Švajcarska nudi zlatnu rafineriju kao deo trgovinskog sporazuma sa SAD-om
Ključne tačke:
- Švajcarska razmatra izgradnju zlatne rafinerije u SAD-u – kao deo strategije za smanjenje Trampovih carina od 39%.
- Zlato doprinosi trgovinskom deficitu – jer Švajcarska obrađuje 70% svetskog zlata i izvozi ga u SAD.
- Cilj je prerada na američkom tlu – kako bi se smanjio uticaj na trgovinsku statistiku i ubrzala isporuka.
- Ovaj potez otkriva geopolitičku ulogu zlata – više nije samo sirovina, već instrument u međunarodnim pregovorima.
- Fizičko zlato ostaje konačno utočište – bez obzira na to gde je obrađeno, njegova vrednost traje.
U avgustu 2025. godine, Švajcarska pokrenula je neobičan diplomatički manevar: ponudila je da izgradi ili proširi zlatnu rafineriju na tlu Sjedinjenih Američkih Država kako bi ublažila Trampove carine od 39% na švajcarske proizvode.
Ovaj potez, koji trenutno traje u okviru povjerljivih pregovora, otkriva duboku promenu u tome kako se zlato posmatra na međunarodnoj sceni. Više nije samo vredni metal – postao je dipolmatsko sredstvo.
Pozadina: Carine protiv trgovinskog deficita
Prema podacima Reutera, predsednik Donald Tramp uveo je 39% carinu na sve švajcarske proizvode 7. avgusta 2025. godine, uz obrazloženje da Švajcarska ima značajan trgovinski deficit sa SAD-om.
Najveći doprinos ovom deficitu dolazi od tri kategorije:
- Farmaceutski proizvodi,
- Hemijske supstance,
- Zlato – koje Švajcarska obrađuje i izvozi u vrednosti od milijardi dolara godišnje.
Kako bi smanjila pritisak, Švajcarska razvila kompleksan plan koji uključuje lokalnu proizvodnju farmaceutskih proizvoda u SAD-u, povećanje nabavki američke vojne opreme i LNG-a – i ključni element: povećanje kapaciteta za preradu zlata unutar SAD-a.
Zašto baš zlato?
Švajcarska je globalni lider u preradi zlata – procesira oko 70% svetskog zlata. Njeni centri u Cirišu, Genu i Luganu su osnova globalnog lanca isporuke, koristeći visokokvalitetne tehnologije i međunarodno priznatu sigurnost.
Međutim, činjenica da se velike količine zlata izvoze u SAD bez domaće prerade bila je ranjiva tačka u trgovinskim pregovorima. Kao što je rekao Ćristof Vild, predsednik Švajcarskog saveza za dragocene metale (ASFCMP): „Dok god zlato utiče na trgovinski deficit, industrija mora istraživati kako da spreči to.“
Njegovo rešenje? Prerada zlata direktno u SAD-u.
Plan: Izgradnja rafinerije ili proširenje postojeće
Izvori upućeni na pregovore navode da Švajcarska razmatra dva scenarija:
- Izgradnja nove rafinerije u SAD-u – pod kontrolom švajcarskih kompanija,
- Proširenje kapaciteta postojećih partnera – poput Valcambi USA ili saradnje sa američkim zlatnim dobavljačima.
Cilj je jasan: ako se zlato obrađuje na američkom tlu, ono više ne ulazi u statistiku „uvoza“ u istoj meri – što smanjuje efekat na trgovinski deficit.
Osim toga, ovaj potez bi omogućio bržu isporuku zlata američkim kupcima, smanjio troškove logistike i pojačao stratešku povezanost između dve zemlje.
Šta ovo znači za globalno tržište zlata?
Ovaj događaj je znak da se uloga zlata menja. On više nije samo pasivan aktivan – postaje element geoeconomicke strategije.
- Zlato se politizuje – njegova prerada i trgovina sada utiču na bilateralne odnose.
- SAD želi veću kontrolu nad lancem isporuke – slično kao kod litijuma i retkih zemalja, cilj je da se smanji zavisnost od inostranstva.
- Švajcarska koristi svoje ekspertize kao diplomatiju – nudi tehnoznost umesto novca.
Kao što je slučaj sa ruskom akumulacijom zlata ili kineskim uvozom preko Hong Konga, i ovaj potez pokazuje da se zlato više ne gleda samo kroz finansijski, već i kroz geopolitički filter.
Industrijski i sigurnosni implikacije
Ako dođe do izgradnje nove rafinerije u SAD-u, to bi imalo duboke posledice:
- Povećanje kapaciteta za fizičko skladištenje – više zlata će biti dostupno na američkom tlu,
- Brže isporuke za ETF fondove i banke – smanjenje zavisnosti od evropskih centara,
- Rizik od centralizacije – koncentracija zlata na jednom mestu može biti meta u krizama,
- Potencijal za lokalni tržište – amerikanci bi mogli lakše pristupiti fizičkom zlatu.
Ipak, ništa od ovoga ne menja ključnu istinu: fizičko zlato ostaje najpouzdaniji aktivan u krizama – bez obzira na to gde je obrađeno.
Zaključak: Zlato kao diplomatska valuta
Dugo vremena, zlato je bilo mera vrednosti. Danas, postaje i alat za pregovore.
Švajcarska nudi nešto što SAD želi: sigurnu, visokokvalitetnu infrastrukturu za preradu zlata – ali na američkom tlu. To nije samo ekonomska transakcija – to je politički gest.
U vremenu kada su trgovinski ratovi postali norma, a finansijski sistemi oružani, zlato više nije samo metal. Postaje most između država.
Kada dijplomati ne uspeju, ponekad zlato govori glasnije od reči.
