Zlato i srebro na ljuljašci: Kriza likvidnosti ili kraj ere plemenitih metala kao sigurnog utočišta?
- Zlato je u martu 2026. palo oko 15%, brisavši gotovo sve godišnje dobitke uprkos pojačanoj geopolitičkoj nestabilnosti na Bliskom istoku.
- Stručnjaci upozoravaju da pad nije posledica gubitka poverenja u metal, već masovnog razduživanja pozicija investitora kojima je bila neophodna gotovina.
- Nafta je u istom periodu rasla zbog pretnji iranskih snaga ključnoj energetskoj infrastrukturi, što je produbilo jaz između nafte i plemenitih metala.
- Srebro i bakar su takođe zabeležili oštre padove, dok analitičari ističu da je reč o ‘resetovanju pozicija’, a ne o strukturnoj promeni tržišta.
Rekordni rast, pa nagli pad: Šta se dogodilo sa zlatom i srebrom?
Tržišta plemenitih metala su početkom 2026. godine doživela jedan od najdramatičnijih preokreta u poslednjih nekoliko godina. Zlato je samo u martu izgubilo oko 15% vrednosti, vraćajući se na nivoe s kraja 2025. godine, dok je srebro osciliralo između rekordnih vrhova i naglih korekcija. Sve to se odvijalo u trenutku kada su geopolitičke tenzije na Bliskom istoku bile na najvišem nivou u godinama — upravo onaj scenario koji bi, prema klasičnoj teoriji, trebalo da gura cenu zlata naviše.
Paradoks je udario investitore kao šamar: metal koji se decenijama prodaje kao ‘sigurno utočište’ u momentu krize počeo je da se ponaša kao rizična imovina. Da li je zlato izgubilo svoju ulogu? Ili se radi o nečem sasvim drugom?
Tri ugla posmatranja: Šta kažu stručnjaci
Kriza pozicioniranja, ne kriza poverenja
Patrick Farrell, glavni investicioni direktor, smatra da je odgovor jasan: ovo nije bio bekstvo od zlata, već bekstvo kroz zlato. Investitori širom sveta — od institucionalnih fondova do privatnih lica — ušli su u ovaj period sa izuzetno velikim ‘long’ pozicijama u zlatu. Kada su tržišta počela da pucaju po šavovima, a likvidnost postala dragocenija od svega, upravo su te pozicije prve otvarane radi prikupljanja gotovine.
‘Zlato je jedno od najdubljih i najdostupnijih tržišta na svetu za brzo podizanje keša’, ističe Farrell. U stresnim uslovima, investitori najpre prodaju ono što mogu — ne nužno ono što žele. Taj mehanizam je pojačao negativni pritisak na cenu, dok je nafta istovremeno rasla zbog direktnih pretnji iranskih snaga energetskoj i vodnoj infrastrukturi u Persijskom zalivu.
Ovaj rascep između nafte i plemenitih metala otkriva suštinsku promenu u tržišnoj logici: roba direktno izložena riziku ponude raste, dok ona koja služi kao hedž postaje izvor gotovine. Farrell veruje da su fundamentalni pokretači dugoročne potražnje za zlatom netaknuti i da će metal nastaviti tamo gde je stao čim pritisak na likvidnost popusti.
Da li je zlato polisa osiguranja koja nikad ne isplati štetu?
Garry White, glavni investicioni komentator, postavlja pitanje koje muči mnoge investitore: ako zlato pada baš kada je najpotrebnije, čemu ono služi? Njegova analiza seže do Globalne finansijske krize iz 2008. godine, kada je zlato takođe palo — ali iz potpuno drugačijih razloga nego danas.
Tada je sistemska kriza likvidnosti primorala investitore na neselektivnu prodaju svega što su imali, uključujući i zlato. Danas je mehanizam drugačiji: rat na Bliskom istoku je pokrenuo strahove od inflacije kroz rast cena energenata, što je gurnulo očekivanja kamatnih stopa naviše, a to direktno udara po zlatu koje ne donosi prinos. Kada obveznice i gotovina postanu atraktivniji, zlato gubi konkurentnost.
‘Zlato nije i ne može biti garantovana polisa osiguranja koja se isplaćuje u svakom scenariju’, zaključuje White. Ono je deo finansijskog sistema, u vlasništvu miliona investitora, i ne može da defie gravitaciju usred finansijskog kaosa. Njegova vrednost leži u dugogodišnjem kretanju nezavisno od akcija i obveznica — što ga čini snažnim diversifikatorom — ali ne i magičnim štitom od svake oluje.
Oštar pad posle izuzetnog rasta
Rob Morgan, glavni analitičar Charles Stanley Direct, nudi možda najpragmatičniji pogled. Zlato je pre pada beležilo izuzetan rast tokom gotovo godinu dana, podstaknuto kupovinom centralnih banaka, padom kamatnih stopa i slabijim dolarom. Na taj temelj se nadogradio sloj spekulativnog entuzijazma — strahovi od devalvacije fiat valuta privukli su investitore koji su metal gledali kao zaštitu od inflacije.
Kada su se ti vetrovi okrenuli — dolar ojačao, kamatna očekivanja skočila — zlato je ostalo bez svojih ključnih oslonaca, a nagomilane pozicije su počele da se raspadaju. Morgan podseća da je metal ipak samo pao na nivo od pre tri meseca, što relativizuje dramatičnost pada, ali ne i brzinu kojom se to dogodilo.
Što se tiče industrijskih metala poput bakra, Morgan nudi intuitivno objašnjenje: skok cena energenata uz više troškove zaduživanja znači slabiju privrednu aktivnost i manju potražnju za sirovinama. To je potencijalni šok potražnje koji može da iskočiti iz šina ceo ‘voz rasta’ koji je bakar vozio tokom sjajne 2025. godine, kada je izgradnja AI infrastrukture i otporna američka ekonomija obećavala kontinuirani rast potrošnje.
Plemeniti metali nisu nestali — samo su podsjetili ko su zapravo
Ono što se dogodilo na tržištu zlata i srebra u martu 2026. nije kraj jedne ere — to je podsetnik na prirodu ovih sredstava. Zlato nije instrument koji mehanički raste u svakoj krizi. Ono je deo složenog, međusobno isprepletanog finansijskog sistema i ponaša se u skladu s tim.
Sva tri analitičara se slažu u jednom: dugoročni argumenti za posedovanje zlata ostaju na snazi. Centralne banke nastavljaju kupovinu, geopolitička nesigurnost nije nestala, a pitanje devalvacije valuta nije rešeno. Međutim, investitori koji u zlatu vide kratkoročnu zaštitu od svake oluje — redovno bivaju razočarani.
Pravi savet koji proizlazi iz ove epizode: zlato može biti korisna komponenta diversifikovanog portfolija, ali kao sporedni igrač, ne zvezda predstave. Onima koji ga kupuju kao polisu osiguranja, valja znati da ta polisa ima izuzetno sitno štampan tekst — i da se ne isplaćuje uvek u trenutku kada je to najpotrebnije.
