Plemeniti metali u snažnom oporavku: Zlato prešlo 4.500 dolara dok Tramp odlaže rok za udar na Iran

Diplomatski manevar iz Bele kuće pokreće tržišta plemenitih metala

Petak, 27. marta 2026. godine, doneo je snažan preokret na tržištu plemenitih metala. Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp produžio je rok za potencijalne vojne udare na iransku energetsku infrastrukturu za deset dana — do 6. aprila — zamenjujući prethodni ultimatum od 48 sati. Ova odluka momentalno je smanjila strah od neposredne eskalacije i pokrenula koordinisani oporavak u celom sektoru plemenitih metala, koji je prethodnih nedelja bio pod pritiskom rasprodaje.

Zlato je završilo sesiju na nivou od 4.505,10 dolara, što predstavlja dnevni rast od 2,56%, nakon što je pronašlo oslonac u zoni oko 4.342 dolara. Srebro je raslo nešto brže — za 2,76% — dostigavši 70,50 dolara po unci. Platina je napredovala za 1,95% na 1.880,90 dolara, dok je paladijum dodao 1,23%, završivši na 1.403 dolara. Produženje roka investitori su protumačili kao otvaranje prozora za diplomatski napredak i kao signal da je neposredni udar na iranska postrojenja za proizvodnju energije manje verovatan nego što se ranije pretpostavljalo.

Kontekst koji definiše tržišnu dinamiku

Akcije padaju dok plemeniti metali rastu

Oporavak plemenitih metala odvijao se u kontrasta sa nastavkom pada na berzama. Dow Jones Industrial Average izgubio je oko 790 poena i zvanično ušao u korekciju, dok je Nasdaq 100 takođe prešao prag od 10% pada u odnosu na nedavne vrhove — što ga formalno svrstava u korekcijsku teritoriju. S&P 500 je zabeležio peti uzastopni nedeljni pad, pod pritiskom kombinacije visokih cena nafte, rastućih prinosa na trezorske obveznice i geopolitičke neizvesnosti.

Ova divergencija između padajućih akcija i rastućih plemenitih metala jasno oslikava promenu u dinamici sigurnih utočišta. Investitori su, uprkos rizičnom okruženju, pronašli razlog za kupovinu zlata i srebra — ne kao odgovor na paniku, već kao strateško repozicioniranje nakon višenedeljne rasprodaje.

Dolar i prinosi kao protivvetar

Indeks američkog dolara porastao je za oko 0,26% na 100,16, dok je prinos na desetogodišnju trezorsku obveznicu porastao za tri bazna poena na 4,452% — najviši nivo od jula 2025. godine. U normalnim okolnostima, jači dolar i viši prinosi predstavljaju negativan faktor za zlato, jer povećavaju oportunitetni trošak držanja metala koji ne donosi prihod. Međutim, činjenica da su zlato i srebro rasli uprkos ovim protivvetrovima govori da je smanjenje neposrednog rizika od vojnog udara na Iran imalo veći uticaj od pritiska visokih prinosa.

Naftno tržište ostaje nestabilno

Tržište nafte nastavilo je da osciluje u širokom rasponu. Brent sirova nafta je inicijalno pala nakon Trampovog produženja roka, ali su izveštaji o poremećajima u Hormuškom moreuzu ponovo gurnuli cene naviše. Od početka sukoba 28. februara, Brent je porastao za više od 40%, što predstavlja značajan inflatorni impuls koji se direktno odražava na prinose trezorskih obveznica i cene plemenitih metala.

Turska centralna banka okreće leđa zlatu

Jedan od ključnih faktora koji je pritiskao tržište zlata u poslednjih nekoliko nedelja jeste dramatičan zaokret Turske centralne banke. U dve nedelje koje su usledile nakon izbijanja sukoba s Iranom, Turska je prodala i zamenila oko 60 tona zlata, procenjene vrednosti preko 8 milijardi dolara. Rezerve su pale za 6 tona u nedelji od 13. marta, a zatim za dodatnih 52,4 tone u nedelji od 20. marta.

Većina transakcija bila je strukturisana kao svop aranžmani — mehanizmi kojima centralna banka privremeno ustupa zlato u zamenu za devize ili likvidnost u turskim lirama. Ovaj potez predstavlja oštar zaokret za jednog od najaktivnijih kupaca zlata u zvaničnom sektoru u poslednjih deset godina i doprineo je prodajnom pritisku na globalnom tržištu zlata.

Šta dolazi: tri ključna katalizatora

Tržišta plemenitih metala u narednim danima biće pod uticajem tri dominantna faktora. Najvažniji je svakako rok od 6. aprila koji se odnosi na zahtev da Iran ponovo otvori Hormušku moreuzu ili se suoči s udarima na svoju energetsku infrastrukturu. Pentagon je potvrdio da su vojne opcije i dalje aktivno razmatrane, a Iran je demantovao da vodi bilo kakve pregovore — što situaciju čini i dalje krajnje neizvesnom.

Drugi ključni datum je 1. april, kada se objavljuje izveštaj o zaposlenosti za mart. Nakon februarskog gubitka od 92.000 radnih mesta, ovaj podatak biće od presudnog značaja za procenu pravca monetarne politike Federalnih rezervi. Slabiji podaci o zaposlenosti mogli bi pojačati pritisak na Fed da razmotri smanjenje kamatnih stopa, što bi dodatno podstaklo rast zlata.

Konačno, trajektorija cena nafte i njen uticaj na inflaciona očekivanja ostaje centralni strukturni faktor. Ako Brent nastavi da se drži na visokim nivoima ili nastavi rast, inflatorni pritisak će se prenositi na prinose obveznica i dalje podržavati potražnju za plemenitim metalima kao zaštitom od inflacije. Zlato je u ovom okruženju pokazalo da može da raste čak i kada mu dolar i prinosi idu u susret — što je možda najvažniji signal koji je petak, 27. marta, poslao tržištu.