Centralne banke pojačavaju kupovinu zlata u vreme globalne neizvesnosti
Dok banke govore o „de-dolarizaciji“ i ulozi zlata, podaci iz industrije pokazuju da je apetit centralnih banaka za plemenitim metalom u porastu, dajući uvid u očekivanja sektora.
Prema podacima Svetskog saveta za zlato, centralne banke su u svakoj od poslednje tri godine akumulirale više od 1.000 tona zlata — što je znatno više od proseka od 400 do 500 tona godišnje tokom prethodne decenije.
Ovi podaci dolaze u trenutku kada cenu zlata podržavaju zabrinutosti zbog slabosti dolara, neizvesnosti u trgovinskoj politici i uporne inflacije u SAD i drugim razvijenim zemljama.
Zlato, koje se tradicionalno smatra „pokazateljem straha“, može služiti kao stabilizator u portfoliju.
Na dan 24. juna 2024. godine, cena zlata iznosila je 2.320 dolara po unci, a do juče je porasla na 3.378 dolara po unci. (Izvor: BullionVault)
„Ovo ubrzanje u tempu akumulacije dešava se u pozadini geopolitičke i ekonomske neizvesnosti, koja je zamaglila izglede za upravitelje rezervi i investitore širom sveta“, navodi se u izveštaju WGC-a.
Anketa CBGR (Central Bank Gold Reserves) za 2025. godinu sprovedena je između 25. februara i 20. maja, uz rekordnih 73 odgovora — najviše otkako WGC sprovodi istraživanje.
U skladu sa prethodnim nalazima, centralne banke i dalje imaju pozitivan stav prema zlatu: čak 95% ispitanika smatra da će globalne zlatne rezerve centralnih banaka rasti u narednih 12 meseci.
U svom polugodišnjem izveštaju, ABN AMRO je saopštio da postoji „novi režim“ na tržištu zlata: trend de-dolarizacije i prelazak centralnih banaka na zlato. „Ranije su rast cene zlata podsticali uglavnom privatni investitori, ali ne i sada. Svesna mogućnosti da dolar bude oružje, kineska PBOC je povećala zlatne rezerve nauštrb dolarskih,“ navodi banka. U ovom ciklusu, privatni investitori još nisu odigrali veliku ulogu.
Christophe Boucher, glavni investicioni direktor u ABN AMRO Investment Solutions, ističe da se trend de-dolarizacije — smanjenje globalne upotrebe američke valute — jasno odvija. U poslednjih 10 godina, udeo dolara u svetskim deviznim rezervama pao je sa preko 70% na 57%.
Dodatni izazov je i pad poverenja u američke državne obveznice. Tradicionalno, kada akcije padaju, obveznice rastu. Ali nakon najave tarifa na „Dan oslobođenja“ 2. aprila, to se nije dogodilo.
Govoreći o zabrinutostima da bi SAD mogle uvesti porez na kapitalnu dobit ostvarenu na američke obveznice (poznat kao „section 899“), Boucher napominje da čak i razmatranje takvih ideja negativno utiče na dolar i tržišta obveznica.
Ipak, čak i ako dolar izgubi primat, to će biti dug proces. „Ne možete promeniti međunarodni monetarni sistem za nekoliko godina“, kaže Boucher.
Ova publikacija već je ukazivala na moguću promenu stava prema zlatu u bankarskoj i investicionoj industriji.
Još više rezervi u planu
Ove godine, rekordnih 43% ispitanih banaka reklo je da planira da poveća sopstvene zlatne rezerve u narednih 12 meseci. Niko od ispitanika ne očekuje smanjenje rezervi.
Većina njih (73%) očekuje umereni ili značajan pad udela američkog dolara u globalnim rezervama u narednih pet godina. Takođe predviđaju rast udela drugih valuta, poput evra i juana, kao i zlata.
Anketa pokazuje i porast u broju banaka koje aktivno upravljaju svojim zlatnim rezervama — sa 37% u 2024. na 44% u 2025. godini.
Bank of England i dalje je najčešće korišćena lokacija za čuvanje zlata (64%), ali je značajno porastao i broj banaka koje čuvaju deo zlata unutar sopstvenih granica — sa 41% u 2024. na 59% u 2025.
