Wells Fargo prognozira zlato po 6.300 dolara do kraja 2026. godine uprkos najoštrijem padu od 1983.
Globalni trendovi i zlato
27. mart 2026.

Wells Fargo prognozira zlato po 6.300 dolara do kraja 2026. godine uprkos najoštrijem padu od 1983.

  • Wells Fargo projektuje cenu zlata u rasponu od 6.100 do 6.300 dolara po unci do kraja 2026. godine
  • Od rekordnih 5.600 dolara u januaru, spot zlato je palo za skoro 22%, na 4.391,50 dolara po unci
  • Zlato beleži najduži niz nedeljnih padova od 1983. godine — četiri uzastopne nedelje u minusu
  • Blokada Hormuškog moreuza zbog rata na Bliskom istoku gura naftu iznad 105 dolara po barelu, pojačavajući inflacione pritiske
  • Trejderi prema CME FedWatch alatu ne očekuju nijedno smanjenje kamatnih stopa u 2026, a postoji i 35% verovatnoća povećanja

Zlato pod pritiskom: rekordni pad u senci rata i visokih kamatnih stopa

Zlato, koje investitori tradicionalno smatraju sigurnim utočištem u vremenima krize, u poslednjih mesec dana ponašalo se suprotno od očekivanja. Umesto da raste usred geopolitičke nestabilnosti, plemeniti metal klizi naniže pod teretom makroekonomskih faktora koji su se pokazali snažnijim od straha od rata. Ipak, analitičari Wells Fargo-a ostaju čvrsto optimistični i u padu vide — taktičku priliku za kupovinu.

Zašto zlato pada dok svet gori

Makroekonomski pritisci nadglasavaju geopolitički strah

Analitičari Wells Fargo-a u svom najnovijem izveštaju o globalnoj investicionoj strategiji detaljno su objasnili paradoks koji zbunjuje tržišta: zlato pada uprkos eskalaciji sukoba na Bliskom istoku. Prema njihovoj analizi, kombinacija visokih kamatnih stopa, jačanja američkog dolara i rasta realnih prinosa na obveznice trenutno nadjačava faktor geopolitičkog rizika koji bi inače podržavao cenu metala.

Zlato je doživelo kratkotrajan skok na početku sukoba, ali je taj impuls brzo iščezao kada su investitori počeli da preračunavaju očekivanja u pogledu kamatnih stopa. Kapital koji traži sigurnost preusmerio se u američki dolar, a ne u zlato.

Hormuz, nafta i začarani krug inflacije

Centralni problem leži u energetskom sektoru. Sukob je gotovo u potpunosti zaustavio transport nafte kroz Hormuški moreuz — ključnu tačku kroz koju prolazi oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG). Direktna posledica je cena Brent nafte koja je prešla 105 dolara po barelu, što pojačava inflacione pritiske širom globalne ekonomije.

Viši troškovi energije podižu cene u proizvodnji i transportu, što centralnim bankama ostavlja malo prostora za popuštanje monetarne politike. Zlato, kao sredstvo koje ne donosi prinos, direktno trpi kada kamatne stope ostaju visoke — jer investitori tada biraju obveznice i dolar koji nose kamatu, umesto metala koji je pasivan.

Bez smanjenja kamatnih stopa na vidiku

Prema podacima CME Group-ovog FedWatch alata, trejderi trenutno ne anticipiraju nijedno smanjenje kamatnih stopa u 2026. godini. Štaviše, postoji čak 35% verovatnoća da će Fed pre kraja godine kamatne stope i povećati — što je drastičan zaokret u odnosu na očekivanja od pre samo nekoliko meseci, kada su tržišta računala na dva smanjenja.

Uporedni prikaz rekordne cene zlata iz januara 2026. (5.600$), tekuće spot cene (4.391$), cene na COMEX futures tržištu (4.499$) i Wells Fargo prognoze za kraj 2026. (6.100–6.300$)
Uporedni prikaz rekordne cene zlata iz januara 2026. (5.600$), tekuće spot cene (4.391$), cene na COMEX futures tržištu (4.499$) i Wells Fargo prognoze za kraj 2026. (6.100–6.300$)

Wells Fargo: pad je privremena korekcija, ne strukturalni slom

Centralne banke kao stub dugoročne tražnje

Uprkos svemu, Wells Fargo zadržava izrazito optimistično dugoročno stanovište. Banka projektuje da će cena zlata do kraja 2026. godine dostići raspon od 6.100 do 6.300 dolara po unci — što bi predstavljalo rast od više od 40% u odnosu na trenutne nivoe. Ključni pokretač ove prognoze je kontinuirana kupovina zlata od strane centralnih banaka širom sveta, koja ostaje znatno iznad dugoročnih proseka i predstavlja strukturalni, a ne spekulativni faktor tražnje.

Američka ekonomija otpornija na energetske šokove nego ranije

Wells Fargo ističe i da je američka ekonomija danas znatno otpornija na energetske krize nego što je bila u prošlosti. Razlozi su višestruki: ekonomija je sve više orijentisana ka uslugama, SAD su postale neto izvoznik energije, a udeo troškova energije u kućnim budžetima značajno je smanjen. Ovi strukturalni pomaci umanjuju rizik od dugotrajnog inflacionog šoka koji bi zlatu trajno zatvorio vrata rasta.

Taktička prilika za strpljive investitore

Banka eksplicitno savetuje investitorima da postepeno grade pozicije tokom ovog pada, ocenjujući ga kao taktičku, a ne fundamentalnu slabost. Projekcija je da će, kako se geopolitička situacija bude stabilizovala, kapital početi da se preusmerava iz energetskog sektora u plemenite metale — što bi moglo biti okidač za novi uzlazni ciklus.

Između straha i strpljenja: zlato na raskrsnici

Trenutna situacija na tržištu zlata ilustruje jedan od fundamentalnih paradoksa savremenih finansija: u svetu visokih kamatnih stopa, čak ni rat ne garantuje rast cene tradicionalnog sigurnog utočišta. Zlato se nalazi u najoštrijem nizu gubitaka od 1983. godine, a pad od skoro 22% od januarskog rekorda od 5.600 dolara jasno pokazuje koliko su makroekonomski pritisci moćni. Ipak, ako se Wells Fargo-ova analiza pokaže tačnom — da su inflacioni pritisci i visoki prinosi na obveznice privremena, a ne trajna prepreka — onda bi sadašnji nivoi mogli biti upravo ona tačka ulaska o kojoj strpljivi investitori sanjaju.

Relevantni članci