Nakon naftnog pakta, Vašington cilja venecuelansko zlato i kritične minerale
- Administracija Donalda Trampa priprema strategiju za ulazak američkih korporacija u rudarski sektor Venecuele, sa fokusom na zlato i kritične minerale.
- Plan sledi neposredno nakon sklapanja sporazuma kojim su SAD obezbedile kontrolu nad 17 naftnih polja sa više od 65 milijardi barela dokazanih rezervi.
- Bela kuća razmatra mogućnost predsedničke izvršne uredbe, dok zvaničnici vode pregovore sa rudarskim kompanijama radi obezbeđivanja lanaca snabdevanja za potrebe nacionalne bezbednosti.
Širenje ekonomske kontrole: Nakon nafte, na meti zlato i strateške sirovine
Strategija Vašingtona prema Venecueli ulazi u novu, znatno agresivniju fazu. Nakon što je administracija u Vašingtonu uspostavila kontrolu nad značajnim delom venecuelanskog naftnog sektora, fokus se rapidno pomera ka ogromnim mineralnim rezervama ove južnoameričke države. Prema izvorima upoznatim sa razgovorima, američka administracija aktivno razmatra mehanizme za obezbeđivanje pristupa venecuelanskim nalazištima zlata, retkih zemalja i strateških metala neophodnih za visokotehnološku i odbrambenu industriju SAD.
Ovaj potez predstavlja logičan nastavak politike direktnog usklađivanja prirodnih resursa Karakasa sa geostrateškim interesima Sjedinjenih Država, koja je dobila pun zamah nakon smene Nikolasa Madura početkom godine. Bela kuća priprema regulatorne i operativne okvire koji bi omogućili ulazak američkog privatnog kapitala u rudarski sektor, pri čemu se kao jedna od opcija razmatra i donošenje posebne izvršne uredbe posvećene kritičnim mineralima.
Od bušotina do Rudarskog luka Orinoka: Paralelni kolosek resursne ekspanzije
Američki zvaničnici su već održali niz sastanaka sa izvršnim direktorima vodećih rudarskih korporacija kako bi procenili njihov apetit za ulazak na do juče zatvoreno venecuelansko tržište. Predstavnici industrije otvoreno potvrđuju da se dešavanja u naftnom sektoru posmatraju kao direktan model koji će biti preslikan na sektor čvrstih minerala. Prethodno je ministar unutrašnjih poslova SAD Dag Burgam, koji predvodi Nacionalni savet za energetsku dominaciju, posetio Karakas sa delegacijom od preko dvadeset vodećih menadžera rudarskih giganata, najavljujući investicioni ciklus vredan milijarde dolara.
Venecuelanski rudarski pojas južno od reke Orinoko (poznat kao Arco Minero del Orinoco) prostire se na više od 111.000 kvadratnih kilometara i krije neka od najbogatijih netaknutih nalazišta zlata, koltana, boksita, gvozdene rude i retkih minerala na zapadnoj hemisferi. Godinama je eksploatacija u ovoj oblasti bila opterećena sankcijama, neformalnim rudarenjem i netransparentnim ugovorima, ali Bela kuća sada želi da uspostavi formalne koncesione strukture pod nadzorom američkih institucija.
Presecanje kineskog uticaja i obezbeđivanje kritičnih sirovina
Iza ekonomskog pragmatizma krije se duboka geopolitička računica: potiskivanje kineskog i ruskog prisustva iz latinoameričkog rudarskog lanca. Kina je tokom proteklih decenija obezbedila snažan udeo u preradi i snabdevanju sirovinama koje su ključne za savremenu vojnu opremu, energetske baterije i mikroprocesore. Kroz koncesije u Venecueli, Vašington želi da stvori zaštićeni koridor sirovina u neposrednom geopolitičkom dvorištu.
Bilateralni naftni aranžman koji je prethodio ovoj rudarskoj inicijativi već je postavio presedan: dodeljene su dugoročne koncesije za 17 strateških polja, sa ciljanom proizvodnjom od preko 1,5 miliona barela dnevno, uz investicioni paket projektovan na čak 100 milijardi dolara. Sada se identičan obrazac primenjuje na eksploataciju zlata i retkih metala, gde se nudi kombinacija ublažavanja sankcija, pravnih garancija privremenih vlasti u Karakasu i direktnih podsticaja iz američkog budžeta.
Tržišni rizici i pravna održivost resursnog protektorata
Uprkos optimizmu u Vašingtonu, institucionalni i operativni izazovi ostaju izuzetno visoki. Pravni stručnjaci i analitičari upozoravaju na nedostatak transparentnosti, zaobilaženje uobičajenih tenderskih procedura i činjenicu da su ugovori sklopljeni u vanrednim političkim okolnostima, što otvara rizik od budućih osporavanja pred međunarodnim arbitražama ukoliko dođe do promene političke klime u Karakasu.
Pored toga, infrastruktura u unutrašnjosti Venecuele nalazi se u katastrofalnom stanju nakon decenija neodržavanja, dok ekološki standardi u oblasti Amazonskog basena predstavljaju potencijalno minsko polje za javno trgovane zapadne korporacije. Ipak, činjenica da administracija SAD paralelno gura naftne i rudarske sporazume šalje nedvosmislen signal tržištima: Vašington tretira Venecuelu kao centralni stub svoje dugoročne strategije resursne nezavisnosti, bez obzira na političke i pravne kontroverze koje taj proces prate.
