Da bi ublažila Trampove carine od 39%, Švajcarska razmatra izgradnju zlatne rafinerije u SAD-u. Taj potez ne samo što rešava trgovinski deficit – već otkriva da se zlato više ne gleda samo kao sirovina, već kao alat za diplomatske pregovore.
U julu 2025. godine, iznenadna zabuna oko carina na zlato iz Švajcarske izazvala je paniku na tržištu: cena je skočila za 3%. Iako je pretnja brzo povučena, signal je jasan – poverenje u američki sistem je ranjivo.
Švajcarska rafinadna industrija, koja obrađuje preko 70% svetskog zlata, udara u zid: američke carinske vlasti klasifikuju švajcarske zlatne poluge kao „poluobradjene“ i podležu tarifama do 39%. Posledice mogu biti katastrofalne za globalni tok zlata.
Zbunjenost na tržištu trajala je samo 23 sata – ali dovoljno da potvrdi jednu istinu: zlato nije obična sirovina. SAD su sada zvanično izuzeli zlatne poluge od carina, potvrđujući njegov status kao globalne finansijske imovine.
Globalno tržište zlata, koje decenijama deluje kao jedinstvena mreža, sada se cepi. Tarifne prepreke između Švajcarske i SAD-a razdvajaju cene, destabilizuju futures ugovore i prisiljavaju trgovce na potragu za novim putanjama dobavljanja.
Nove carine SAD guraju zlato preko $3,350, dok srebro dostiže najviši nivo od 2011. godine.
Geopolitičke tenzije na Bliskom istoku i spekulacije o novim trgovinskim tarifama koje najavljuje Donald Tramp podstakle su investitore da se povuku u zlato. Cena je naglo skočila, a tržište pokazuje klasičan odgovor na nesigurnost – traži se sigurno utočište.
Trampov povratak trgovinskim tenzijama gura zlato u novi rast. Analitičari vide potencijalni cilj i do $4.000 po unci.
Zlato beleži rast jer investitori reaguje na inflacione rizike i očekuju nove smernice od strane američkog FED-a.
Trampova carinska politika gura i Švajcarsku bliže EU. U vremenu kada se i neutralni moraju svrstati, zlato ostaje jedina stabilna valuta poverenja.