Zlato pada ispod 4.445 dolara: Skok cene nafte i iranska kriza pritiskaju plemeniti metal
- Cena zlata pala je više od 1% na oko 4.445 dolara po unci u ponedeljak, 30. marta 2026.
- Nafta WTI skočila je gotovo 3%, prelazeći granicu od 102,50 dolara po barelu, pojačavajući strahove od inflacije.
- Izveštaji o mogućoj kopnenoj invaziji SAD na Iran uneli su dodatnu neizvesnost na tržišta.
- Predsednik Tramp istovremeno signalizuje mogući diplomatski sporazum sa Teheranom u kratkom roku.
- Centralne banke sveta i dalje agresivno kupuju zlato – u četvrtom kvartalu 2025. dodato je 290 tona rezervi.
- Tržište procenjuje gotovo 70% verovatnoće da će Federalne rezerve smanjiti kamatne stope do trećeg kvartala 2026.
Nafta gura inflaciju, zlato trpi posledice
Na početku poslednje sedmice marta 2026. godine, tržišta plemenitih metala suočila su se sa oštrim pritiskom prodaje. Cena zlata otvorila je sedmicu padom od više od jedan odsto, spuštajući se na oko 4.445 dolara po unci, dok je nafta tipa WTI istovremeno skočila za skoro tri odsto, probijajući psihološku granicu od 102,50 dolara po barelu.
Veza između ova dva kretanja nije slučajna. Nagli skok cene nafte direktno pojačava inflaciona očekivanja, a to centralne banke stavlja pred dilemu: da li zadržati kamatne stope na visokom nivou duže nego što je planirano, ili čak nastaviti sa stezanjem monetarne politike. Takav scenario direktno udara po zlatu, koje ne donosi prinos i koje u uslovima visokih realnih kamatnih stopa gubi na atraktivnosti u odnosu na obveznice i druge instrumente koji nose kamatu.
Bliski istok: Između rata i diplomatije
Vojni signali iz Pentagona
Tržišna pažnja u ovom periodu bila je usredsređena na Bliski istok, i to iz dobrog razloga. Prema izveštaju Wall Street Journala, Pentagon je razmatrao slanje dodatnih 10.000 vojnika u region u sklopu scenarija koji je podrazumevao mogućnost kopnene invazije na Iran. Ovakve vesti po pravilu pokreću tzv. ‘flight to safety’ – bekstvo investitora ka sigurnim utočištima, od kojih je zlato istorijski najvažnije.
Trampovi signali o diplomatskom rešenju
Međutim, situaciju je zakomplikovao sam predsednik Donald Tramp, koji je u razgovoru za Financial Times izjavio da bi sporazum sa Iranom mogao biti postignut u kratkom roku. Naveo je da indirektni pregovori putem posrednika napreduju i da se dogovor može postići ‘prilično brzo’. Ova protivrečnost između vojnih priprema i diplomatskih signala stvorila je atmosferu duboke neizvesnosti – upravo onu vrstu okruženja u kojoj tržišta teško formiraju jasne trendove.
Posledica je bila paradoksalna: zlato, koje bi u uslovima geopolitičke eskalacije trebalo da raste, palo je – jer je inflacioni pritisak koji dolazi sa tržišta nafte bio dominantniji faktor od geopolitičkog rizika.
Tehnička slika: Metal u zoni pritiska
Posmatrano kroz prizmu tehničke analize, zlato se nalazi u nepovoljnoj poziciji. Cena je ispod 20-dnevnog eksponencijalnog pokretnog proseka koji se nalazi blizu 4.735 dolara, što je jasan signal da kratkoročni trend ostaje negativan. Indeks relativne snage (RSI) kreće se u rasponu od 20 do 40, što potvrđuje slabost kupaca.
Metal je prethodno dostigao vrhunac u zoni oko 5.300 dolara, a zatim je probijanjem ispod nivoa od 4.900 dolara ušao u izrazitu fazu pada. Ključna podrška nalazi se na 4.307 dolara, a ukoliko i taj nivo popusti, sledeća zona odbrane je oko 4.100 dolara. Sa gornje strane, otpor se nalazi na 4.736 dolara, potom na 4.915 dolara, a tek iznad tog nivoa otvara se prostor prema 5.080 dolara.
Strukturni oslonac: Centralne banke ne odustaju od zlata
Uprkos kratkoročnom pritisku, fundamentalna slika za zlato nije jednoznačno negativna. Centralne banke sveta nastavljaju sa akumulacijom ovog metala u obimu koji nema presedana u modernoj finansijskoj istoriji. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, u 2022. godini kupljeno je rekordnih 1.136 tona zlata u vrednosti oko 70 milijardi dolara. Taj trend se nastavio – samo u četvrtom kvartalu 2025. centralne banke su dodale 290 tona u svoje rezerve.
Ovaj strukturni kupac na tržištu deluje kao amortizer koji sprečava slobodan pad cene. Svaki značajniji korekcioni pad stoga mnogi analitičari posmatraju kao potencijalnu priliku za akumulaciju, a ne kao signal za kapitulaciju.
Federalne rezerve: Ključna nepoznanica za ostatak godine
Najveći katalizator koji bi mogao da promeni smer kretanja cene zlata ostaje monetarna politika Federalnih rezervi SAD. Prema alatu CME FedWatch, tržište trenutno procenjuje gotovo 70% verovatnoće da će Fed smanjiti kamatne stope do trećeg kvartala 2026. godine. Svaki zvaničan signal da bi to moglo da se dogodi ranije nego što se očekuje imao bi dvojaki efekat: oslabio bi američki dolar i istovremeno pokrenuo rast cene zlata, koje se kotira u dolarima i koje se kreće obrnuto proporcionalno vrednosti te valute.
Iz tog razloga, svako saopštenje Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) u narednim mesecima biće pod lupom investitora koji trguju plemenitim metalima.
Tržište ostaje na ivici: Šta donosi naredni period
Situacija na tržištu zlata početkom 2026. godine odražava svu složenost globalnog makroekonomskog okruženja. Inflacioni pritisak koji dolazi sa tržišta energenata, geopolitička napetost oko Irana koja se nije razrešila ni diplomatskim putem ni vojnom akcijom, te neizvesnost oko tempa popuštanja monetarne politike u SAD – sve to zajedno drži implicitnu volatilnost na visokom nivou. CBOE indeks volatilnosti zlata (GVZ) prosečno je iznosio više od 18,5 u poslednjih šest meseci, što je znatno iznad istorijskih normi.
Zlato se nalazi na raskrsnici: strukturna potražnja centralnih banaka i perspektiva nižih kamatnih stopa pružaju dugoročnu potporu, ali kratkoročni inflacioni pritisak i tehnička slabost ostavljaju metal ranjivim na dalje korekcije. U takvom okruženju, svaki novi geopolitički incident ili neočekivana izjava iz Vašingtona može biti okidač za nagli zaokret u bilo kom smeru.
