Lista kupaca zlata se proširila: Gvatemala, Uganda, Kenija i Indonezija prvi put ulaze na tržište

Novi igrači na najstarijem monetarnom tržištu

Postoje dve liste koje prate analitičari suverenih finansija. Prva je poznata: Kina, Poljska, Uzbekistan, Kazahstan — institucije čija akumulacija zlata od 2022. godine predstavlja jednu od najvažnijih priča u globalnim rezervnim strategijama. Ta lista je važna. Ali postoji i druga, tiša lista, koja govori o nečemu daleko značajnijem.

Gvatemala. Indonezija. Malezija. Kambodža. Uganda. Kenija.

Ovo nisu institucije koje se obično pojavljuju u izveštajima o tržištu plemenitih metala. Neke od njih kupuju zlato po prvi put u svojoj institucionalnoj istoriji. Druge se vraćaju posle decenija odsustva. Prema izveštaju Svetskog saveta za zlato (WGC) ‘Gold Demand Trends Q1 2026’, objavljenom 29. aprila 2026. godine, centralne banke su u prvom kvartalu kupile neto 244 tone zlata — što je rast od 3% na godišnjem nivou i produžetak niza od 17 uzastopnih meseci neto kupovina.

Šaokai Fan, globalni direktor WGC-a za sektor centralnih banaka, opisao je ovaj trend rečima koje se retko čuju u monetarnim krugovima: ‘Fenomen koji pratimo poslednjih meseci jeste ulazak novih centralnih banaka, ili onih koje su dugo bile neaktivne, na tržište zlata.’ Reč ‘fenomen’ u ustima centralnog bankara nije slučajna.

Strukturno repozicioniranje, ne spekulacija

Ko je kupovao u prvom kvartalu 2026?

Poljska je predvodila listu sa 31 tonom — deo višegodišnjeg plana da dostigne ukupno 700 tona. Uzbekistan je dodao 25 tona, Kazahstan 12. Uz ove poznate akumulatore, u prvom kvartalu su kupovale i Češka, Malezija i Srbija. Među novim imenima koje Fan posebno ističe nalaze se Gvatemala, Kambodža i Indonezija. Banka Ugande je u martu 2026. pokrenula aktivnu kupovinu u okviru domaćeg programa za zlato, dok je guverner centralne banke Kenije javno najavio slične namere početkom iste godine.

Zašto centralne banke kupuju više dok cena raste?

U normalnim tržišnim uslovima, rast cene usporava tražnju. Kupci čekaju korekciju. To se ovde ne dešava. Zlato je u januaru 2026. dostiglo intraday vrhunac od skoro 5.600 dolara po unci — nominalno najviša cena u istoriji. Centralne banke nisu usporile. Naprotiv, ubrzale su. Petogodišnji kvartal prosek kupovina centralnih banaka sada je otprilike duplo viši od petogodišnjeg proseka pre 2022. godine, i to dok su cene takođe udvostručene.

Kupovati sve više nečega što postaje dramatično skuplje nije momentum trading. To je strukturno repozicioniranje. Za menadžera rezervi centralne banke, cena zlata je manje važna od pitanja u čemu su te rezerve denominovane — i da li će te denominacije zadržati vrednost tokom sledećih 10 do 30 godina.

Prekretnica iz 2022: kada je teorija postala stvarnost

Pre 2022. godine, godišnje kupovine zlata od strane centralnih banaka kretale su se između 400 i 500 tona. Posle 2022. novi standard je 850 do 900 tona godišnje. Taj skok nije nastao zato što je zlato postalo atraktivnija investicija. Nastao je zato što je jedan geopolitički događaj demonstrirao nešto što je do tada bilo samo teorijsko: devizne rezerve suverene države mogu biti zamrznute u roku od jedne noći.

Kada je otprilike 300 milijardi dolara ruskih centralnobankarskih rezervi blokirano 2022. godine, svaka centralna banka na svetu morala je da postavi novo pitanje — pitanje koje ranije nije ozbiljno razmatrala: koliko naših rezervi se nalazi u imovini kojom neko drugi upravlja?

Zlato stoji potpuno izvan tog pitanja. Ne može biti zamrznuto niti sankcionisano. Između vlasnika i imovine ne stoji nijedna korespondentna banka u Njujorku ili Londonu. Nije potrebna dozvola nijedne druge vlade. Kada Gvatemala po prvi put kupuje zlato, to nije makro-trgovina. To je odluka o suverenosti.

Istraživanje WGC-a: konsenzus bez presedana

WGC-ovo istraživanje centralnih banaka iz 2025. godine zabeležilo je da 95% ispitanika očekuje rast globalnih zvaničnih rezervi zlata u narednih 12 meseci — najviša vrednost u osmogodišnjoj istoriji ankete. Rekordnih 43% najavilo je planove za povećanje sopstvenih rezervi, u poređenju sa 29% godinu ranije. Nijedna institucija nije najavila smanjenje.

Šta ova lista govori individualnom investitoru

WGC-ova prognoza za celu 2026. godinu iznosi oko 850 tona kupovina centralnih banaka — nešto manje od 863 tona koliko je kupljeno u 2025, ali i dalje više nego duplo iznad proseka pre 2022. Neizveštene kupovine, praćene kroz diskrepance u tokovima, ukazuju na aktivnost koja premašuje i zvanične cifre. Cena zlata na dan 1. juna 2026. iznosi 4.507 dolara po unci.

Centralne banke koje danas kupuju zlato ne rade to zbog sledećih šest meseci. Rade to zbog sledećih trideset godina. Iza te odluke stoje institucije koje monetarni sistem poznaju iznutra, koje imaju pristup svakoj klasi imovine, svakom finansijskom instrumentu, svakoj valuti — i koje i dalje biraju zlato.

Lista kupaca se proširila. I to nije signal straha. To je izraz finansijskog suvereniteta — iskazan na suverenom nivou, od strane institucija koje bolje od ikoga razumeju šta ta reč znači.