Njujork uvodi porez na zlato i srebro: Gradonačelnik Mamdani puca u sopstveno tržište
- Agencija Moody’s snizila izglede kreditnog rejtinga Njujorka sa ‘stabilnog’ na ‘negativan’ zbog rastućih budžetskih deficita
- Gradonačelnik Mamdani predlaže ukidanje poreske olakšice na plemenite metale koja postoji od 1989. godine
- Procenjeni prihodi od novog poreza: 300 miliona dolara za grad, 601 milion za celu državu Njujork
- 44 od 50 američkih saveznih država već ne naplaćuje porez na prodaju zlata i srebra
- Sve susedne države Njujorka — Pensilvanija, Nju Džerzi, Konektikat, Masačusets i Rod Ajlend — već su delimično ili potpuno ukinule ovaj porez
Budžetska kriza tjera Njujork na opasnu igru sa zlatom
Njujork, nekadašnja neupitna finansijska prestonica sveta, nalazi se pred odlukom koja bi mogla da trajno naruši njen položaj na globalnom tržištu plemenitih metala. Gradonačelnik Zohran Mamdani i zakonodavci u Albanyju predložili su ukidanje poreske olakšice na kupovinu investicionog zlata i srebra — mere koja je na snazi neprekidno od 1989. godine — u pokušaju da zakrpe sve dublje rupe u gradskom budžetu.
Neposredni povod za ovaj potez jeste odluka agencije Moody’s da promeni izglede kreditnog rejtinga Njujorka sa ‘stabilnog’ na ‘negativan’. U obrazloženju, Moody’s je naveo da grad projektuje ‘velike i trajne budžetske neravnoteže čak i u povoljnim ekonomskim uslovima’, što ukazuje na duboke strukturne probleme u javnim finansijama. Gradonačelnik Mamdani ocenio je ovu odluku kao ‘preuranjenu’ i pozvao se na mogućnost dobijanja dodatnih pet milijardi dolara kroz zakonodavstvo koje se razmatra u državnoj skupštini.
Šta se tačno predlaže i koliko to vredi
Poreska olakšica koja je decenijama štitila tržište
Od 1989. godine, sve kupovine plemenitih metala u vrednosti iznad 1.000 dolara u državi Njujork oslobođene su poreza na promet. Ova olakšica se odnosi na investicione poluge, novčiće i medalje od zlata i srebra, ali ne i na numizmatičke predmete čija vrednost zavisi od retkosti ili umetničke vrednosti. Upravo ova odredba omogućila je Njujorku da izgradi jedan od najvažnijih centara za trgovinu plemenitim metalima na svetu.
Procenjeni prihodi — i zašto su precenjeni
Prema dokumentima Kancelarije gradonačelnika i zakonodavnog tela države Njujork, ukidanje ove olakšice donelo bi 300 miliona dolara godišnje gradskom budžetu i 601 milion dolara na nivou cele države. Međutim, ove projekcije ne uzimaju u obzir ono što je ekonomski gotovo izvesno: masovni odliv kupaca i kompanija u susedne države.
Investitori ne moraju daleko da idu. Pensilvanija, Nju Džerzi, Konektikat, Masačusets i Rod Ajlend — praktično sve države koje graniče sa Njujorkom — već su delimično ili potpuno ukinule porez na promet za plemenite metale. Nju Džerzi je tu odluku doneo 2024. godine bez ijednog glasa protiv u oba doma skupštine. Konektikat je proširio svoju olakšicu 2025. godine. U takvim okolnostima, njujorški diler zlata koji ostane u gradu postaje konkurentski hendikepiran u odnosu na kolege udaljene svega sat vožnje.
Finansijski centar koji puca sebi u nogu
Comex i institucionalna infrastruktura na kocki
Njujork nije samo mesto gde se trguje zlatom u maloprodaji. Grad je dom CME Grupe, koja upravlja Comex-om — najvažnijim terminskim tržištem za plemenite metale na svetu. U gradu posluju desetine, ako ne i stotine dilera, depozitara i institucionalnih klirinških kuća za zlato. Uvođenje novog poreza ugrozilo bi ceo ekosistem koji je godinama gradio svoju reputaciju upravo zahvaljujući regulatornoj predvidivosti.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da CME Grupa već godinama odoleva pritiscima da proširi mrežu depozitara uključenih u isporuke po terminskim ugovorima izvan njujorške regije — praksa koja datira iz vremena kada je Njujork bio neupitni centar finansijskog sveta. Dvojica kongresnika nedavno su podnela savezni zakon upravo na tu temu, što ukazuje da je položaj Njujorka kao čvora za fizičko zlato već pod lupom.
Trend koji ide u suprotnom smeru
Organizacija Sound Money Defense League, vodeća javno-politička grupa u SAD koja se bavi pitanjima zlata i srebra na državnom i saveznom nivou, prati ovu tematiku od 2014. godine. Zaključak je jednoznačan: dominantan trend u Americi je ukidanje poreza na plemenite metale, a ne njegovo uvođenje. Trenutno 44 od 50 saveznih država ne naplaćuje porez na promet pri kupovini zlata i srebra. Od preostalih šest, pet aktivno razmatra zakonodavstvo kojim bi ukinule ovaj porez.
Njujork je već u prethodnim godinama razmatrao slične mere, ali ih nikada nije usvojio — i to iz razloga koji su i tada bili očigledni: investitori jednostavno prelaze na kupovinu u državama bez ovog poreza ili kod onlajn dilera.
Pogrešan lek za pravu bolest
Postoji duboka ironija u onome što Mamdani predlaže. Njujork ne oporezuje kupovinu akcija, obveznica, nekretnina, ETF-ova niti kriptovaluta. Međutim, građanin koji kupuje zlatnu polugu ili srebrni novčić — kao oblik zaštite svoje ušteđevine od inflacije — bio bi kažnjen posebnim porezom. Ovo nije finansijska politika; ovo je finansijska kazna za one koji ne veruju papirnom novcu.
Budžetska kriza Njujorka je realna i ozbiljna. Ali rešenje koje razara tržišnu infrastrukturu vrednu milijarde dolara, tera institucije u susedne države i oporezuje štednju građana — dok istovremeno ostavlja netaknutim sve ostale klase imovine — nije ni pravično ni ekonomski racionalno. Procenjenih 300 miliona dolara prihoda, koji bi u praksi bili znatno manji zbog odliva tržišta, ne može da opravda štetu koja bi bila naneta jednom od retkih segmenata u kojima Njujork još uvek drži globalnu prednost.
