Zlato i srebro pod pritiskom: Rast cene nafte gura inflaciju gore, a plemenite metale dole
- Rast cene nafte iznad 111 dolara po barelu Brenta pojačava inflaciona očekivanja i jača dolar, što kratkoročno pritiska zlato i srebro kao imovinu bez prinosa.
- Zlato je palo na tronedeljni minimum nakon proboja ispod podrške od 4.650 dolara, ali dugoročni strukturni pokretači ostaju netaknuti.
- Srebro je doživelo oštriju korekciju od zlata zbog veće izloženosti industrijskoj potražnji i spekulativnim tokovima kapitala.
- Odnos zlata i srebra od oko 62 ukazuje da je srebro već relativno skupo u poređenju sa istorijskim prosekom od 70.
Energetski šok preuzima kormilo od geopolitike
Tržišta plemenitih metala prolaze kroz oštru korekciju — ne zato što su se njihovi dugoročni temelji urušili, već zato što se makroekonomska pozadina naglo promenila. Iza svega stoji jedan dominantan faktor: rast cene nafte. Brent sirova nafta probila je nivo od 111 dolara po barelu, a tržišta su svoju pažnju preusmerila sa geopolitičkih tenzija na inflacione posledice skuplje energije.
Zatvaranje Hormuškog moreuza — gde su američka i iranska blokada svele dnevni tranzit gotovo na nulu — dovelo je do ozbiljnog stezanja globalnih lanaca snabdevanja naftom. Cene dizela i mlaznog goriva već se kreću prema 200 dolara po barelu, što tržištu šalje jasnu poruku: inflacija nije prolazna epizoda, već strukturni problem koji Federalne rezerve mora da uzme u obzir. Posledica je jasan: tržište odlaže očekivanja o smanjenju kamatnih stopa, što direktno slabi apetit za zlatom i srebrom kao imovinom koja ne nosi prinos.
Dodatni pritisak dolazi iz korporativnog i monetarnog ugla. Četiri kompanije iz grupe ‘Magnificent Seven’ objavljuju rezultate u sredu — istog dana kada FOMC zaseda i ocenjuje ekonomske izglede. Ova kombinacija pojačava kratkoročnu neizvesnost i ostavlja malo prostora za optimizam u segmentu plemenitih metala.
Zlato: Odloženo, ali ne i zaustavljeno
Korekcija od 1.500 dolara menja putanju, ne cilj
Ranije ove godine analitičari Saxo banke nisu isključivali scenarijo u kome zlato dostigne 6.000 dolara do kraja godine. Od tada je metal pao za gotovo 1.500 dolara sa vrha od 5.595 dolara, što je promenilo i putanju i vremenski okvir. Rast cena nafte i inflacioni šok koji iz toga sledi jačaju dolar i odlažu monetarno popuštanje, čineći zlato manje atraktivnim u kratkom roku.
Ipak, ovo nije strukturni prelom. Dugoročni stubovi koji su nosili rast zlata tokom prethodne dve godine ostaju čvrsto na mestu. Rizici stagflacije nisu nestali — energetska kriza ih čak i pojačava. Fiskalni dugovi nastavljaju da rastu. Vidljiv je trend među centralnim bankama i suverenim fondovima da postepeno diversifikuju rezerve i smanjuju oslanjanje na američki dolar, a zlato ostaje prirodna alternativna rezervna imovina u tom procesu.
Za razliku od industrijskih sirovina, zlato je pre svega monetarni metal. Visoke cene ne uništavaju potražnju na isti način kao kod bakra ili aluminijuma. Potražnja za nakitom može da se ublaži, a centralne banke mogu da uspore akumulaciju jer rast cena automatski povećava vrednost postojećih zaliha — ali strukturno, zlato je relativno imuno na sopstvenu skupoću.
Tehnička podrška: 200-dnevni prosek kao ključna linija odbrane
Sa tehničke strane, 200-dnevni pokretni prosek zlata, trenutno blizu 4.250 dolara, predstavlja ključnu podršku. Dok god taj nivo uglavnom drži, dugoročni uzlazni trend ostaje netaknut. Investitori koji prate tehničke signale biće posebno pažljivi prema ovom nivou u narednim sedmicama.
Srebro: Jaki temelji, krhko poverenje
Korekcija je bila zdrava, ali ranjivost ostaje
Priča o srebru je složenija. Nakon snažnog rasta do januarskog vrha, tržište je postalo prenapregnuto. Ograničena fizička ponuda, snažna potražnja iz sektora fotonaponskih ćelija i spekulativni entuzijazam — pojačan momentumom sa društvenih mreža — gurnuli su cene na nivoe koji su zahtevali gotovo savršene uslove da bi se održali.
Iranski rat je bio okidač za oštriji pad. Rast cene nafte ojačao je dolar, podigao inflaciona očekivanja i odložio smanjenje kamatnih stopa, stvarajući nepovoljno makroekonomsko okruženje za plemenite metale. Srebro, kao volatilniji metal delimično zavisan od industrijske potražnje, pretrpelo je oštriji udarac od zlata jer su spekulativni investitori pohitali ka izlazu.
Ipak, ta korekcija je imala i zdravu stranu — uklonila je spekulativni višak koji je tržište činio ranjivim. Dugoročna priča o ponudi ostaje povoljna. Prema izveštaju Silver Institute-a ‘World Silver Survey 2026’, koji je pripremila istraživačka kuća Metals Focus, tržište srebra beleži šesti uzastopni godišnji deficit, pri čemu potražnja i dalje premašuje dostupnu rudarsku i recikliranu ponudu, što prisiljava na dalje smanjenje nadzemnih zaliha.
Industrijska potražnja: Solarna energija kao dugoročni oslonac
Snažna kineska potražnja iz sektora fotonaponskih ćelija, kao i od strane privatnih investitora, nastavlja da podupire tržište. Tekuća energetska kriza može dodatno ubrzati prelazak na obnovljive izvore energije, što bi dugoročno podržalo potražnju za srebrom u solarnoj industriji. Međutim, industrijska potražnja ostaje izložena cikličnoj slabosti — produženi period visoke inflacije i sporijeg rasta mogao bi da optereti potrošnju iz elektronike, robe široke potrošnje i prerađivačke industrije.
Investiciona potražnja, koja treba da odigra ključnu ulogu u održavanju tržišnog deficita, notorno je nestabilna i može se brzo preokrenuti ako tehnički momentum oslabi ili se makroekonomska naracija promeni. Upravo zbog toga srebro ostaje metal sa višim beta koeficijentom: veći potencijal rasta, ali i veći rizik pada.
Strateška alokacija: Zlato prvo, srebro kao taktička opcija
Kada se ratna prašina slegne i energetski lanci snabdevanja počnu da se normalizuju, zlato bi ponovo trebalo da pronađe oslonac u monetarnoj potražnji, diversifikaciji rezervi, fiskalnim brigama i geopolitičkoj neizvesnosti. Manje je izloženo cikličnom uništavanju potražnje i manje je ranjivo na nagle promene raspoloženja investitora.
Srebro ostaje fundamentalno konstruktivno, ali njegov izgled u mnogo većoj meri zavisi od otpornosti industrijske potražnje i kontinuiranog učešća investitora. Odnos zlata i srebra od oko 62 pokazuje da srebro već trguje relativno skupo u poređenju sa dugoročnim prosekom od oko 70, što sugeriše da će srebru biti potreban svež katalizator — bilo u vidu stezanja fizičke ponude, jačanja industrijske potražnje ili novog spekulativnog apetita — da bi materijalno nadmašilo zlato.
Bik-tržište plemenitih metala izgleda kao da je pauzirano, a ne završeno. Zlato je odloženo, ali nije zaustavljeno — dugoročni pokretači rasta ostaju čvrsto na mestu. Srebro zadržava znatan potencijal rasta tokom vremena, ali nakon januarskih ekscesa ostaje ranjivo na makroekonomske udare i promene investitorskog poverenja. Ukratko, zlato je strateška alokacija, dok je srebro taktička prilika — viši rizik, viša nagrada, i zahteva poštovanje prema sopstvenoj volatilnosti.
