Tržište zlata vredno 31 bilion dolara: Struktura, likvidnost i strateški značaj

Zlato kao finansijska klasa: Razmera koja se ne vidi golim okom

Kada se govori o tržištu zlata, prve asocijacije su najčešće nakit, zlatnici ili centralne banke. Međutim, puna slika ovog tržišta daleko prevazilazi te okvire. Ukupna količina zlata iskopana tokom čitave ljudske istorije procenjuje se na oko 220.000 tona, a njena tržišna vrednost na kraju 2025. godine iznosila je približno 31 bilion dolara. Da bi se ta količina vizuelizovala, dovoljno je zamisliti kocku sa stranicom od svega 22,5 metara — u nju bi stalo sve zlato ikada izvađeno iz zemlje.

Ono što ovo tržište čini posebnim nije samo obim, već i trajnost. Zlato je praktično neuništivo, što znači da gotovo svaka tona ikada iskopana i dalje postoji u nekom obliku — kao nakit, poluga, rezerva centralne banke ili industrijska komponenta. Za razliku od nafte ili bakra koji se troše u procesu upotrebe, zlato cirkuliše između različitih segmenata tržišta, odgovarajući na promene cena, rizika i preferencija investitora.

Nadzemne zalihe rastu sporo — oko 1,8% godišnje kroz novo rudarenje — što dugoročno učvršćuje oskudnost ovog metala i objašnjava zašto kratkoročne promene u investicionoj tražnji mogu imati izražen uticaj na cenu.

Struktura tržišta: Od nakita do derivata

Kako je raspoređeno nadzemno zlato

Od ukupnih 220.000 tona, nakit čini najveći deo sa 44% (oko 97.650 tona, vrednosti 14 biliona dolara). Poluge i novčići u rukama privatnih investitora obuhvataju 21% (46.950 tona, 7 biliona dolara), dok centralne banke i zvanične institucije drže 18% (38.670 tona, 5 biliona dolara). Fizički potkrepljeni ETF fondovi čine svega 2% (4.025 tona), a OTC (vanberzanske) pozicije institucija i imućnih pojedinaca procenjuju se na do 10.000 tona, odnosno oko 5% ukupnih zaliha. Preostalih 10% odnosi se na tehnološke i industrijske primene.

Investiciono zlato — poluge, novčići, ETF fondovi, OTC pozicije i rezerve centralnih banaka — zajedno čini tržište vredno oko 15,4 biliona dolara, od čega fizičko zlato iznosi 14 biliona, a derivati oko 1,5 bilion dolara.

Derivati: Mali udeo, velika uloga

Pored fizičkog tržišta, zlato ima i aktivno tržište finansijskih derivata. Na kraju 2025. godine, otvorene pozicije u fjučersima i opcijama vredele su oko 1,5 bilion dolara — znatno manje od fizičkih zaliha, ali ključno za likvidnost i formiranje cena. Prosečni dnevni promet na berzi COMEX iznosio je 114 milijardi dolara, dok je Šangajska berza fjučersa (SHFE) beležila 51 milijardu dolara dnevno. Ova tržišta omogućavaju prenos cenovnog rizika bez fizičkog prenosa metala, čime povećavaju efikasnost celokupnog sistema.

Likvidnost na nivou državnih obveznica razvijenih zemalja

Likvidnost — sposobnost kupovine ili prodaje imovine bez značajnog uticaja na cenu — jedna je od ključnih prednosti zlata. Globalni dnevni promet zlatom dostigao je rekordnih 361 milijardu dolara u proseku tokom 2025. godine, što je ekvivalent prometu od oko 3.000 tona dnevno.

London ostaje centralno OTC čvorište sa prometom od oko 180 milijardi dolara dnevno, dok berzanski promet iznosi oko 174 milijarde dolara dnevno. Poređenja radi, londonski OTC promet zlatom u 2025. bio je viši od prometa britanskim državnim obveznicama (gilts) i nemačkim bundovima, a uporediv sa prometom američkim trezorskim zapisima i obveznicama sa rokom dospeća od sedam do deset godina. Ovo pozicionira zlato kao jednu od najlikvidnijih finansijskih klasa na svetu, posebno u periodima tržišnog stresa.

Paradoks: Veliko tržište, mala alokacija

Uprkos impresivnoj veličini i likvidnosti, zlato ostaje iznenađujuće malo zastupljeno u investicionim portfolijima. Procenjuje se da oko 9 biliona dolara u zlatnim polugama koje drže privatni i institucionalni investitori čini svega 3% od ukupnih 320 biliona dolara globalnih finansijskih sredstava. Pre četrdeset godina taj udeo bio je oko 14%.

Raspodela nije ravnomerna: istraživanja pokazuju da do 30% investitora uopšte nema alokaciju u zlato, dok institucije koje ga drže uglavnom imaju ispodprosečnu zastupljenost. Analiza Svetskog saveta za zlato pokazuje da strateška alokacija od 5% u dobro balansiranom portfoliju — sa rasponom od 2% do 10% zavisno od investicionih ciljeva — istorijski poboljšava prinos prilagođen riziku. Za investitore na tržištima poput Indije i Japana, optimalne alokacije mogu biti i više.

Centralne banke: Strateški kupci koji ne staju

Zlato nije samo investiciona klasa — ono je i zvanična rezervna imovina. Na kraju 2025. centralne banke su držale oko 38.670 tona zlata vrednog 5 biliona dolara, što čini 26% ukupnih globalnih deviznih rezervi — odmah iza američkog dolara po zastupljenosti.

Razlike između razvijenih i tržišta u razvoju su izražene: centralne banke razvijenih zemalja drže u proseku 30% rezervi u zlatu, dok njihovi pandani sa tržišta u razvoju drže oko 15% — što je, međutim, značajan napredak u odnosu na svega 4% iz 2010. godine. Anketa centralnih banaka iz 2025. pokazuje da 73% ispitanika očekuje smanjenje udela američkog dolara u globalnim rezervama tokom narednih pet godina, uz istovremeni rast udela zlata, evra i juana.

Diversifikovana ponuda i ‘dualna priroda’ potražnje kao stub stabilnosti

Ponuda bez dominantnog igrača

Rudarenje čini 74% ukupne ponude zlata, a reciklaža preostalih 26%. Ključna karakteristika rudarske ponude je geografska diversifikacija — nijedan region ne proizvodi više od četvrtine globalnog godišnjeg iskopa. To smanjuje rizik od šokova ponude i doprinosi relativno niskoj volatilnosti zlata u poređenju sa sirovinama čija je proizvodnja geografski koncentrisana. Reciklaža funkcioniše kao automatski stabilizator: kada primarna proizvodnja ne može da pokrije potražnju, sekundarno tržište reaguje i popunjava jaz.

Dualna priroda potražnje

Potražnja za zlatom potiče iz dva strukturno različita izvora. Potrošačka potražnja — nakit (29%) i tehnologija (6%) — prociklična je i raste zajedno sa ekonomijom. Investiciona potražnja — ulaganja (43%) i kupovine centralnih banaka (21%) — kontraciklična je i jača u periodima neizvesnosti i krize. Ova ‘dualna priroda’ objašnjava zašto zlato može istovremeno biti i luksuzna roba i bezbedno utočište, i zašto se ponaša drugačije od većine finansijskih klasa zavisno od makroekonomskog konteksta.

Geografska diversifikacija potražnje dodatno učvršćuje stabilnost: tržišta u razvoju, predvođena Kinom i Indijom, čine oko 50% godišnje globalne potražnje, dok razvijene ekonomije pokrivaju ostatak.

Strateška imovina koja čeka na prepoznavanje

Tržište zlata kombinuje retku mešavinu osobina: istorijsku trajnost, institucionalnu dubinu, likvidnost uporedivu sa državnim obveznicama vodećih ekonomija i strukturnu otpornost zasnovanu na diversifikovanoj ponudi i potražnji. Ipak, prosečna alokacija u portfolijima ostaje daleko ispod istorijskih nivoa i ispod nivoa koji analitičari preporučuju za optimizaciju rizika i prinosa.

U svetu u kome centralne banke sistematski smanjuju izloženost dolaru, a geopolitička neizvesnost ostaje povišena, strateška uloga zlata — i kao rezervne imovine i kao portfolijskog diversifikatora — verovatno će nastaviti da raste. Pitanje nije da li zlato ima mesto u savremenim finansijama, već koliko dugo će institucionalni investitori ignorisati jaz između njegove tržišne relevantnosti i stvarne zastupljenosti u njihovim portfolijima.