J.P. Morgan: Zlato na putu ka 6.000 dolara po unci do kraja 2026. godine

Zlato između rekordnih vrhova i tehničke neizvesnosti

Zlato je 2026. godinu dočekalo u punom zamahu. Spot cena je neprekidno rasla sve do kasnog januara, kada je dostigla privremeni vrh, da bi potom u martu ušla u fazu korekcije i spustila se na intra-godišnji minimum od 4.170 dolara po unci. Od tada, cena uglavnom stagnira — zarobljena između ključnih tehničkih nivoa.

Analitičari J.P. Morgan Global Research i dalje drže optimistične prognoze, ali uz vidno opreznije tonove nego ranije tokom godine. Greg Shearer, rukovodilac sektora za bazne i plemenite metale u J.P. Morganu, situaciju opisuje precizno: zlato se trenutno nalazi u svojevrsnoj tehničkoj ‘ničijoj zemlji’, iznad 200-dnevnog pokretnog proseka koji se nalazi oko 4.340 dolara, ali ispod 50-dnevnog pokretnog proseka na nivou od 4.730 dolara po unci.

‘Uz rastuće brige da bi Fed mogao biti primoran da reaguje na inflaciju vođenu energentima podizanjem kamatnih stopa, zlato je trenutno na sporednom koloseku za većinu investitora’, ocenio je Shearer.

Šta stoji iza prognoze od 6.000 dolara

Geopolitika kao pokretač, ali i kočnica

Konflikt koji uključuje Iran, Izrael i SAD deluje kao faktor koji usporava kratkoročni rast cene zlata, ali istovremeno učvršćuje dugoročne razloge zbog kojih investitori i centralne banke diversifikuju svoje rezerve upravo u korist ovog plemenitog metala. Shearer ističe da su ključne teme — viša inflacija, erozija kupovne moći, američki fiskalni rizici, geopolitička fragmentacija i nepredvidivost američke politike — ‘privremeno stavljene na čekanje’ dok se ne razjasni ishod iranskog konflikta.

Kada ta neizvesnost splasne, analitičari očekuju povratak potražnje. Upravo na toj premisi počiva prognoza da će prosečna cena u četvrtom kvartalu 2026. iznositi 6.000 dolara po unci, a da bi 2027. mogla doneti dalji rast ka 6.300 dolara.

Centralne banke: Prodaja na površini, kupovina u dubini

Jedan od najvažnijih pokretača rasta cene zlata u poslednjih nekoliko godina bila je masovna kupovina od strane centralnih banaka širom sveta. Od 2021. do 2025. godine, centralne banke su prosečno kupovale 225 tona zlata po kvartalu — otprilike duplo više nego u periodu od 2016. do 2020. godine.

Na prvi pogled, taj trend se u 2026. godini preokrenuo. U prvom kvartalu, centralne banke su neto prodale 129 tona zlata, pri čemu je Turska u martu prodala čak 60 tona. Zvanično prijavljene neto kupovine iznosile su svega 16 tona — što je drastičan pad u odnosu na prethodni period.

Međutim, prava slika je znatno složenija. Prema procenama Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), koji je koristio alternativne podatke sa londonskog OTC tržišta i pratio tokove iz švajcarskih rafinerija, ukupna količina kupljenog zlata u prvom kvartalu 2026. zapravo je porasla na 244 tone, u poređenju sa 208 tona u četvrtom kvartalu 2025. godine. Razlog za ovo raskorenje leži u činjenici da ne postoji obaveza izveštavanja MMF-u o svim kupovinama, pa značajan deo transakcija ostaje van zvaničnih statistika.

Kina tiho gradi zlatne rezerve

Iza većine tih neprijavljenih kupovina, prema raspoloživim podacima, stoji Kina. Kineski neto uvoz zlata dostigao je 317 tona u prvom kvartalu 2026. — gotovo tri puta više nego u prethodnom kvartalu. Istovremeno, Narodna banka Kine ubrzala je i zvanično prijavljene kupovine: sa tempa od oko jedne tone mesečno u periodu do februara, na pet tona u martu i osam tona u aprilu.

Motivacija je strateška. Zamrzavanje ruskih deviznih rezervi 2022. godine poslalo je jasnu poruku svim centralnim bankama sveta: dolarsku imovinu koja se drži u inostranstvu nije moguće smatrati bezuslovnom sigurnošću u slučaju uvođenja sankcija. Kina, čini se, sistematski gradi zlatne rezerve kao deo dugoročnog projekta uspostavljanja renminbija kao verodostojne alternative rezervnoj valuti.

Kineski osiguravači — novi divovski kupac?

Pored centralnih banaka, na horizontu se nazire još jedan potencijalno ogroman izvor potražnje. Početkom 2025. godine, deset najvećih kineskih osiguravajućih kompanija dobilo je regulatorno odobrenje da do 1% svojih sredstava pod upravljanjem (AUM) alocira u fizičko zlato. U trenutku dobijanja odobrenja, jedan procenat njihovog kombinovanog AUM-a odgovarao je otprilike 200 tona zlata.

Analitičari koji prate ovu industriju smatraju da bi gornja granica od 1% mogla biti samo polazna tačka, te da bi alokacija mogla porasti i na 5%. Kada ove kompanije počnu da objavljuju svoje pozicije — što trenutno nisu obavezne da čine — tržište bi moglo biti zatečeno obimom njihovih kupovina.

Scenarijo koji bi mogao srušiti prognozu

Zlato funkcioniše kao zaštita od devalvacije valute i inflacije, ali upravo zbog toga što ne nosi prinos, loše se ponaša u okruženju rastućih kamatnih stopa. Ključni rizik za prognozu J.P. Morgana je makroekonomski scenarijo u kome američka privreda ostaje snažna, zaposlenost robusna, ali inflacija nastavlja da ubrzava — što bi Fed nateralo da podigne kamatne stope.

‘Najznačajniji medvedi rizik za naš pogled je scenarijo u kome rast i zaposlenost u SAD ostaju stabilni, ali inflacija nastavlja da raste, čime se kristalizuje novi ciklus podizanja stopa’, upozorio je Shearer. Takav razvoj događaja bi, prema njegovim rečima, verovatno izazvao pojačane odlive iz ETF fondova koji ulažu u zlato na Zapadu, što bi stvorilo trajan pritisak na cenu — posebno ako bi se istovremeno smanjio intenzitet kupovine centralnih banaka.

Shearer, ipak, ocenjuje da je ovaj scenarijo ‘visoka prepreka’ i da ga ne smatra bazičnim slučajem za tekuću godinu. Prognoza od 6.000 dolara po unci do kraja 2026. ostaje na snazi — ali uz sve veću zavisnost od faktora koji su, za sada, van domašaja tržišnih analiza.