Sumrak dolara: Zašto centralne banke grozničavo gomilaju zlato?
- Cena zlata dostigla je rekordnih 4.643 dolara po unci, uz prognoze rasta iznad 5.000 dolara do kraja godine.
- Udeo zlata u globalnim rezervama udvostručen je u poslednjoj deceniji i sada čini više od četvrtine ukupnih aktiva.
- Polovina ispitanih centralnih banaka planira povećanje alokacije u plemenite metale zbog nepoverenja u američki dolar.
Povratak ‘varvarskog relikta’ u centar moći
Decenijama je globalni finansijski sistem počivao na neprikosnovenom poverenju u američki dolar. Međutim, početak 2026. godine donosi dramatičan zaokret. Centralne banke širom sveta, od Varšave do Pekinga, ubrzano pune svoje trezore polugama, tretirajući zlato kao polisu osiguranja u svetu koji klizi u geopolitički haos. Dok Vašington testira nezavisnost Federalnih rezervi, a Donald Tramp redefiniše međunarodni poredak, poverenje u dolar kao nominalno sidro sistema ubrzano bledi.
Analitičari ukazuju na to da zlato više nije samo pasivna rezerva, već aktivno sredstvo zaštite od ekonomske prinude i sankcija. Primera radi, Narodna banka Srbije nedavno se suočila sa logističkim izazovima prilikom transporta tona zlata iz Švajcarske, što ilustruje širi trend: države ne samo da kupuju zlato, već insistiraju na njegovom fizičkom povratku u domaće trezore.
Erozija poverenja i ‘naoružavanje’ rezervi
Gubitak kredibiliteta dolara
Udeo dolara u globalnim rezervama pao je sa 66% na oko 57% u proteklih deset godina. Razlog nije postojanje superiorne alternativne valute – jer evro, funta i juan i dalje nemaju potreban globalni kapacitet – već strah od političke zloupotrebe američke valute. Zamrzavanje ruskih rezervi nakon invazije na Ukrajinu poslužilo je kao alarm za mnoge suverene investitore. Raphaël Gallardo, glavni ekonomista u Carmignac-u, ističe da investitori veruju da njihove strateške rezerve više nisu bezbedne u dolarima, jer mogu biti konfiskovane preko noći.
Repatrijacija kao imperativ bezbednosti
Prema istraživanju kompanije Invesco, čak dve trećine centralnih banaka planira da vrati svoje zlatne rezerve iz inostranstva (prvenstveno iz Londona i Njujorka) u matične zemlje. Istorijski centri poput Banke Engleske, koja čuva oko 400.000 zlatnih poluga, suočavaju se sa zahtevima za povraćaj imovine. Poljska, Mađarska i Turska već su sprovele masovne operacije repatrijacije, vođene logikom da je zlato jedina imovina koja ne predstavlja ničiji dug i koja je imuna na digitalne blokade.
Novi monetarni poredak
Iako kriptovalute pokušavaju da se nametnu kao digitalna alternativa, njihova volatilnost i dalje odbija konzervativne institucije. Zlato je u junu prošle godine preteklo evro i postalo druga najvažnija rezervna aktiva na svetu, odmah iza dolara. Dok Kina agresivno kupuje zlato kako bi parirala američkoj dominaciji, SAD i dalje drže lidersku poziciju sa više od 8.000 tona, uprkos činjenici da Fort Knox nije zvanično revidiran decenijama.
Ulazimo u eru u kojoj će stabilnost nacionalnih valuta zavisiti manje od diplomatskih saveza, a više od fizičkih zaliha plemenitih metala. Ukoliko se ostvare prognoze o ceni od 5.000 dolara po unci, svet bi mogao svedočiti najbržoj transformaciji monetarnih rezervi od kraja Bretton Woods sistema. U svetu gde važi ‘zakon džungle’, zlato ponovo postaje jedini univerzalni jezik ekonomske moći.
