Turska zlatna rezerva izgubila 120 tona za dve nedelje: Centralna banka prodaje zlato da bi odbranila liru
- Turska centralna banka izgubila je više od 118 tona zlata za samo dve nedelje, od čega 69,1 tonu u poslednjoj sedmici.
- Ukupne zlatne rezerve spale su na 702,5 tona — najveći nedeljni pad od 2013. godine.
- Prema procenama bankara, oko 26 tona je direktno prodato, a 42 tone su korišćene u svop transakcijama.
- Razlog: odbrana turske lire i obezbeđivanje likvidnosti usred rata između Irana i Izraela koji je pogurao globalne cene energenata.
Ankara topi zlatne rezerve dok rat diže cenu energije
Turska centralna banka ubrzano troši zlatne rezerve kako bi stabilizovala valutu i tržišta pogođena ratnim dejstvima na Bliskom istoku. Prema podacima objavljenim u četvrtak, rezerve su u poslednjoj sedmici pale za 69,1 tonu, dostigavši nivo od 702,5 tona. Kada se tome doda pad od 49,3 tone iz prethodne sedmice, ukupni odliv zlata za samo dve nedelje premašuje 118 tona — što predstavlja najveći dvonedeljni pad od kada banka objavljuje ove podatke, tj. od 2013. godine.
Kontekst je ključan: rat između SAD, Izraela i Irana izazvao je snažan skok globalnih cena energenata, što je direktno pritisnulo tursku liru i ugrozilo tržišnu likvidnost. Ankara je reagovala kombinacijom prodaje deviza, zlatnih rezervi i finansijskih instrumenata kako bi ublažila posledice šoka.
Šta stoji iza brojki
Prodaja i svop: dva mehanizma odliva
Prema nezavisnim procenama trojice bankara koji su analizirali objavljene podatke, od ukupnog pada od 69,1 tone u poslednjoj sedmici, oko 26 tona je direktno prodato, dok je 42 tone korišćeno u svop aranžmanima — finansijskim transakcijama u kojima se zlato privremeno zamenjuje za devize ili lire. Centralna banka nije komentarisala ove procene.
Svop transakcije su tehnički reverzibilne, ali u uslovima prolongiranog tržišnog pritiska postoji rizik da se privremeni instrumenti pretvore u trajni gubitak rezervi. Upravo to je ono što analitičari prate sa posebnom pažnjom.
Guverner brani poteze banke
Pre odlaska na investitorske sastanke u London, guverner Centralne banke Turske Fatih Karahan javno je odbranio ovakav pristup upravljanju rezervama. U izjavi za državnu agenciju Anadolu, Karahan je opisao strategiju banke kao ‘proaktivnu, fleksibilnu i kontrolisanu’, naglašavajući da se radi o osmišljenom odgovoru na potrebe devizne likvidnosti, a ne o nekontrolisanom rasipanju rezervi.
Ipak, tempo trošenja teško je opisati kao rutinsko upravljanje. Gubitak od 118 tona za 14 dana — u vrednosti od nekoliko milijardi dolara po tekućim cenama zlata — govori o ozbiljnosti pritiska s kojim se turska ekonomija suočava.
Istorijski kontekst: rekordni pad
Ovaj pad nema presedana u modernoj istoriji turskog centralnog bankarstva. Od 2013. godine, kada je banka počela da redovno objavljuje podatke o međunarodnim standardnim zlatnim rezervama, nije zabeležen ni jedan nedeljni pad koji bi se mogao meriti sa ovim. Poređenja radi, prethodni rekordni pad od 49,3 tone iz prethodne sedmice već je bio izuzetan — i bio je samo uvod u još veći udar koji je usledio.
Zlatne rezerve kao poslednja linija odbrane
Turska je godinama gradila impresivne zlatne rezerve, delimično kroz program koji je bankama dozvoljavao da deo obaveznih rezervi drže u zlatu. Ta strategija je Ankari davala fleksibilnost u kriznim vremenima. Sada se ta fleksibilnost troši ubrzanim tempom.
Pitanje koje se nameće nije samo koliko dugo Turska može da nastavi ovim tempom, već i kakve će biti dugoročne posledice po poverenje u liru ako tržišta zaključe da je tampon iscrpljen. Sa 702,5 tona preostalih rezervi, Turska i dalje spada među veće imaoce zlata u svetu, ali svaki novi nedeljni izveštaj biće pod lupom investitora i analitičara koji mere izdržljivost turske monetarne politike u uslovima geopolitičke nestabilnosti koja ne pokazuje znake smirivanja.
