Zlato gubi sjaj usred iranske krize: Zašto investitori beže u dolar?
- Cena zlata pala za oko 4% na 5.124 dolara po unci uprkos eskalaciji sukoba.
- Jak američki dolar i trezorski zapisi blokiraju rast plemenitih metala.
- Cena nafte skočila za 20% na 74 dolara zbog pretnje zatvaranju Hormuškog moreuza.
- Očekivanja rasta kamatnih stopa zbog inflacije dodatno vrše pritisak na zlato.
Tržišni paradoks u srcu sukoba
Tradicionalna ekonomijska pravila, koja decenijama diktiraju ponašanje investitora, doživela su neočekivani preokret na početku marta 2026. godine. Dok se oružani sukob u Bliskom istoku širi, a američka ambasada u Rijadu pogođena dronovima, plemeniti metali nisu pružili očekivanu otpornost. Zlato, koje se vekovima smatra sigurnom lukom u vremenima geopolitičke nestabilnosti, zabeležilo je značajan pad.
Cena zlata pala je za oko četiri odsto tokom utorka, spuštajući se na nivo od približno 5.124 dolara po unci. Ovo kretanje suprotstavlja se istorijskom obrazcu u kojem se cene plemenitih metala obično naglo povećavaju u trenutku izbijanja ratnih sukoba. Umesto bekstva u zlato, kapital se masovno preusmerava ka drugim instrumentima.
Dominacija američkog dolara
Ključni faktor koji guši rast zlata u ovom trenutku je izuzetno jaka pozicija američkog dolara. Komoditeti poput zlata i nafte su denominirani u dolara, što znači da jačanje ove valute direktno utiče na njihovu cenu. Kada dolar raste, potrebno je manje dolara da bi se kupila ista količina robe, što automatski povlači cenu nadole.
Sigurnost u dolaru
Colin White, izvršni direktor Verecan Capital Management, ističe da se u trenutima kada svet postane izuzetno zastrašujuć, globalni kapital teži ka dolaru. ‘Ceo svet trguje na osnovu poverenja’, objašnjava White. ‘Kada nema drugog mesta gde možete dobiti poverenje, globalni glas odlazi u korist USD’. Ova percepcija čini američku valutu privlačnijom od zlata u trenutnoj krizi.
Analitičar Ross Norman dodaje da dolar ‘apsolutno raste’, zajedno sa američkim trezorskim zapiscima, što stvara jak ‘suprotan vetar’ za zlato i posebno za srebro. Speculacije oko zlata su dostigle vrhunac, što je učinilo tržište krhkijim nego inače.
Energetska kriza i inflatorni pritisak
U međuvremenu, situacija sa energentima je drastično drugačija. Iran je pretnjama zatvorio Hormuški moreuz, ključnu pomorsku rutu kroz koju prolazi petina svetske nafte. Ovo je dovelo do naglog skoka cena sirove nafte, koja je dostigla 74 dolara po barelu, što je rast od skoro 20% u odnosu na prethodnu nedelju.
Ovaj rast cena energenata nosi sa sobom ozbiljne posledice po globalnu inflaciju. Više cene nafte znače više cene goriva za transport robe, što će se preneti na potrošačke cene. Patrick De Haan, analitičar sa GasBuddy, upozorava da se točkovi inflacije ponovo okreću.
Uticaj kamatnih stopa
Očekivanja visoke inflacije mogu naterati američku centralnu banku (Federalne rezerve) da podigne kamatne stope kako bi se obuzdao rast cena. Više kamatne stope obično jačaju dolar jer privlače strane investitore u potrazi za većim prinosima. Jači dolar i veće kamatne stope su smrtne presude za cenu zlata, koje ne donosi kamatu.
Prema rečima američkog predsednika Donalda Trampa, sukob bi mogao trajati četiri do pet nedelja ili duže. Dok se tržište suočava sa ovom neizvesnošću, investitori i dalje traže najsigurnije utočište, a trenutno je to dolar, a ne zlato.
