Zlato i srebro na istorijskim visinama: Da li je još uvek pravo vreme za ulaganje?

Metali koji prkose gravitaciji

Za monetarnu imovinu sa istorijom dugom najmanje 5.000 godina, zlato retko kada privlači toliku pažnju investitora kao danas. Plemeniti metal je za sobom ostavio višegodišnji rast koji je kulminirao porastom od 65% u 2025. godini — što je najsnažniji godišnji prinos od 1979. — uz nekoliko dana tokom kojih je cena prešla 5.000 dolara po unci. Čak i nakon nedavnog povlačenja, cena zlata je i dalje više od 100% iznad nivoa s početka 2024. godine.

Njegov jeftiniji rođak, srebro, zabeležio je još dramatičniji skok — 190% po unci u istom periodu. Uprkos tome, za investitore koji još uvek nisu ušli na tržište plemenitih metala, veličina ovih dobitaka postavlja pravo pitanje: ući sada i riskirati kupovinu blizu vrha, ili ostati po strani i propustiti eventualni dalji rast?

Šta stoji iza ovog rasta?

Centralne banke okreću leđa dolaru

Sve je počelo 2022. godine. Nagli skok inflacije i početak rata u Ukrajini pokrenuli su nekoliko dugoročnih makroekonomskih trendova koji i danas guraju cene naviše. Ključni okidač bio je geopolitički: nakon što su SAD i njihovi saveznici zamrznuli stotine milijardi dolara ruskih deviznih rezervi, centralne banke širom sveta — posebno u zemljama u razvoju — počele su da prebacuju rezerve iz dolara u zlato.

Prema analizi Borisa Shepova, menadžera Fidelity Select Gold Portfolio fonda, globalna potražnja centralnih banaka za zlatom je od tada otprilike udvostručena — sa prosečnih 515 tona godišnje u deceniji pre 2022. na više od 1.000 tona godišnje. Ovaj segment sada čini oko 20% ukupne svetske potražnje. Istovremeno, godišnja rudarska proizvodnja zlata nije porasla od 2018. godine, zbog ograničenih novih nalazišta, pada kvaliteta rude i sve složenijih procesa ekstrakcije.

Kina je paradigmatičan primer: u poslednjih deset godina prepolovila je svoje holdings u američkim trezorskim obveznicama i udvostručila količinu zlata u rezervama — na oko 10% ukupnih rezervi. Poljska, koja graniči s Ukrajinom, bila je u 2024. godini najveći kupac zlata među centralnim bankama sveta.

Kamatne stope, deficiti i inflacija

Istorijski gledano, zlato je pokazivalo snažnu inverznu korelaciju sa realnim kamatnim stopama — kada realni prinosi rastu, zlato postaje manje atraktivno jer ne donosi kamatu ni prihod. Međutim, ta veza je u poslednjih nekoliko godina značajno oslabila. Od 2022. zlato je nastavilo da raste uprkos rastu realnih prinosa, jer su drugi faktori postali dominantniji.

Jedan od tih faktora je rastuća zabrinutost zbog obima i trajnosti američkog federalnog deficita. Ashley Fernandes, menadžer Fidelity Natural Resources fonda, ističe da vladina politika oslonjena na trajno deficitarno trošenje igra ključnu ulogu. Zlato se tradicionalno smatra korisnom zaštitom od inflacije i percepcije devalvacije valute. Dolar je u dugoročnom padu — izgubio je oko 9% vrednosti od januara 2025. u odnosu na korpu vodećih razvijenih valuta.

Trgovinska politika i geopolitika

Pojačana politička neizvesnost — posebno oko carina i sankcija — doprinela je globalnom trendu diversifikacije od dolara. Deo novca odlazi iz dolara i određenih valuta direktno u zlato i srebro. Fernandes opisuje situaciju kao ‘pozadinu geopolitičkih turbulencija, deglobalizacije i promena u društvenoj strukturi mnogih zemalja’, što je sve zajedno dovelo do paraboličnog rasta zlata, koji je potom zapalio i druge sirovine poput srebra i bakra.

Shepov ovu situaciju naziva ‘novom paradigmom’ u kojoj investicioni tokovi i potražnja centralnih banaka zajedno čine više od polovine ukupne godišnje potražnje za zlatom.

Načini ulaganja u plemenite metale

Fizičko zlato i ETF fondovi

Većina investitora verovatno ne želi da čuva zlatnike ili poluge u podrumu. Praktičnija alternativa su ETF fondovi koji drže zlato, srebro ili kombinaciju plemenitih metala. Ovo je jednostavan način da se dobije izloženost tržištu i generalno odražava kretanje spot cene metala, mada obično podrazumeva naknade za upravljanje i skladištenje.

Akcije rudarskih kompanija

Ulaganje u akcije rudarskih kompanija nudi veći potencijalni prinos — ali i veći rizik — u poređenju sa direktnim držanjem zlata. Rudarske akcije su osetljivije, odnosno ‘levaridžovane’ na promene cene zlata. Istorijski gledano, akcije zlatara kretale su se otprilike dvostruko brže od promene cene samog zlata. Ova pojačana osetljivost posledica je relativno fiksne troškovne strukture rudarenja: kada cena zlata raste, prihodi rastu, ali troškovi ne rastu istom brzinom.

Prošlogodišnja tržišna dinamika bila je još dramatičnija: dok je cena zlata porasla 65%, FTSE Gold Mines indeks skočio je za čak 166%. Shepov kao primer navodi kanadsku kompaniju Agnico Eagle Mines, čija je oko 90% proizvodnje smešteno u Kanadi — jurisdikciji niskog rizika — uz snažan menadžment i vrhunski inženjering tim koji kontinuirano pronalazi nova nalazišta i produžuje životni vek rudnika.

Royalty i streaming kompanije

Kompanije koje se fokusiraju na royalty i streaming ugovore u oblasti rudarenja zlata nude viši potencijal prinosa od fizičkog zlata, ali niži rizik od direktnog ulaganja u rudare. Suštinski, reč je o finansijerima koji obezbeđuju početni kapital za istraživanje i razvoj rudnika u zamenu za procenat budućih prihoda ili isporučenog metala. Budući da nisu stvarne rudarske kompanije, izbegavaju operativni rizik i kapitalne rashode.

Shepov ističe Franco-Nevada kao primer vodeće royalty i streaming kompanije, poznate po niskim troškovima po unci i jakim novčanim tokovima. Fernandes pak naglašava Wheaton Precious Metals, takođe kanadsku kompaniju, koja ima značajnu izloženost srebru pored zlata — metal čija je potražnja specifična po tome što se najveći deo industrijske upotrebe odnosi na solarne panele i fotonaponske sisteme.

Strateška perspektiva: koliko je dovoljno?

Dok neke investitore privlači nedavni rast cena, stručnjaci upozoravaju da plemenite metale treba posmatrati pre svega kao instrument dugoročne diversifikacije portfelja, a ne kao sredstvo za špekulisanje kratkoročnim dobitima. Istorijski gledano, plemeniti metali su tendencijski kretali ‘van takta’ sa akcijama i obveznicama. Na primer, tokom korekcije na berzi u aprilu 2025. zlato je poraslo u vrednosti.

Naveen Malwal, institucionalni portfolio menadžer u Strategic Advisers, LLC, upozorava da je ‘izuzetno teško znati koliko dugo taj rast može da potraje’. Jedan od pristupa je ulaganje u široko diversifikovani fond sirovina koji uključuje alokaciju u plemenite metale. Malwalov tim je oprezan u pristupu sirovinama zbog njihove inherentne volatilnosti i u poslednjim kvartalima je u dobro diversifikovanim portfeljima držao nešto manje od 1% izloženosti fondu sirovina. Vredi napomenuti da dobro diversifikovani portfolio akcija već ima određenu izloženost prirodnim resursima — ponder S&P 500 indeksa u materijalima i energiji bio je gotovo 6% krajem februara.

Zlato kao štit, ne kao oklada

Dugoročne sile koje podupiru cene zlata i srebra — diversifikacija centralnih banaka, fiskalni deficiti, geopolitička neizvesnost i inflatorni pritisci — deluju trajno i strukturno. Ipak, niko ne može pouzdano predvideti gde će cene biti sutra. Za većinu investitora, snažniji argument za plemenite metale leži u njihovom potencijalu da diversifikuju dugoročni portfelj, a ne u jurnjavi za nedavnim dobitima. Svaka alokacija zahteva pažljivo razmatranje: koliko izloženosti zaista odgovara investicionim ciljevima, koji instrument je najprikladniji i da li povećana volatilnost odgovara ukupnoj toleranciji na rizik.