Zaokret na tržištu srebra: J.P. Morgan snizio prognoze usled pada tražnje u solarnom sektoru
- J.P. Morgan Global Research revidirao je projekciju prosečne cene srebra za 2026. godinu na 70 dolara po unci, uz očekivani pad na 63 dolara po unci u četvrtom kvartalu i tokom 2027. godine.
- Solarna industrija beleži pad potrošnje srebra od čak 30% (oko 60 miliona unci manje na godišnjem nivou) zbog implementacije tehnologija štednje i supstitucije bakrom.
- Normalizacija fizičke ponude i restriktivna monetarna politika podižu odnos zlata i srebra (gold-to-silver ratio) prema nivou od 70 do 75.
Rebalans tržišta i kraj ekstremne volatilnosti
Nakon perioda intenzivnih cenovnih oscilacija i rekordnih skokova koji su obeležili prethodne kvartale, tržište srebra ulazi u fazu strukturnog hlađenja. Američka investiciona banka J.P. Morgan objavila je u svom najnovijem izveštaju o robnim tržištima značajnu reviziju projekcija, spuštajući prognozu prosečne cene srebra za 2026. godinu sa prethodnih 84 dolara na 70 dolara po unci.
Ovakva korekcija dolazi u trenutku kada se pritisak na fizičku ponudu, koji je tokom prethodne godine izazvao ozbiljna zatezanja na berzama u Londonu i Njujorku, postepeno rasipa. Analitičari banke predviđaju da će se cena plemenitog metala stabilizovati oko 63 dolara po unci u četvrtom kvartalu 2026, zadržavajući sličan prosek i tokom celokupne 2027. godine.
Tehnološki pomak u solarnoj industriji kao ključni faktor korekcije
Glavni pokretač silazne revizije ne leži primarno u makroekonomskim ciklusima, već u dubokim promenama unutar industrijskog sektora, koji decenijama predstavlja stub potrošnje srebra.
Tehnologija štednje (thrifting) i supstitucija metala
Proizvođači fotonaponskih panela, suočeni sa visokim cenama sirovina, agresivno su ubrzali prelazak na tehnologije štednje (tzv. thrifting) koje dramatično smanjuju udeo srebra u provodljivim pastama za solarne ćelije. Pored smanjenja specifične težine po vatu, ubrzan je i proces zamene srebra baznim metalima, pre svega elektroprovodljivim bakrom.
Prema rečima Gregorija Širera (Gregory Shearer), rukovodioca odeljenja za istraživanje baznih i plemenitih metala u banci J.P. Morgan, očekuje se da će ukupna tražnja iz sektora solarne energije ove godine zabeležiti pad od blizu 30%. To predstavlja direktno smanjenje tražnje za približno 60 miliona unci na godišnjem nivou, što je najveća pojedinačna godišnja kontrakcija u modernoj istoriji ovog industrijskog segmenta.
Usporavanje uvoza na ključnim azijskim tržištima
Pored tehnološkog pritiska na strani proizvodnje panela, došlo je i do znatnog usporavanja uvozne dinamike na velikim potrošačkim tržištima. Indija, tradicionalno jedan od najvećih uvoznika srebra u svetu, pooštrila je uvozne carine i regulatorne zahteve za fizički uvoz kako bi zaštitila devizne rezerve. Ovaj potez je eliminisao agresivnu akumulaciju fizičkih poluga koja je tokom prethodnih ciklusa stvarala veštačke skokove likvidnosti.
Monetarno okruženje i povratak dominacije zlata
Pored industrijskih fundamenta, monetarni ambijent stvara dodatni pritisak na investicionu privlačnost srebra. Zadržavanje restriktivnih kamatnih stopa od strane Federalnih rezervi ili potencijalna nova zatezanja monetarne politike stimulišu preusmeravanje kapitala ka kamatonosnim instrumentima, poput američkih državnih obveznica.
Za razliku od zlata, koje uživa snažnu i kontinuiranu strukturnu podršku kroz kupovine centralnih banaka i dedolarizaciju rezervi, srebro nema institucionalnu monetarnu zaleđinu. Kao posledica toga, analitičari ukazuju na postepeni rast odnosa zlata i srebra (gold-to-silver ratio), koji se vraća ka tradicionalnim istorijskim rasponima: sa nekadašnjih komprimovanih nivoa projektuje se rast na 70 u drugoj polovini 2026, odnosno oko 75 tokom 2027. godine.
Tržišna perspektiva i nova ravnoteža
Iako je projekcija cene revidirana naniže u poređenju sa prolećnim projekcijama, nivo od 63 do 70 dolara po unci i dalje predstavlja višestruko viši cenovni pod u poređenju sa prosekom prethodne decenije. Tržište srebra se ne vraća u zonu duboke potcenjenosti, već formira novu tačku ravnoteže gde industrijska racionalizacija postavlja gornju granicu rasta, dok globalna tranzicija ka zelenoj energiji i elektrifikacija obezbeđuju stabilno dugoročno dno tražnje.
