Zlatna groznica 2026: Zašto plemeniti metal cilja granicu od 5.000 dolara
- Cena zlata premašila je 4.630 dolara po unci, beležeći rast od preko 7% samo u prvim nedeljama 2026. godine.
- Analitičari predviđaju skok na 5.000 dolara, uz optimistične scenarije koji dosežu i do 5.400 dolara u slučaju eskalacije rizika.
- Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i neizvesnost oko američkih carina postaju ključni pokretači potražnje za sigurnim utočištima.
Povratak zlata kao ultimativnog hedžinga
Dok se globalna tržišta suočavaju sa novim talasom političke i ekonomske nestabilnosti, zlato je ponovo preuzelo ulogu primarnog čuvara vrednosti. Nakon impresivnog rasta od 65% tokom 2025. godine, plemeniti metal nastavlja svoj uspon, dostižući nove istorijske rekorde iznad 4.630 dolara po unci. Ovaj trend nije slučajan; on je direktna posledica kumulativnih rizika koji obuhvataju sve od monetarne politike do geopolitičkih potresa.
Analiza pokretača rasta: Geopolitika i institucionalna neizvesnost
Bliski istok i energetska bezbednost
Ponovno rasplamsavanje tenzija u Iranu i upozorenja SAD o potencijalnoj intervenciji stavili su tržišta u stanje pripravnosti. Poseban fokus investitora je na Hormuškom tesnacu, kroz koji prolazi približno 20% svetske potražnje za naftom. Iako se očekuje da će tržište nafte biti prezasvaćeno u prvoj polovini godine, zlato se pozicioniralo kao superiorna zaštita (hedge) u odnosu na energente, nudeći diversifikaciju bez direktne izloženosti rizicima infrastrukture.
Pravni i politički potresi u Vašingtonu
Unutrašnja politika SAD dodatno zamagljuje vidik investitorima. Istraga Ministarstva pravde protiv predsednika Federalnih rezervi, Jeromea Powella, iako verovatno neće zaustaviti ciklus ublažavanja monetarne politike, unosi dozu nepoverenja. Istovremeno, iščekivanje odluke Vrhovnog suda o recipročnim carinama i predstojeći novembarski izbori stvaraju ambijent u kojem institucionalna nesigurnost direktno hrani potražnju za realnom imovinom.
Fundamenti koji podupiru bikovski trend
Uprkos podacima koji ukazuju na obuzdavanje inflacije, pritisci na cene ostaju prisutni, što će verovatno primorati Fed na dalja smanjenja kamatnih stopa. Pad realnih prinosa tradicionalno povećava privlačnost zlata, s obzirom na to da ono ne nosi kamatu. Dodatno, rastući globalni dug i zabrinutost oko javnih finansija SAD podstiču institucionalne investitore da se okrenu imovini koja je oslobođena rizika druge ugovorne strane.
Trenutne projekcije sugerišu da bi zlato u narednim mesecima moglo dostići nivo od 5.000 dolara. Iako visoke premije nose određene rizike od korekcije naniže, scenario u kojem cena dostiže 5.400 dolara postaje sve realniji ukoliko se politički ili finansijski rizici dodatno zaoštre. U kontekstu dobro diversifikovanog portfolija, alokacija ka zlatu srednjeg jednocifrenog procenta ostaje preporuka za investitore koji traže stabilnost u nepredvidivim vremenima.
