Zlatni paradoks: Rekordna potražnja ne može da zaustavi pad cene

Tržište zlata pred istorijskom protivrečnošću

Retko kada su fundamentalni pokazatelji tržišta zlata bili jači — i retko kada su bili toliko ignorisani. U prvom kvartalu 2026. godine, globalna potražnja za fizičkim zlatom dostigla je 1.231 tonu, dok je ukupna vrednost svih kupovina premašila 193 milijarde dolara, što je rast od 74% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Kina ruši rekorde, centralne banke gomilaju rezerve neverovatnom brzinom, a investitori u Aziji masovno napuštaju nakit u korist investicionog zlata. Ipak, cena metala pada. Ovo nije greška u podacima — ovo je tržišna anomalija koja otkriva koliko moćan može biti makroekonomski pritisak kada se suoči čak i sa najsnažnijim fizičkim tokom kapitala.

Anatomija pada: zašto prinosi pobeđuju potražnju

Američki dug kao konkurent zlatnom sjaju

Zlato ne donosi prihod. Ova elementarna činjenica, koja u periodima niskih kamatnih stopa prolazi gotovo nezapaženo, postaje razorna kada prinosi na državne obveznice narastu do nivoa koji nisu viđeni decenijama. Prinos na 30-godišnju američku obveznicu dostigao je 5,181% — najviše od 2007. godine — dok je desetogodišnja nota prešla granicu od 4,6%. Za institucionalnog investitora koji bira između imovine bez prinosa i sigurnog državnog papira koji nudi više od 5% godišnje, odluka postaje matematički jasna.

Posledice su bile trenutne i brutalne. Severnoamerički zlatni ETF fondovi zabeležili su odliv od 13 milijardi dolara samo u martu — najveći mesečni odliv ikada registrovan u tom regionu. Institucionalni novac nije pobegao od zlata zbog straha, već zbog aritmetike. Indeks američkog dolara zadržao se blizu nivoa od 99,33, što zlato čini skupljim za kupce izvan SAD i dodatno pritiska fjučers ugovore, koji su 19. maja klizili na 4.464,32 dolara — najniže od 30. marta.

Inflacija ponovo zakomplikovala igru

Aprila 2026. američka inflacija izmerena je na 3,8% — desetinu procentnog poena iznad prognoza analitičara. Taj naizgled mali promašaj prognozera imao je nesrazmerno veliki efekat na tržišta. Alat FedWatch sada prikazuje verovatnoću od više od 58% da će Federalne rezerve podići kamatne stope još jednom pre kraja godine. Guverner Fed-a Polson opisao je trenutni nivo kamatnih stopa kao ‘adekvatan’, gaseći nade o skorom popuštanju monetarne politike. Uz to, mešoviti signali iz Vašingtona o odnosima sa Iranom uneli su geopolitičku nestabilnost, a rast cena nafte dodatno podgrejava inflaciona očekivanja.

Ko kupuje — i zašto to nije dovoljno

Centralne banke: kupovina bez presedana

Centralne banke sveta ne reaguju na visoke prinose na isti način kao privatni investitori. Njihova motivacija nije prinos — već diverzifikacija rezervi, zaštita od geopolitičkih rizika i smanjenje zavisnosti od dolara. U prvom kvartalu 2026, notenbanken su kupile procenjenih 244 tone zlata, potrošivši 37 milijardi dolara — najviše u jednom kvartalu u istoriji. Poljska narodna banka istaknula se kao najveći pojedinačni kupac, dodavši 31 tonu i podigavši ukupne rezerve na 582 tone.

Goldman Sachs je revidirao svoj model za praćenje suverenih kupovina, zaključivši da su stvarni volumeni bili značajno potcenjeni od kasnog leta prethodne godine. Banka sada računa sa tekućim godišnjim prosekom od 50 tona mesečno i očekuje da će taj broj porasti na 60 tona mesečno tokom 2026. JPMorgan, nešto konzervativniji u procenama, prognozira 640 tona centralnobankarskih kupovina za celu godinu, ali i dalje drži ciljnu cenu od 6.000 dolara do kraja 2026.

Kineski investitori ruše rekorde

Kina je u prvom kvartalu 2026. kupila 207 tona zlatnih poluga i kovanica, što predstavlja rast od 67% na godišnjem nivou i daleko premašuje prethodni rekord od 155 tona. Iza ovog skoka stoji promena ponašanja kineskih potrošača: umesto nakita, kapital se sve više usmerava u investiciono zlato. Potražnja za nakitom u Kini i Indiji pala je za 23% na 300 tona, dok je globalna fizička potražnja (bez ETF fondova) porasla za 42% na 474 tone — drugi najveći kvartalni iznos ikada zabeležen.

Tehnička slika: gde se odlučuje sudbina cene

Spot cena zlata stabilizovala se sredinom sedmice oko nivoa od 4.499,69 dolara, ali analitičari pažljivo prate zonu između 4.466 i 4.423 dolara kao ključnu podršku. Proboj ispod tog nivoa otvorio bi put ka dugoročnom pokretnom proseku oko 4.330 dolara. Na gornjoj strani, otpor se nalazi na 4.657, a zatim na 4.891 dolara. Indeks relativne snage (RSI) drži se blizu neutralnih 50, bez jasnog signala o smeru kretanja.

UBS ostaje optimističan, sa ciljnom cenom od 5.600 dolara do kraja godine, oslanjajući se na očekivanje da će realne kamatne stope na kraju ipak pasti. Goldman Sachs zadržava prognozu od 5.400 dolara, argumentujući da će centralnobankarsko kupovanje nastaviti da pruža ‘pod’ ceni metala.

Između dve sile: šta dolazi na sledećem zasedanju Fed-a

Tržište zlata trenutno je zarobljeno između dve istorijski snažne sile koje deluju u suprotnim smerovima. S jedne strane, institucionalna i azijska potražnja dostigle su nivoe koji bi u normalnim okolnostima snažno podupirali cenu. S druge strane, rast prinosa na američke obveznice i jačanje dolara vrše pritisak koji se ne može zanemariti ni uz najsnažniji fizički tok kupovina.

Sledeće zasedanje Federalnih rezervi biće ključni test. Ako inflacioni podaci omekšaju i prinosi počnu da se povlače, fizička potražnja mogla bi ponovo preuzeti primat i pokrenuti cenu prema gore. Ako Fed zauzme još restriktivniji stav, korekcija bi mogla da se produbi. Zona podrške između 4.423 i 4.466 dolara verovatno će odlučiti da li je ovo samo korekcija unutar bičjeg tržišta, ili početak ozbiljnijeg pada. U oba scenarija, paradoks ostaje: zlato nikada nije bilo toliko traženo — i retko kada je bilo pod ovakvim pritiskom.