Odnos zlata i srebra: da li drevni pokazatelj i dalje ima smisla u 2026?

Najstariji devizni kurs na svetu i dalje diktira tempo tržištu plemenitih metala

Odnos zlata i srebra se ponekad naziva najstarijim deviznim kursom na svetu, i to opravdano. Prema Institutu za srebro (Silver Institute), ova veza se prati unazad gotovo 5.000 godina, od starog Egipta gde je odnos dugo iznosio svega 2,5:1, pa sve do današnjih tržišta na kojima se trguje derivatima i ETF fondovima. Iako su zlato i srebro formalno izgubila status zvaničnog novca krajem 19. i tokom 20. veka, privatni sektor nikada nije prekinuo odnos prema njima kao monetarnoj imovini. Upravo zato pitanje da li je odnos zlata i srebra i dalje relevantan pokazatelj finansijskih uslova i tržišnog sentimenta ostaje aktuelno i danas.

Novi izveštaj Instituta za srebro pokušava da odgovori na to pitanje kroz detaljnu statističku analizu podataka od 1970. do maja 2026. godine, uz istorijski pregled koji seže do antike. Zaključak je nedvosmislen: odnos zlata i srebra nije slučajan hod (random walk), već se vraća ka dugoročnoj ravnoteži, što ga čini korisnim signalom za precenjenost ili potcenjenost jednog od dva metala.

Šta pokreće razliku u ceni zlata i srebra

Vekovi kolebanja, od Egipta do Poto?ija

Istorijski gledano, odnos je bio relativno nizak u antici, oko 10-15:1 u Grčkoj i Rimu, da bi se u srednjem veku u Evropi stabilizovao oko 12:1 do 15:1. Otkriće ogromnog rudnika srebra u Poto?iju 1545. godine, koji je između 1580. i 1630. proizvodio i do 60 odsto svetske proizvodnje srebra, gurnulo je globalnu ponudu belog metala naviše, ali je odnos u Evropi ipak ostao stabilan oko 15:1 zahvaljujući monetizaciji trgovine i ogromnoj tražnji Kine za srebrom. Prelazak najvećih ekonomija na zlatni standard krajem 19. veka (Nemačka 1871, Austrougarska, Rusija i Japan u periodu 1892-1897) doveo je do naglog skoka odnosa na tada nezabeleženih 35:1.

Nakon ukidanja Bretonvudskog sistema 1971. godine i oslobađanja cene zlata od zvaničnog fiksnog kursa od 35 dolara po unci, odnos je ušao u novu, znatno volatilniju eru. Dnevni minimum od 16,7:1 zabeležen je 18. januara 1980. godine, na vrhuncu spekulativnog napada braće Hant na tržište srebra, dok je istorijski maksimum od 125,7:1 zabeležen 18. marta 2020, u trenutku panike izazvane pandemijom kovida-19.

Statistička analiza potvrđuje povratak ka ravnoteži

Institut za srebro sproveo je Johansenov test kointegracije na mesečnim prosečnim cenama zlata i srebra u periodu od januara 1970. do maja 2026 (ukupno 677 meseci). Rezultat testa (62,05) daleko premašuje kritičnu vrednost (15,49), što potvrđuje postojanje snažne dugoročne ravnotežne veze. Ta ravnoteža iznosi 59,65:1. Zanimljivo je da korekciju odstupanja gotovo isključivo pokreće zlato – srebro se, prema modelu, jedva prilagođava kada je pogrešno vrednovano, dok zlato aktivno vuče par nazad ka ravnoteži. Potrebno je u proseku 17,3 meseca da se odstupanje od ravnoteže prepolovi.

Sam odnos cena zlata i srebra pokazuje i snažnu korelaciju u kretanju – koeficijent za period 2006-2026, meren dnevnim logaritamskim prinosima, iznosi 0,795, što je znatno više nego u periodu 1980-ih i 1990-ih, kada je tržište srebra prolazilo kroz masovno rasprodavanje zaliha od strane investitora.

Investiciona tražnja, a ne industrija, vuče konce

Regresiona analiza za period 1980-2025. pokazuje jasnu statističku vezu: odnos zlata i srebra pozitivno je korelisan sa investicionom tražnjom za zlatom, a negativno sa investicionom tražnjom za srebrom (prilagođeni R-kvadrat od 0,366). Do 2000. godine ta veza je bila jača sa srebrom – podsetimo, masovna kupovina Vorena Bafeta od 129,7 miliona unci srebra dovela je do naglog pada odnosa ispod 40:1 u februaru 1998. Nakon 2001. godine, dominantan uticaj preuzima investiciona tražnja za zlatom, u skladu sa snažnim rastom kupovine zlatnih rezervi od strane centralnih banaka.

Odnos zlatnih i srebrnih zaliha u obliku poluga takođe pruža objašnjenje – dok su zalihe srebrnih poluga relativno opadale u odnosu na zlatne tokom 1990-ih usled masovnog rasprodavanja, centralne banke su gotovo isključivo kupovale zlato, naročito nakon 2022. godine, kada su kupovine centralnih banaka dodatno ubrzane usled rata u Ukrajini.

Kada je reč o fabrikaciji, odnosno industrijskoj i nakitarskoj potrošnji, veza sa odnosom zlata i srebra postoji (prilagođeni R-kvadrat od 0,422), ali je manje značajna nego investiciona komponenta – fabrikacija se, posebno kod srebra, ponaša više kao reaktivan nego proaktivan element ponude i tražnje, zbog velikog udela industrijske upotrebe koja je manje elastična na cenu u kratkom roku.

Dolar, inflacija i kamatne stope – slaba veza

Iznenađujuće, uprkos dominantnom monetarnom karakteru oba metala, regresiona analiza ne pokazuje statistički značajnu vezu između odnosa zlata i srebra i inflacije ili kamatnih stopa (nominalnih i realnih) za ceo period 1970-2026. Paradoks se objašnjava time što zlato i srebro najčešće reaguju u istom pravcu na iste ekonomske podsticaje, pa se njihov međusobni odnos malo menja. Slično važi i za indeks američkog dolara – iako pojedinačno i zlato i srebro imaju snažnu negativnu korelaciju sa dolarom, kretanje samog odnosa ostaje uglavnom nezavisno od dolara, sa delimičnim izuzetkom perioda 2006-2026, kada je zabeležena statistički značajna, ali i dalje slaba korelacija od 0,12 (prilagođeni R-kvadrat 0,118), verovatno usled sve veće finansijalizacije tržišta plemenitih metala nakon lansiranja prvog ETF fonda za srebro 2006. godine.

Čak ni globalni PMI proizvodnje, koji bi trebalo da bude relevantan s obzirom na to da industrijska upotreba čini danas najmanje 63 odsto fabrikacione tražnje za srebrom (u odnosu na 41 odsto 1990. godine), ne objašnjava mnogo – regresija za period septembar 2013-maj 2026. daje statistički značajnu, ali slabu negativnu korelaciju (prilagođeni R-kvadrat svega 0,058).

Burna 2026. godina

Poslednjih meseci odnos je prošao kroz izuzetno turbulentan period. Nakon što je krajem novembra 2025. srebro probilo dotadašnji istorijski maksimum i konsolidovalo se iznad 50 dolara po unci, usledio je spekulativni skok cene srebra od čak 64,5 odsto do vrha od 118,45 dolara, dostignutog 29. januara 2026. Zlato je istog dana takođe dostiglo vrhunac od 5.501,7 dolara po unci, uz rast od 27,7 odsto od kraja decembra. To je odnos zlata i srebra oborilo na 45,6:1 – najniži nivo u poslednjim decenijama. Nakon pucanja balona, srebro je do kraja maja palo 36 odsto od januarskog vrha, dok je zlato korigovalo tek 18 odsto, čime se odnos vratio na 59,7:1 krajem maja, odnosno u prosek od oko 62:1 za period februar-maj 2026.

Šta dalje za odnos zlata i srebra

Institut za srebro zaključuje da odnos zlata i srebra ostaje relevantan finansijski pokazatelj i danas, uprkos formalnoj demonetizaciji oba metala tokom 20. veka. Podaci pokazuju da je odnos i dalje vezan za centralnu, dugoročnu osu ravnoteže od 59,65:1, uprkos ogromnoj inflaciji nominalnih cena oba metala u poslednjih 56 godina.

Zanimljivo je da period ekstremne neravnoteže iz januara 2026. (kada je odnos pao više od 20 odsto ispod ravnoteže) nije, kao što je istorijski bio slučaj od 1980. do 2020, praćen naknadnim odstupanjem u suprotnom pravcu iznad ravnoteže. To otvara mogućnost da je od 2022. godine na delu strukturna promena režima – svojevrsna ogledalska slika perioda 1970-ih, kada je srebro sistematski bilo precenjeno u odnosu na zlato. Danas bi sličnu ulogu, prema analizi, mogle da igraju masovne i cenovno neosetljive kupovine zlata od strane centralnih banaka, koje zlatu obezbeđuju viši pod. Ako je ova teza tačna, treba očekivati produžene periode u kojima je zlato precenjeno u odnosu na srebro, iako će ciklična tendencija odnosa da raste i pada oko ravnoteže i dalje ostati na snazi.