Tiha dedolarizacija: Da li Narodna banka Srbije koristi zlato da smanji zavisnost od dolara?
U svetu koji se brzo menja, centralne banke širom planete povećavaju zlatne rezerve i istovremeno smanjuju udeo američkog dolara u svojim deviznim portfeljima. Ovaj proces, poznat kao dedolarizacija, poslednjih godina dobija sve više pažnje. I dok o njemu najviše pričaju zemlje poput Kine, Rusije, Brazila i Indije, postavlja se pitanje: da li i Srbija sledi isti put – tiho, ali strateški?
Globalni trend: centralne banke kupuju zlato
Prema izveštaju World Gold Council-a za prvi kvartal 2025. godine, centralne banke su kupile više od 290 tona zlata – treći najjači kvartal u poslednjih deset godina. Među najvećim kupcima su bile Turska, Kina, Kazahstan i Singapur. Glavni motiv: diverzifikacija rezervi i smanjenje izloženosti dolarizovanim finansijskim tokovima.
U isto vreme, podaci MMF-a pokazuju da udeo američkog dolara u globalnim deviznim rezervama pada ispod 58%, što je najniži nivo u više od 25 godina. Evro, kineski juan, ali i zlato – jačaju svoju poziciju u portfeljima nacionalnih banaka.
Gde je Srbija u toj priči?
Narodna banka Srbije ne koristi izraz „dedolarizacija“, ali podaci govore sami za sebe. Od 2012. godine do danas, Srbija je povećala svoje zlatne rezerve sa oko 15 tona na preko 40 tona. Zlato sada čini značajan deo ukupnih deviznih rezervi, a deo tog metala dolazi direktno iz domaće proizvodnje – pretežno od kompanije Ziđin Bor Copper.
U zvaničnim izveštajima NBS navodi da je zlato „najsigurniji oblik očuvanja vrednosti u dužem periodu“, kao i da doprinosi „većoj otpornosti portfelja“ – formulacije koje u praksi znače isto što i dedolarizacija.
Zašto zlato, a ne drugi valutni parovi?
Zlato je jedini oblik imovine u bilansu centralne banke koji:
- nema kontra stranu (nema rizika od bankrota izdavaoca)
- ne zavisi od tuđe monetarne politike
- ima istorijski dokazanu vrednost u krizi
Kada centralna banka kupuje zlato, ona u suštini ulaže u nezavisnost i fleksibilnost – osobine koje dolarska sredstva više ne garantuju u svetu multipolarnih tenzija.
Šta ovo znači za građane Srbije?
Ako se NBS sve više oslanja na zlato kao na sredstvo zaštite – to je jasan signal i za građane. Ako država štiti svoju vrednost kroz plemenite metale, zašto ne biste i vi?
Investiciono zlato dostupno je i fizičkim licima u formi zlatnih poluga i zlatnika. I dok centralne banke kupuju tone, građani mogu sačuvati sopstvenu vrednost unci po unci – ali po istom principu.
Zaključak
Srbija možda neće formalno proglasiti dedolarizaciju, ali kupovina zlata i smanjena izloženost dolarizovanim obveznicama ukazuju na jasan strateški pravac. U svetu gde je dolar sve manje „jedini sigurni oslonac“, zlato se vraća na mesto koje je vekovima držalo – kao univerzalni garant poverenja.
Za sve koji žele da svoj kapital sačuvaju kroz istu logiku kao i centralne banke, Dunav Gold nudi sertifikovane zlatne poluge Argor-Heraeus, spremne za čuvanje, prenos i nasledstvo.
