Zlato pod pritiskom: Iranski konflikt i naftni šok oblikuju izgled drugog kvartala 2026.

Mart koji je gotovo izbrisao sve dobitke

Zlato ulazi u drugi kvartal 2026. sa ozbiljno narušenim samopouzdanjem investitora. Nakon što je metal zabeležio jedan od najsnažnijih rasta u istoriji tokom 2025. godine — čak 65% na godišnjem nivou, uz tri uzastopne godine pozitivnih prinosa — mart 2026. doneo je hladan tuš. U trenutku pisanja analize, 27. marta, cena zlata bila je oko 15% niža u odnosu na početak meseca, mada je i dalje zadržala skromnih 4% rasta na kvartalnom nivou.

Vrhunac je dostignut već u januaru, kada je cena prešla granicu od 5.600 dolara, da bi potom usledilo naglo povlačenje. Februarski oporavak, potpomognut kupovinom na padovima, podigao je cenu do skoro 5.420 dolara početkom marta — ali tu je priča prekinuta. Eskalacija sukoba sa Iranom pokrenula je lanac događaja koji je zlatu stvorio izuzetno nepovoljno okruženje.

Iranski konflikt kao centralni faktor rizika

Naftni šok i povratak inflacionih strahova

Kada je iranski sukob eskalirao, tržišta su reagovala brzo i oštro. Cena nafte prešla je 100 dolara po barelu, evropske berze su pale, dok su dolar i prinosi na obveznice skočili. Ta kombinacija pokazala se kao toksična za zlato — kladionice na podizanje kamatnih stopa centralnih banaka nadjačale su potražnju za zlatom kao sigurnim utočištem.

Paradoks je uočljiv: zlato se tradicionalno smatra najboljom zaštitom od inflacije, ali kada inflatorni pritisak dolazi iz naftnog šoka koji istovremeno jača dolar i podiže prinose na obveznice, kratkoročni efekti mogu biti negativni za metal. Upravo to se dogodilo u martu 2026.

Scenariji za drugi kvartal

Dalji tok događaja u velikoj meri zavisi od razvoja situacije na Bliskom istoku. Ako dođe do deeskalacije i nafta se vrati ispod 100 dolara, to bi verovatno oslabilo dolar i otvorilo prostor za oporavak zlata, berzi i bitkoina. Međutim, Iran za sada ne pokazuje volju za pregovorima, koristeći visoke cene energenata kao polugu pritiska.

Dok god nafta ostaje iznad 100 dolara po barelu, kratkoročni izgled za zlato teško može biti optimistički — čak i uz inflacioni argument. Ograničen pad ipak ostaje moguć, budući da će deo investitora svakako posegnuti za metalom kao zaštitom od erozije vrednosti fiat valuta.

Centralne banke: stub podrške koji slabi?

Usporavanje kupovine na početku godine

Jedan od ključnih pokretača rasta zlata u poslednjih nekoliko godina bila je agresivna kupovina centralnih banaka. Podaci Svetskog saveta za zlato (WGC) pokazuju da je ta kupovina na početku 2026. usporila. U januaru je zabeleženo neto svega oko 5 tona kupovine, u poređenju sa prosekom od 27 tona mesečno u prethodnih 12 meseci. Deo tog usporavanja može se pripisati volatilnim cenama i uobičajenom zatišju tokom prazničnog perioda.

Šira slika ipak nije dramatično promenjena. WGC očekuje da će centralne banke nastaviti da povećavaju rezerve zlata tokom 2026. i dalje, dok god geopolitičke tenzije ostaju na visokom nivou. Ključni rizik je da se taj trend ne nastavi — što bi uklonilo jedan od najsnažnijih stubova podrške za cenu metala.

Dedolarizacija kao strukturni pokretač

Od ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, centralne banke — posebno u zemljama u razvoju — intenzivno rade na diverzifikaciji rezervi. Pokretači su višestruki: rizik od sankcija, sve fragmentisaniji globalni poredak i jasna želja za smanjenjem zavisnosti od američkog dolara. Ta potražnja bila je stabilna i uglavnom neosjetljiva na kretanje cena.

Na nivou pojedinih zemalja, Poljska je bila najveći kupac prošle godine i već je najavila nastavak kupovine. Kineska centralna banka produžila je seriju kupovina na 15 uzastopnih meseci zaključno sa januarom 2026., potvrđujući isti strukturni trend. Teško je zamisliti ozbiljan preokret u centralnobankarskoj potražnji dok god geopolitička fragmentacija ostaje prisutna — ali ta podrška sama po sebi ne može sprečiti kratkoročnu korekciju.

Tehnička analiza: Gde su ključni nivoi?

Dugoročni trend još nije slomljen

Uprkos oštrom padu u martu, dugoročni trend viših maksimuma i viših minimuma za zlato ostaje nenarušen. Prerano je govoriti o formiranju vrha. Ipak, proboj nekoliko kratkoročnih nivoa i pritisak prodavaca u zoni oko 5.000 dolara ukazuju na to da bi metal mogao ući u turbulentnije vode u narednim mesecima.

Zlato je probilo kratkoročnu liniju trenda i zabeležilo niži minimum ispod 4.500 dolara — što je prvi takav signal u dužem periodu. Sam po sebi, jedan niži minimum ne znači početak novog silaznog trenda, ali zahteva oprez. Značajno je i to da je cena pala ispod 21-dnevnog eksponencijalnog pokretnog proseka (EMA), što se nije dogodilo duže vreme — poslednji sličan proboj bio je u maju 2023., koji je tada prethodio periodu konsolidacije pre novog rasta.

Ključni nivoi za praćenje

Na strani podrške, 4.000 dolara predstavlja psihološki ključan nivo, a oko 100 dolara iznad te zone nalazi se uzlazna linija trenda koja potiče iz januara 2025. Nivo od 4.500 dolara funkcionisao je kao pivot u poslednjih nekoliko nedelja.

Na strani otpora, 21-dnevni EMA nalazi se blizu 4.600 dolara, zatim sledi naličje probijene kratkoročne linije trenda oko 4.700 dolara, a ključni otpor ostaje na 5.000 dolara. Dugoročni indikator — 200-nedeljni pokretni prosek — i dalje se nalazi znatno ispod, ispod nivoa od 3.000 dolara, što govori o tome koliko je metal preduhitrio sopstvene dugoročne proseke.

Tržište koje se igra nivo po nivo

Zlato ulazi u drugi kvartal 2026. sa jasno narušenim momentumom, ali bez tehničkih signala koji bi potvrdili preokret dugoročnog trenda. Ishod u velikoj meri zavisi od jedne promenljive: razvoja situacije na Bliskom istoku i njenog uticaja na cene energenata, inflaciju i odgovor centralnih banaka.

Ako naftni šok brzo splasne, prostor za oporavak zlata postoji. Ako sukob potraje, jak dolar i inflatorni pritisak ograničavaju potencijal rasta, dok strukturna potražnja centralnih banaka i dalje pruža pod ispod cene. U takvom okruženju, zlato ostaje tržište koje se trguje nivo po nivo — bez jasnog jednosmernog kretanja kakvo smo viđali u prethodnim kvartalima.