Zlato palo 15% za mesec dana — tri razloga zašto bi moglo da se oporavi
- Zlato je od rekordnih 5.608 dolara po unci u februaru palo na oko 4.521 dolar — pad od 15% za svega mesec dana.
- Barclays strategist Ajay Rajadhyaksha smatra da je ovo razumna tačka za ulazak u poziciju.
- Centralne banke nastavljaju masovnu kupovinu zlata, a fiskalni deficiti na Zapadu se produbljuju.
- Analitičar Tom Essaye zauzima suprotan stav — kratkoročno ostaje bearish na zlato.
Sjaj koji je privremeno izgubio bljesak
Biti bullish na zlato bila je jedna od najprofitabilnijih strategija u 2025. godini. Plemeniti metal zabeležio je najsnažniji godišnji rast u poslednjih 46 godina — cena je skočila čak 65%, završivši godinu na 4.300 dolara po unci. Potom je u februaru 2026. dostignut istorijski rekord od 5.608 dolara. Međutim, od tog vrhunca zlato je izgubilo oko 15% vrednosti i trenutno se stabilizovalo oko 4.521 dolara po unci.
Ovaj pad zbunjuje mnoge investitore. U teoriji, geopolitičke tenzije — posebno rat sa Iranom koji trese globalna tržišta — trebalo bi da guraju cenu zlata naviše kao klasičnog ‘safe haven’ instrumenta. Umesto toga, desilo se suprotno. Kako to objasniti?
Zašto je zlato palo uprkos krizi
Inflacioni šok i zamrznute kamatne stope
Energetski šok izazvan sukobom sa Iranom snažno je podigao inflaciona očekivanja. Američka Federalna rezerva (Fed) reagovala je jasnim signalom: smanjenja kamatnih stopa u 2026. godini neće biti. To direktno udara na zlato — kao imovina koja ne donosi prinos, ono postaje manje privlačno u poređenju sa državnim obveznicama čiji prinosi rastu.
Prinudna likvidacija pozicija
Drugi faktor je tehnički, ali podjednako moćan. Kako su globalna berza i akcijska tržišta krenula nadole, institucionalni investitori suočeni sa margin call-ovima bili su primorani da prodaju svoje najprofitabilnije pozicije kako bi pokrili gubitke u portfolijima. Zlato — koje je godinama raslo — postalo je idealna imovina za brzu likvidaciju. Paradoksalno, upravo je uspeh zlata u prethodnom periodu doprineo njegovom padu.
Psihologija tržišta
‘Ponaša se sve samo ne kao safe haven’, rekao je Tom Essaye, osnivač Sevens Report Research, za Yahoo Finance. Essaye zauzima bearish stav i smatra da pomenuti negativni faktori neće nestati u kratkom roku. ‘Nema interesa za zlato, ne sada’, dodao je.
Tri razloga zašto bi oporavak ipak bio moguć
1. Centralne banke ne usporavaju kupovinu
Ajay Rajadhyaksha, strateg Barclaysa, u svojoj analizi ističe da je kupovina zlata od strane centralnih banaka — koja je naglo ubrzana nakon 2022. godine — strukturalna pojava koja se neće brzo okončati. Ovo je snažan dugoročni oslonac za cenu metala.
2. Fiskalna slika na Zapadu se pogoršava
Fiskalni deficiti u razvijenim ekonomijama nastavljaju da rastu. Rajadhyaksha naglašava da Fed već četiri uzastopne godine promašuje cilj inflacije od 2%, što dugoročno podriva poverenje u fiat valute i čini zlato atraktivnijim kao čuvar vrednosti.
3. Geopolitički rizik i inflacioni efekat sukoba
‘Kombinacija geopolitičkog rizika, trajne kupovine centralnih banaka, inflacionog skoka usled naftnog šoka i fiskalnih posledica sukoba trebalo bi da podrži zlato — posebno kao tail hedge u većini portfolija‘, zaključuje Rajadhyaksha, koji smatra da je trenutni nivo cena razumna ulazna tačka za investitore.
Dva pogleda, jedna imovina
Tržište zlata trenutno deli analitičare u dva tabora. S jedne strane, Barclays vidi strukturalne razloge za oporavak i preporučuje kupovinu na padu. S druge strane, Essaye i njemu slični analitičari smatraju da kratkoročni vetrovi — visoke kamatne stope, inflacioni pritisak i prinudne likvidacije — još uvek dominiraju. Koji god scenario se ostvario, jedno je izvesno: zlato je ponovo u centru pažnje globalnih investitora, i to u trenutku kada je svaka odluka skuplja nego ikad.
