Hongkong prestigao Švajcarsku: Azija preuzima tron globalnog bogatstva

Promena garde na vrhu globalnih finansija

Hongkong je po prvi put u istoriji preuzeo titulu najvećeg svetskog centra za prekogranično upravljanje bogatstvom, potisnuvši Švajcarsku sa pozicije koju je ova zemlja dugo smatrala nedodirljivom. Prema najnovijem izveštaju Boston Consulting Group (BCG) — Global Wealth Report 2026: The Great Reordering — prekogranično bogatstvo evidentirano u Hongkongu poraslo je za 10,7% u 2025. godini i dostiglo 2,9 biliona dolara. Iza ovog skoka stoje masivan priliv kapitala iz kontinentalne Kine, snažna aktivnost na tržištu inicijalnih javnih ponuda (IPO) i rast cena akcija.

Ovaj preokret nije izolovana pojava. On je simptom mnogo dublje tektonske promene u arhitekturi globalnog bogatstva — promene koja se odvija na preseku geopolitike, demografije i tehnologije.

Globalna slika: Bogatstvo raste uprkos turbulencijama

Ukupno globalno finansijsko bogatstvo poraslo je za 10,7% i dostiglo 333 biliona dolara — i to uprkos trajnim trgovinskim tenzijama, carinskom nadmudrivanju i geopolitičkoj nestabilnosti. Uključujući realna sredstva (nekretnine i slično), ukupno neto globalno bogatstvo popelo se na gotovo 550 biliona dolara. Prekogranično bogatstvo poraslo je za 8,4% na globalnom nivou i iznosi 15,7 biliona dolara, pri čemu deset najvećih finansijskih centara privlači skoro 90% novih offshore tokova.

‘Ove promene preoblikuju geografiju globalnog bogatstva’, izjavio je Michael Kahlich, direktor i partner u BCG-u i koautor izveštaja. ‘Stvaranje bogatstva, prekogranični tokovi kapitala i investicioni ekosistemi sve više se koncentruju u manji broj globalno povezanih čvorišta. Uspon Hongkonga odražava rastuću gravitacionu silu azijskog bogatstva i kapitalnih tržišta.’

Dva pola novog finansijskog sveta

BCG analiza identifikuje dve mreže globalnih čvorišta koje sve više dominiraju prekograničnim tokovima. Prva je usidrena u Hongkongu i Singapuru i opsluživuje kapital iz kontinentalne Kine, Indije i jugoistočne Azije. Druga je usidrena u Švajcarskoj, SAD-u i Velikoj Britaniji i opsluživuje evropsko, bliskoistočno i latinoameričko bogatstvo.

Singapur je nastavio da jača svoju poziciju kao najdiverzifikovaniji azijski offshore centar, koristeći tokove ‘sigurne luke’ i kontinuiranu ekspanziju svog ekosistema upravljanja bogatstvom. UAE je ostao među najbrže rastućim finansijskim centrima na svetu — prekogranično bogatstvo u UAE poraslo je za 11,1% u 2025. godini.

Regionalne razlike su sve izrazitije

Rast bogatstva po regionima pokazuje značajne razlike. Zapadna Evropa beleži najsnažniji rast među velikim tržištima — 15,3% — zahvaljujući povoljnim kretanjima valuta i visokim stopama štednje domaćinstava. Finansijsko bogatstvo kontinentalne Kine poraslo je za 15% u 2025. godini i projektovano je da raste po godišnjoj stopi od 9% do 2030. godine. Nasuprot tome, rast bogatstva u Severnoj Americi usporio se na 7,4%, a dobitke su uglavnom ostvarile akcije uskog kruga velikih tehnoloških kompanija.

Tržišta u razvoju: Sledeći talas milionera

Tržišta u razvoju očekuje se da do 2030. godine dodaju gotovo 7 biliona dolara finansijskog bogatstva, predvođena Indijom, Brazilom i Meksikom. Segment imućnih klijenata — pojedinaca sa više od 250.000 dolara finansijske imovine — projektovano je da raste po godišnjoj stopi od 8% na ovim tržištima, stvarajući više od milion novih milionera do kraja decenije.

BCG upozorava da ovaj klijentski segment ostaje strukturno neadekvatno opslužen. Mnogi međunarodni menadžeri bogatstva povlače se prema ultra-bogatim klijentima zbog rastućih troškova usklađenosti i strožih prekograničnih zahteva. To otvara prostor lokalnim bankama i nezavisnim savetnicima. Maloprodajne i korporativne banke na tržištima u razvoju nalaze se u posebno povoljnoj poziciji — već drže većinu klijentskih depozita i imaju poverljive lokalne odnose. Ipak, BCG napominje da mnoge institucije i dalje funkcionišu po modelima fokusiranim na depozite, koji se nisu razvili u punopravne ponude upravljanja bogatstvom.

Azija pred istorijskim transferom bogatstva između generacija

Izveštaj posebno ističe početak prvog velikog međugeneracijskog transfera bogatstva u Aziji. U Singapuru, Maleziji i Indoneziji, između 40% i 50% velikih preduzeća i dalje vode osnivači, čiji je medijalni starosni prosek iznad 70 godina. Kako porodično bogatstvo postaje geografski raspršenije i strukturno složenije, planiranje nasleđivanja sve više prevazilazi puko pitanje ko će naslediti — i postaje pitanje upravljanja, vlasništva i dugoročnog starateljstva nad imovinom.

‘Porodice se sve više suočavaju sa nasleđivanjem kao izazovom dizajna, a ne kao jednim prenosnim događajem’, rekao je Kahlich. ‘Firme koje mogu da pomognu klijentima da se snađu u upravljanju, međugeneracijskom usklađivanju i dugoročnim strukturama bogatstva definisaće sledeću eru upravljanja bogatstvom u Aziji.’

Veštačka inteligencija menja ekonomiku upravljanja bogatstvom

BCG izveštaj zaključuje da veštačka inteligencija počinje da fundamentalno menja ekonomiku i operativne modele upravljanja bogatstvom. AI alati već sada izrađuju finansijske planove, automatizuju dokumentaciju usklađenosti, generišu obrazloženja portfolija i predviđaju odliv klijenata.

Prema BCG analizi, menadžeri bogatstva koji prihvate AI-first pristup mogli bi da ostvare kapacitetske dobitke od 25–30% u ključnim procesima, uz povećanje prihoda po savetniku od 15–20%. Izveštaj tvrdi da se industrija približava strukturnoj podeli između firmi koje redizajniraju tokove rada oko AI agenata i onih koje samo nadograđuju AI alate na zastarele procese.

‘AI više nije sporedna priča o produktivnosti u upravljanju bogatstvom’, naglasio je Kahlich. ‘Firme koje najranije krenu redizajniraju savetničke modele, usluge klijentima i operacije od početka do kraja. Jaz između AI-first firmi i tradicionalnih operativnih modela mogao bi da se proširi veoma brzo.’

Na pragu novog poretka globalnog kapitala

Podaci BCG izveštaja za 2026. godinu ocrtavaju svet u kome se finansijska gravitacija nepovratno pomera prema istoku. Hongkongov uspon na vrh nije slučajan — on je rezultat decenijskog nagomilavanja kineskog bogatstva koje traži sofisticirane kanale za alokaciju. Istovremeno, demografski talas u Aziji i tržištima u razvoju najavljuje stvaranje novog sloja bogatih klijenata koji će oblikovati industriju upravljanja bogatstvom u narednim decenijama. Finansijske institucije koje ne budu u stanju da se prilagode ovim promenama — geografskim, generacijskim i tehnološkim — riskiraju da ostanu na marginama novog globalnog poretka kapitala.