Zlato između inflacije i neizvesnosti: Kuda idu cene do kraja 2026?
- Cena zlata oscilovala je između 4.300 i 5.500 dolara po unci tokom 2026. godine
- Inflacija u SAD dostigla je najviši nivo u više od tri godine, što podržava potražnju za zlatom
- Stručnjaci prognoziraju rast cene zlata od oko 10% do kraja 2026, na oko 5.000 dolara po unci
- Eventualno podizanje kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi moglo bi da obori cene zlata
- Finansijski savetnici preporučuju da udeo zlata u portfoliju ne prelazi 5 do 10 odsto
Rekordne cene, ali i turbulentna vožnja
Zlato je tokom 2025. godine rušilo rekord za rekordom, ali je početak 2026. doneo znatno više turbulencija. Plemeniti metal postavio je novi istorijski maksimum u januaru, no ostatak godine obeležila je prava rolerkoster vožnja cena između 4.300 i 5.500 dolara po unci. Iza te volatilnosti stoji nekoliko istovremenih pritisaka: rat u Iranu koji je podigao cene goriva i isisao novac iz džepova američkih potrošača, i dalje visoke kamatne stope koje deo investitora usmeravaju ka prinosnijim instrumentima, te ubrzana inflacija koja je, prema podacima objavljenim sredinom juna, dostigla najviši nivo u više od tri godine.
Upravo ta inflacija postavlja ključno pitanje za sve koji prate tržište dragocenih metala: da li će perzistentni rast cena biti dovoljan pokretač da zlato ponovo krene uzlaznom putanjom — i koliko visoko može da ode?
Šta kažu stručnjaci: Dva scenarija za zlato
Scenarijo 1: Inflacija ostaje visoka — zlato raste
Ako inflacija ostane na povišenom nivou, stručnjaci gotovo jednoglasno tvrde da će to ili zadržati cene zlata na trenutnim nivoima ili ih gurnuti još više naviše. Hiren Chandaria, izvršni direktor digitalne zlatne platforme Monetary Metals, objašnjava logiku koja stoji iza toga: ‘Zlato je kroz veoma duge periode čuvalo kupovnu moć. Odavno se posmatra kao zaštita od inflacije.’
U inflatornom okruženju, investitori traže imovinu koja može da sačuva vrednost izvan bankarskog sistema i izvan fiat valuta. To povećava potražnju za zlatom, posebno od strane dugoročnih štediša koji žele da se diversifikuju i zaštite od slabljenja valuta i pada realnih prinosa. Thomas Winmill, portfolio menadžer u Midas Funds, konkretno prognozira rast od oko 10% do kraja 2026. godine, što bi cenu dovelo na oko 5.000 dolara po unci.
Džoker u igri: Federalne rezerve i kamatne stope
Postoji jedan faktor koji bi mogao da poremeti ovaj optimistični scenario — reakcija centralnih banaka, pre svega američkih Federalnih rezervi. Ako inflacija postane dovoljno visoka da Fed odluči da podigne kamatne stope, to bi moglo da umanji potražnju za zlatom i obori cene.
Winmill to ilustruje istorijskim primerom: ‘Ako odgovor bude podizanje kamatnih stopa radi borbe protiv inflacije, kao što je to uradio Pol Voker — predsednik Feda sedamdesetih i osamdesetih godina — tada će cene zlata pasti.’ Logika je jednostavna: više kamatne stope usmeravaju investitore ka instrumentima koji donose prinos, dok zlato pre svega čuva vrednost, a ne generiše aktivni rast. Ipak, važno je napomenuti da su cene zlata rasle čak i u periodima kada su kamatne stope bile u uzlaznom trendu, što znači da ta veza nije uvek direktna ni predvidiva.
Scenarijo 2: Inflacija se smiruje — koliko duboko može da padne zlato?
Ako inflacija počne da popušta, deo potražnje za zlatom kao zaštitom od inflacije mogao bi da splasne. Chandaria to opisuje ovako: ‘Niža inflacija može smanjiti hitnost kada je reč o zaštiti od inflatornih pritisaka. Ako tržišta poveruju da je Fed uspešno obuzdao inflaciju, neki investitori mogu da se rotiraju nazad u rizičniju imovinu.’
Međutim, postoji prirodni pod ispod kojeg cene zlata teško mogu da padnu, barem u kratkoročnom i srednjoročnom horizontu. Razlog je što zlato trenutno nije podržano samo inflacijom. Chandaria nabraja čitav niz strukturnih faktora koji ostaju na snazi bez obzira na inflatornu dinamiku: kupovina zlata od strane centralnih banaka širom sveta, geopolitički rizici, visoki nivoi javnog duga, zabrinutost oko vrednosti valuta, trend de-dolarizacije globalne ekonomije i opšta težnja ka diversifikaciji portfolija.
Strpljenje i disciplina: Jedina pouzdana strategija
Bez obzira na to koji se scenario ostvari, stručnjaci se slažu u jednom: pokušaj preciznog tajminga tržišta zlata retko se isplati. Chandaria savetuje dugoročni pristup: ‘Za dugoročne investitore, ne bih pokušavao da pogodim tačno dno. Razumniji pristup je kupovina na padovima i postepena akumulacija tokom vremena, uz svest da zlato može biti volatilno na kratak rok.’
Finansijski stručnjaci generalno preporučuju da udeo zlata u ukupnom portfoliju bude između 5 i 10 odsto, i to kao gornja granica. Steven Conners, investicioni savetnik i osnivač Conners Wealth Management, ide korak dalje sa konkretnim savetom: ‘Ako se inflacija smiri, a vi imate previše zlata, predlažem da prodate deo pozicije kako ona ne bi premašila 5 odsto vašeg portfolija.’
Zlato ostaje relevantno sredstvo zaštite u nesigurnim vremenima — ali kao i svaka imovina, zahteva disciplinu, merenu izloženost i jasnu ulogu unutar šire investicione strategije.
