Bankarski bum u trgovini zlatom: Prihodi skočili na rekordnih 4 milijarde dolara
- Prihodi globalnih banaka od trgovine plemenitim metalima porasli su za 60% na rekordnih skoro 4 milijarde USD.
- Cena zlata dostigla je istorijski maksimum od skoro 5.600 USD po unci u januaru 2026. godine.
- Banke intenziviraju investicije u fizičku infrastrukturu kako bi zadovoljile rastuću potražnju klijenata.
Zlatna groznica na globalnim tržištima
Globalne banke beleže istorijski uspeh u poslovanju sa plemenitim metalima, vođene savršenom olujom geopolitičkih tenzija i ekonomske neizvesnosti. Prema podacima kompanije Coalition Greenwich, prihodi od trgovine plemenitim metalima skočili su za čak 60 odsto prošle godine, dostigavši rekordnih skoro 4 milijarde dolara. Ovaj nezapamćeni rast posledica je povećane volatilnosti i naglog priliva klijenata koji traže sigurnost od inflacije i carinskih ratova.
Tržište je nastavilo da raste i u prvim mesecima 2026. godine, nakon što su cene zlata i srebra dostigle nove vrhunce krajem januara, pre nego su doživele najoštriji jednodnevni pad od osamdesetih godina. Angad Chhatwal iz Coalition Greenwich ističe da su banke na putu da u prvom kvartalu povećaju prihode za dodatnih 10 odsto, s obzirom na izuzetno jak početak godine.
Uticaj carina i makroekonomije
Ključni katalizator ovog buma predstavljaju strukturne promene u globalnoj ekonomiji. Najavom sveobuhvatnih američkih carina u aprilu prošle godine, došlo je do dislokacija u cenama zlata u različitim jurisdikcijama, što je bankama otvorilo nove arbitražne prilike. Investitori su u masovnim razmerama potražili utočište u zlatu kao ‘sigurnoj luci’, zabrinuti vrednošću američkog dolara i rastućim javnim dugom.
Podaci Svetskog saveta za zlatno (World Gold Council) pokazuju da su sredstva u zlatnim ETF-ovima prošle godine udvostručena na istorijski maksimum od 559 milijardi dolara. Ovaj trend naglašava promenu u ponašanju investitora, gde se pored institucionalnih igrača, sve više aktiviraju i mali investitori.
Rekordna volatilnost i tržište srebra
Početak 2026. doneo je istorijske pomake. Cena zlata se približila rekordnih 5.600 dolara po trojanskoj unci, dok je srebro doživelo istorijski ‘squeeze’, utrostručivši cenu na preko 120 dolara po unci krajem januara. Međutim, tržište je brzo reagovalo na nominaciju Kevina Warsha za šefa američkog Federalnog rezervnog sistema, što je dovelo do pada cena i izliva spekulativnog kapitala.
Uprkos korekciji, obim trgovanja derivatima na zlato i srebro dostigao je rekordnih 1,9 miliona ugovora dnevno u januaru, beležeći trostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. Rast na tržištu srebra bio je posebno dramatičan, sa porosom obima od čak sedam puta.
Strateška preorijentacija banaka
Plemeniti metali sada čine skoro trećinu ukupnih prihoda banaka od roba, što je značajan skok u odnosu na uobičajenih 20 odsto u prethodnim godinama. Ova profitabilnost tera finansijske gigante da menjaju strategiju. James Conway, globalni šef trgovine metalima u Citigroupu, naglašava da banka gradi kapacitete za fizičku isporuku zlata kako bi postala punopravna ‘bullion bank’.
‘Ako želite efikasno da trgujete plemenitim metalima, zaista vam je potrebna fizička infrastruktura. U suprotnom, ste u konkurentskom hendikepu’, ističe Conway. Pored Citija, Deutsche Bank, Standard Chartered i Wells Fargo takođe jačaju svoje prisustvo u ovom sektoru, prepoznajući rastuće potrebe klijenata za finansiranjem i fizičkom imovinom.
Budućnost tržišta metala
Iako je početkom godine zabeležen oštar pad cena, analitičari smatraju da su makroekonomski uslovi i dalje naklonjeni tržištu plemenitih metala. Potražnja centralnih banaka i dalje je jaka, dok tenzije oko carina i inflacije nastavljaju da podstiču interesovanje investitora. Banke koje su uspele da razviju robusnu infrastrukturu za fizičku trgovinu i finansiranje verovatno će nastaviti da dominiraju ovim profitabilnim segmentom tržišta u narednom periodu.
