globalni poredak se tiho ali uporno menja. Zemlje poput Kine, Indije i Saudijske Arabije sve otvorenije traže alternativu dominaciji američkog dolara. U središtu te transformacije nalaze se zlato i kineski juan.

Kina gomila zlato: 18 meseci zaredom

Narodna banka Kine (PBOC) već 18 meseci uzastopno povećava svoje zlatne rezerve. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, samo u 2024. godini PBOC je dodala više od 200 tona zlata u svoje trezore. Ukupne rezerve sada premašuju 2.250 tona — i sve su veće u udelu deviznog portfelja.

Zašto Kina kupuje zlato? Odgovor je višeslojan: depolitizacija rezervi, zaštita od finansijskih sankcija, ali i signal tržištima da se oslanjanje na dolar više ne podrazumeva.

Trgovina u juanima: nova realnost za naftu i gas

Kineski juan sve češće se koristi u trgovini energentima. Kina i Rusija već obračunavaju deo trgovine u juanima, a prvi naftni ugovori u ovoj valuti zaključeni su i sa Saudijskom Arabijom. Šangajska berza nafte (INE) sada postaje alternativni reper za tržište, paralelno sa Brent i WTI standardima.

U tom sistemu, zlato igra ulogu paralelne garancije. Fizičko zlato sve više zamenjuje dolarske rezerve — kao monetarni neutralan instrument, nezavisan od američkih sankcija i politike.

Zlato kao sredstvo geopolitičkog suvereniteta

Za mnoge zemlje globalnog juga, zlato je jedini oblik rezerve koji ne zavisi od SAD-a, SWIFT-a ili dolarskog sistema. Upravo zato Kina, Turska, Indija i Brazil ubrzano diverzifikuju portfelje — često bez javne pompe, ali uz jasan strateški cilj.

Trend se vidi i kod manjih zemalja — poput Mađarske, Češke i Singapura — koje su značajno povećale zlatne rezerve u poslednjih pet godina.

Gde je tu Srbija?

Narodna banka Srbije trenutno drži oko 38 tona zlata, što čini približno 10–15% ukupnih deviznih rezervi. Iako Srbija i dalje funkcioniše u okviru dolarskog finansijskog sistema, trgovinske i infrastrukturne veze sa Kinom rastu — kroz projekte poput „Pojasa i puta“ i direktnih investicija.

To otvara pitanje: da li će i Srbija u budućnosti povećavati udeo zlata, ili čak koristiti juan u bilateralnim sporazumima? Za sada nema konkretnih najava, ali geopolitički tokovi sugerišu da je to scenario koji postaje sve realniji.

Zaključak

Dedolarizacija možda ne dolazi kao revolucija — ali dolazi kao tiha evolucija. U tom prelazu, zlato i juan nisu suparnici dolaru, već alati za balansiranje rizika. Kina to već radi sistematski. Da li će ostatak sveta pratiti — pitanje je vremena, a ne principa.