ECB potvrdio: Zlato prestiglo američke obveznice i postalo vodeća svetska rezervna imovina

Istorijski preokret na mapi globalnih rezervi

Evropska centralna banka (ECB) objavila je izveštaj koji potvrđuje ono što je Svetski savet za zlato (World Gold Council) nagovestio još u januaru ove godine: zlato je po prvi put u modernoj istoriji potisnulo američke državne obveznice s trona najzastupljenije rezervne imovine centralnih banaka sveta. Radi se o strukturnoj promeni koja nije nastala preko noći, ali čiji je tempo u poslednjih nekoliko godina zapanjio čak i najiskusnije analitičare globalnih finansija.

Prema podacima ECB-a, na kraju 2025. godine zlato je činilo 27% ukupnih rezervnih sredstava centralnih banaka, što je skok od čak 7 procentnih poena u poređenju sa godinom ranije. Istovremeno, udeo američkih trezorskih obveznica spao je sa 25% na 22%. Udeo imovine denominirane u evrima ostao je stabilan, na nivou od 15%.

Šta stoji iza velikog preokreta

Dedolarizacija dobija na zamahu

Dolar kao valuta i dalje drži primat — imovina denominirana u dolarima čini 42% globalnih rezervi. Međutim, taj udeo se postepeno smanjuje, a Financial Times je ovaj trend opisao kao deo šireg globalnog procesa dedolarizacije: pokušaja sve većeg broja zemalja da pronađu alternative američkoj valuti kao de facto svetskom rezervnom sredstvu.

Ključni okidač za ubrzanje ovog procesa bio je 2022. godina, kada su SAD i njihovi zapadni saveznici uveli sveobuhvatne sankcije Rusiji i efektivno je isključili iz globalnog SWIFT platnog sistema nakon invazije na Ukrajinu. Ta odluka, koja je u stručnim krugovima opisana kao ‘naoružavanje dolara’ u spoljnopolitičke svrhe, ozbiljno je uzdrmala poverenje niza zemalja u sigurnost držanja imovine denominirane u dolarima. Predsednica ECB-a Kristin Lagard sažela je situaciju jednom rečenicom: ‘Geopolitičke tenzije i dalje podstiču snažnu centralnobankarsku potražnju za zlatom.’

Kupovina zlata ostaje daleko iznad istorijskog proseka

Tempo kupovine zlata od strane centralnih banaka nešto je usporio u 2025. godini, ali ostaje daleko iznad dugoročnog proseka. Zvanična neto kupovina iznosila je 863,3 tone, što je pad od 21% u odnosu na prethodnu godinu i najniži nivo od 2021. Ipak, to je i dalje gotovo duplo više od prosečne godišnje kupovine između 2010. i 2021. godine, koja je iznosila 473 tone.

Radi poređenja: 2022. godine centralne banke kupile su rekordnih 1.136 tona zlata — najviše od 1950. godine, uključujući i period pre nego što je 1971. ukinuta konvertibilnost dolara u zlato. Prošla godina bila je četvrta po veličini ekspanzija centralnobankarskih zlatnih rezervi u istoriji. Ukupne globalne rezerve zlata u centralnim bankama danas iznose oko 36.000 tona, što je blizu istorijskog maksimuma iz ere Bretonvudskog sistema, kada je dolar bio direktno vezan za zlato (38.000 tona).

Američki dug kao sistemski rizik

Geopolitika nije jedini faktor koji tjera centralne bankare ka zlatu. Sve veći broj zemalja s nepoverenjem gleda na fiskalnu situaciju Sjedinjenih Država. Američki nacionalni dug premašio je 39 biliona dolara i prešao granicu od 100% bruto domaćeg proizvoda — nivo koji mnogi ekonomisti smatraju strukturno neodrživim.

Mehanizam koji stoji iza ove zabrinutosti nije komplikovan: jedini razlog zašto SAD mogu da se zadužuju, troše i gomilaju ogromne budžetske deficite u onoj meri u kojoj to čine jeste upravo status dolara kao svetske rezervne valute. On stvara ugrađenu globalnu potražnju za dolarima i dolarskom imovinom, što apsorbuje novac koji kreira Federalne rezerve i pomaže u održavanju vrednosti dolara uprkos inflatornoj monetarnoj politici.

Kada se svet zasiti dolara

Dolar ne mora da izgubi status rezervne valute da bi dedolarizacija postala ozbiljan problem za američku ekonomiju. Ako globalna potražnja za dolarima opadne, oni će početi da se vraćaju u SAD, stvarajući višak dolara na tržištu. To bi pojačalo inflatorni pritisak i dodatno oslabilo vrednost valute. U najgorem scenariju, posledice bi mogle biti dramatične.

Istorijski gledano, zlato je uvek bilo utočište u vremenima sistemske nesigurnosti. Ono što je novo jeste da ovaj put nije reč o panici ili krizi — već o promišljenoj, strateškoj i koordinisanoj preraspodeli rezervi na nivou suverenih država. ECB-ov izveštaj nije samo statistički podatak. On je potvrda da se globalni finansijski poredak, polako ali sigurno, menja pred našim očima.