Tihi uspon zlata: Institucije gomilaju GLD dok geopolitičke tenzije rastu
- Cena zlata probila psihološku granicu od 5.500 dolara po unci, dok GLD ETF beleži snažan institucionalni priliv.
- Centralne banke otkupljuju preko 1.000 tona zlata godišnje, što ukazuje na strukturnu diverzifikaciju rezervi.
- Uprkos jačanju dolara, zlato privlači kupce kao hedž protiv inflacije i geopolitičke nesigurnosti.
Manhattan: Mir pre oluje na tržištima
Ponedeljak na donjem Menhetnu nije bio običan dan. Dok su trgovci učestalije osvežavali ekrane, cena nafte Brent je probila nivo od 77 dolara po barelu, a slike dima iznad Teherana donele su novu dimenziju rizika. Dau Džouns indeks zabeležio je trenutni pad od skoro 600 poena pre oporavka, dok je VIX indeks volatilnosti skočio. Usred te buke, akcije fonda GLD (SPDR Gold Shares) počele su da rastu tiho i gotovo predvidljivo.
Reč je verovatnije o mišićnoj memoriji nego o panici. Investitori se tradicionalno okreću zlatu kada geopolitičke tenzije rastu, kada cene nafte skaču i prinosi državnih obaveznica variraju. GLD, fond koji u sefovima čuva fizičko zlato, zabeležio je trgovački volumen značajno iznad proseka. Praćenje trgovine otkrilo je da ovo nije bila samo spekulacija malih investitora – potezi su delovali namerni, institucionalni.
Strukturne promene u potražnji
Normalizacija ekstremnih cena
Pre nekoliko godina, cena zlata od preko 5.500 dolara po unci delovala je nezamislivo. Danas, ta cifra na ekranima retko koga zbunjuje. Dešava se čudna normalizacija – nekada ekstremne cene sada se tretiraju kao referentne vrednosti. Ovaj rajz nije motivisan samo strahom; iza njega stoje složeniji faktori. Cena dizel goriva zabeležila je najveći skok od 2022, dok je cena prirodnog gasa u Evropi za jedan dan porasla za čak 38 procenata. Očekivanja inflacije ponovo suptilno rastu.
Ono što zbunjuje analitičare je kontradikcija: zlato i dalje privlači ponude uprkos jačanju američkog dolara, što je obično nepovoljno za plemenite metale. To sugeriše da je potražnja dublja i strukturnija.
Ofanziva centralnih banaka
Centralne banke akumuliraju zlato brzinom koja nije zabeležena ranije – preko 1.000 tona godišnje tri godine zaredom, čak i kada su cene premašile 4.000 dolara. Diverzifikacija od dolara više se ne doživljava kao teorijska mogućnost, već kao aktuelna strategija. Potražnja centralnih banaka i investitora u trećem kvartalu 2025. dostigla je oko 980 tona, što je za više od 50 posto iznad četvrtogodišnjeg proseka.
Trenutno je oko 2,8 posto globalne imovine investitora u zlatnim ETF-ovima. Analitičari predviđaju da bi taj procenat mogao porasti na 4 ili čak 5 posto, mada su prognoze u svakom ciklusu sklone preteranom optimizmu.
Da li je ovo osiguranje ili opklada?
GLD akcija trenutno trguje blizu rekordnih maksimuma, pokazujući i uverenje i ranjivost. Njegov 50-dnevni pokretni prosek nalazi se značajno ispod trenutnih cena, što ukazuje na snažan trend rasta. Međutim, jaki trendovi mogu naglo završiti ako katalizatori nestanu. Indeks relativne snage (RSI) od oko 60 ukazuje na snagu bez euforije.
Stratezi su nepokolebljivi u svojim predviđanjima: prosečna cena zlata ostaće iznad 5.000 dolara kroz 2026, a moguće dostići i 5.400 dolara do 2027. godine. Ove procene se zasnivaju na pretpostavci da će potražnja centralnih banaka ostati na nivou od oko 585 tona kvartalno. Ako potražnja poraste, sporo reagovanje ponude iz rudnika zlata neće pružiti olakšanje, što može dovesti do bržeg rasta cena.
GLD više nije samo priča o zlatu. To je priča o neizvesnosti. Fond reflektuje svet u kome su geopolitički rasccepi, fluktuacije valuta i naftni šokovi učestaliji nego ikada. Trenutno, GLD deluje više kao osiguranje nego kao spekulativna opklada – možda skupo, ali neophodno kada ekrani pocrvene a nafta potera cene na gore.
