Centralne banke ubrzavaju akumulaciju zlata: Poljska predvodi, Latinska Amerika se budi

Geopolitički imperativ: Zašto monetarne vlasti ne odustaju od žutog metala

U trenutku kada se globalni monetarni sistem nalazi pod pritiskom fragmentacije i rastućeg nepoverenja u dolarizovane rezerve, centralne banke širom sveta šalju nedvosmislenu poruku: zlato ostaje nezaobilazna komponenta suverenih bilansa. Prema najnovijim podacima Svetskog saveta za zlato, zvanične rezerve su u maju 2026. godine uvećane za neto 41 tonu, uz kupovinu koncentrovanu među poznatim akterima, ali i uz pojavu novih geografskih trendova koji zaslužuju pažnju.

Ovaj kontinuitet institucionalne potražnje dolazi u trenutku kada je spot cena zlata dostigla 4.065 dolara za uncu, što sugeriše da cenovni nivoi ne predstavljaju barijeru za monetarne vlasti čiji su motivi strateški, a ne spekulativni.

Struktura kupovine: Od Varšave do Taškenta

Poljska — evropski šampion akumulacije

Narodna banka Poljske nastavlja agresivnu strategiju kupovine, dodavši 18 tona u maju, čime je ukupna akumulacija od početka godine dostigla impresivnih 64 tone. Ovo je četvrti uzastopni mesec sa dvocifrenim neto kupovinama, a ukupne rezerve Varšave sada iznose 614 tona — sve bliže zvaničnom cilju od 700 tona. Ova strategija odražava duboku zabrinutost poljskih monetarnih vlasti za bezbednosnu arhitekturu istočnog krila NATO-a i potrebu za finansijskim suverenitetom.

Kina i centralnoazijski koridor

Narodna banka Kine je u dvadesetom uzastopnom mesecu neto kupovine dodala 10 tona, čime su ukupne rezerve Pekinga dostigle približno 2.331 tonu, odnosno 9% ukupnih rezervi. Uzbekistan je sa 33 tone od početka godine drugi najveći kupac, dok Kazahstan sa 20 tona zaokružuje centralnoazijski koridor akumulacije. Zlato čini 87% ukupnih rezervi Uzbekistana i 78% rezervi Kazahstana — brojke koje govore o strukturnoj zavisnosti ovih ekonomija od plemenitih metala.

Povratak Singapura i buđenje Latinske Amerike

Monetarna uprava Singapura je u maju kupila 4 tone zlata, prvu neto kupovinu od septembra 2025. godine, čime su ukupne rezerve dostigle 197 tona. Paralelno, Singapur planira pokretanje centralnobankarskih usluga skladištenja zlata do oktobra 2026, u skladu sa ambicijom da se pozicionira kao regionalni zlatni hub.

Možda najzanimljiviji razvoj predstavlja Latinska Amerika. Čile je od početka godine akumulirao oko 8 tona, Gvatemala 2 tone, a Bolivija i Urugvaj po 1 tonu. Iako su ove količine skromne u apsolutnom izrazu, pojava novih kupaca u regionu koji je istorijski bio marginalan na tržištu suverenog zlata signalizira potencijalno širenje globalnog trenda dedolarizacije.

Anketa guvernera: Rekordan optimizam prema zlatu

Deveto izdanje godišnje ankete Svetskog saveta za zlato o rezervama centralnih banaka donosi podatke koji potvrđuju strukturni pomak u percepciji žutog metala. Čak 89% guvernera očekuje rast globalnih zlatnih rezervi u narednih 12 meseci, dok rekordnih 45% ispitanika planira povećanje sopstvenih rezervi — najviši procenat od početka sprovođenja ankete.

Ovi podaci sugerišu da institucionalni apetit za zlatom nije ciklična pojava vezana za cenovne fluktuacije, već duboko ukorenjena strategija diversifikacije u eri multipolarnog monetarnog poretka.

Korejski eksperiment sa ETF-ovima

Banka Koreje je, prema medijskim izveštajima, završila pripreme za investiranje u inostrane ETF fondove bazirane na zlatu, što bi predstavljalo nekonvencionalan pristup za centralne banke. Trenutno držeći 104 tone zlata — svega 3% ukupnih rezervi — Seoul očigledno traži efikasnije kanale izloženosti. Prema anketi, samo 4% centralnih banaka koristi ETF-ove za kupovinu zlata, dok dominantna većina preferira OTC tržište i direktne isporuke poluga.

Prodavci: Turska i Rusija pod pritiskom

Dok većina sveta kupuje, dve značajne centralne banke nastavljaju sa neto prodajom. Turska je od početka godine prodala 81 tonu, a Rusija 34 tone. U slučaju Ankare, prodaje verovatno odražavaju potrebu za likvidnošću u uslovima složene makroekonomske situacije, dok Moskva nastavlja postepeno smanjivanje zlatnih rezervi koje su sada na nivou od 2.292 tone. Ovi trendovi, međutim, ne menjaju ukupnu sliku globalne institucionalne potražnje.

Strateški horizont: Šta govore brojke

Majska statistika potvrđuje da se nalazimo u eri strukturne rekonfiguracije globalnih rezervi, gde zlato preuzima ulogu koju je decenijama imao američki trezorski zapis. Pojava novih kupaca u Latinskoj Americi, kontinuirana agresivna kupovina Poljske i centralnoazijskih republika, kao i rekordno poverenje guvernera u žuti metal — svi ovi signali ukazuju na to da institucionalna potražnja za zlatom neće jenjavati ni u drugoj polovini 2026. godine. Za investitore i analitičare, poruka je jasna: dok centralne banke kupuju, fundamentalni pod za cenu zlata ostaje čvrst.