Zlato je dosadno, beskorisno… i pobedilo je berzu
Zlato ponovo beleži istorijske maksimume, jer investitori traže sigurno utočište. Ovaj sjajni, savitljivi metal, opsesija čovečanstva već hiljadama godina, porastao je poslednje nedelje za 3%, a u poslednjih mesec dana za čak 8%, približavajući se granici od 3.500 dolara po unci.
U vremenu ratnih sukoba, ekonomske nesigurnosti i inflacije, zlato je logičan izbor za zaštitu kapitala. Ali — kako stoji naspram američke berze dugoročno?
Paradoks zlata: statično, ali superiorno
Intuicija nam govori da bi tržište akcija, pogotovo ono američko, kao motor inovacija, moralo da nadmaši “beskorisno” zlato. Ali podaci kažu drugačije: od 2000. godine, cena zlata porasla je za više od 1.000%. Za to vreme, S&P 500 je porastao 312%, a čak i kada se uračunaju dividende, ukupni prinos jedva dostiže 550%.
Deo prednosti zlata potiče iz lošeg starta za akcije ranih 2000-ih, ali i mimo toga — zlato je pobedilo berzu i prošle godine, a nadmašuje je i ove.
Nije u pitanju potražnja za nakitom
Rast cene zlata nije posledica povećane tražnje za zlatnim nakitom. Ključ je u nečemu drugom: niskim realnim kamatama. Kada kamate ne nude dovoljan prinos, “pasivno” držanje zlata više ne izgleda kao propuštena prilika.
Još važnije, zlato je učvrstilo svoj status kao sigurna rezerva vrednosti, posebno u svetlu kriza koje obeležavaju ovo doba: pucanje dot-com balona, finansijska kriza 2008, pandemija i inflacija, ali pre svega — rat u Ukrajini i zapadne sankcije Rusiji. To je izazvalo strah da čak i dolarski rezervni sistem nije uvek siguran.
Šta ne ubije tržište — ojača zlato
U vremenu kada berze osciliraju, AI donosi prinos, a geopolitika tenzije — zlato možda ne nudi uzbuđenje, ali nudi stabilnost. A ponekad je to sve što investitoru treba.
Ili kako je autor teksta ironično zaključio: „Šta te ne ubije, učini zlato jačim, valjda.“
