Zlatni štit Srbije: Strateška akumulacija rezervi u senci globalne nestabilnosti
- Zlatne rezerve Srbije dostigle su rekordnih 52,5 tona, čija je tržišna vrednost procenjena na 6,2 milijarde evra.
- Uprkos rastu cene zlata od 65% u 2025. godini, NBS je nastavila kupovinu, dodavši 4,4 tone plemenitog metala u trezore.
- Zlato sada čini 21,4% ukupnih bruto deviznih rezervi zemlje, služeći kao ključni instrument diversifikacije i zaštite od dolarskog rizika.
Zlato kao stub monetarne sigurnosti
U godini koju je obeležio najsnažniji rast cene zlata još od 1979. godine, Narodna banka Srbije (NBS) ostala je dosledna svojoj strategiji akumulacije plemenitih metala. Dok je tržište potresala volatilnost, srpska centralna banka je tokom 2025. godine uvećala svoje zlatne rezerve za 4,4 tone, čime je ukupna količina dostigla istorijski maksimum od 52,5 tona.
Ovaj potez, iako na prvi pogled skup zbog rekordnih cena na berzama, predstavlja duboko promišljen strateški korak. Zlato u trezorima NBS-a na kraju 2025. godine vredelo je približno 6,2 milijarde evra, čineći više od petine ukupnih deviznih rezervi države. Dinamika kupovine nije posustala ni u decembru, kada je na domaćem tržištu od kompanije Serbia Zijin Copper otkupljeno dodatnih 100,4 kilograma zlata.
Geopolitički potresi i status “sigurne luke”
Uticaj globalnih tenzija na cenu
Ekstremni skok cene zlata, koja je premašila 4.700 dolara po unci, direktna je posledica eskalacije geopolitičkih tenzija. Hapšenje lidera Venecuele od strane SAD i diplomatski sporovi oko kontrole nad Grenlandom ponovo su pozicionirali zlato kao primarno sigurno utočište za kapital. Analitičari Citigroup-a predviđaju da bi cena u kratkom roku mogla dostići i psihološku granicu od 5.000 dolara po unci.
Strategija centralnih banaka u razvoju
Srbija nije izolovan slučaj u ovoj investicionoj strategiji. Centralne banke ekonomija u razvoju, posebno u istočnoj Evropi i Aziji, intenzivirale su kupovinu zlata kako bi smanjile zavisnost od američkog dolara. Ovaj trend “dedolarizacije” služi kao zaštita od eksternih šokova i potencijalne deprecijacije vodećih svetskih valuta. Analitičari ističu da zlato ostaje validna alternativa u uslovima kada su berzanski indeksi na rekordima, a strah od tržišne korekcije sve prisutniji.
Likvidnost i odbrana nacionalne valute
Pored dugoročnog očuvanja vrednosti, zlatne rezerve imaju i neposrednu upotrebnu vrednost u održavanju stabilnosti domaćeg tržišta. Krajem 2025. godine, NBS je bila prinuđena na značajne intervencije kako bi očuvala stabilnost dinara. Samo u decembru, centralna banka je neto prodala 725 miliona evra usled povećane tražnje za devizama izazvane neizvesnošću oko energetskog sektora i potencijalnih sankcija.
Iako su bruto devizne rezerve zabeležile blagi pad na 29,01 milijardu evra, prvenstveno zbog razduživanja države po osnovu deviznih kredita, zlato je delovalo kao amortizer. Pozitivni tržišni efekti rasta cene zlata u iznosu od 1,68 milijardi evra značajno su ublažili odlive sredstava, potvrđujući opravdanost odluke da se značajan deo državnog bogatstva čuva u plemenitim metalima.
Perspektive i stabilnost kursa
Uprkos povremenim pritiscima na menjačkom tržištu, monetarne vlasti uveravaju da je devizno tržište potpuno stabilno. Pokrivenost uvoza robe i usluga deviznim rezervama iznosi 6,8 meseci, što je više nego dvostruko iznad međunarodnih standarda adekvatnosti. S obzirom na projekcije daljeg rasta cene zlata i očekivano smanjenje kamatnih stopa od strane FED-a, vrednost srpskih rezervi verovatno će nastaviti da raste, pružajući dodatni sloj sigurnosti domaćem finansijskom sistemu u nepredvidivom globalnom okruženju.
