Japanski kupci guraju prodaju nakita na istorijski rekord
- Prodaja dragog kamenja, plemenitih metala i umetnina u japanskim robnim kućama skočila je 19 odsto u prvoj polovini 2026. godine, na 330 milijardi jena (oko 2,6 milijardi singapurskih dolara) – najviše od kada se vode evidencije, odnosno od 2008. godine.
- Slab jen, koji je pao na skoro 164 jena za dolar, i inflacija od 1,6 odsto podstiču domaće potrošače da imovinu premeštaju u zlato i nakit kao siguran oblik štednje.
- Globalni brendovi poput Richemonta i Keringa beleže dvocifreni rast prodaje nakita u Japanu, čak i dok broj stranih turista, posebno iz Kine, opada.
Zlato kao novi bezbedni pristan japanske štednje
Dok jen kontinuirano gubi vrednost, a cene i dalje rastu, japanski potrošači sve više svoju ušteđevinu usmeravaju ka nakitu i plemenitim metalima, umesto da je drže u gotovini. Rezultat je istorijski rekord: prodaja dragog kamenja, zlata i umetničkih dela u robnim kućama širom Japana porasla je 19 odsto na godišnjem nivou, dostigavši 330 milijardi jena u prvih šest meseci 2026. godine, prema podacima Japanskog udruženja robnih kuća. To je najbolji rezultat za ovaj period otkako se statistika prati, odnosno od 2008. godine.
Pozadina ovog trenda je jasna – jen je oslabio na nivo od skoro 164 jena za dolar, najniže od osamdesetih godina prošlog veka, dok su osnovne potrošačke cene, bez sveže hrane, u junu porasle 1,6 odsto. Ova kombinacija slabe valute i uporne inflacije nagoni Japance da traže imovinu koja čuva vrednost.
Zašto Japanci biraju nakit umesto tašni i gotovine
Zlato kao deo portfolija
‘Postaje sve normalnije da ljudi drže od pet do deset odsto svoje imovine u zlatu, umesto u gotovini’, izjavio je Satoši Maehara, predsednik tokijskog proizvođača nakita Happiness and D. Prema njegovim rečima, kompanija koja je tradicionalno prodavala uvozne luksuzne brendove i skupe satove, poslednjih godina sve više okreće fokus ka nakitu, prepoznajući rastuću potražnju za zlatom i plemenitim metalima kao pokretačku snagu svog poslovanja.
Podaci pokazuju koliko je ovaj segment nadmašio ostatak tržišta – dok je kategorija dragog kamenja i plemenitih metala zabeležila skok od 19 odsto, ukupna prodaja u robnim kućama porasla je svega 3,2 odsto u istom periodu. Zanimljivo, i prodaja u bescarinskim zonama porasla je identičnih 3,2 odsto, što sugeriše da rast prevashodno dolazi od domaćih kupaca, a ne od stranih turista.
Primer iz stvarnog života
Jedna od tih kupaca je Juki Hajakava (33), službenica koja je oko 600.000 jena od svog bonusa potrošila na ogrlicu od dijamanata i zlata brenda Chaumet, u vlasništvu kompanije LVMH. ‘Luksuzni brendovi neprestano podižu cene, pa sam pomislila da je bolje kupiti ranije nego kasnije’, objasnila je Hajakava. ‘Štedim gde mogu, ali mi je važno i da sebe nagradim. Ako ću to nositi godinama, kažem sebi da vredi te cene.’
Prema analitičarki agencije Bloomberg Intelligence Ketrin Lim, japanski potrošači sve češće biraju brendirani nakit umesto tašni, jer ih viši životni troškovi teraju da budu selektivniji prilikom kupovine luksuznih proizvoda. ‘Neki potrošači ove predmete mogu videti kao potencijalni izvor rasta vrednosti, posebno dok jen slabi’, navela je ona.
Efekat na globalne luksuzne kuće
Snažna domaća tražnja za nakitom pomaže i celokupnom japanskom tržištu luksuza, koje se suočava sa padom broja stranih turista – ključnog pokretača rasta u prethodnim godinama – usled naglog smanjenja broja kineskih posetilaca u kontekstu političkih tenzija sa Pekingom.
Od ovog trenda najviše profitiraju globalni giganti sa razvijenim portfoliom nakita. Švajcarski Richemont, vlasnik brenda Cartier, zabeležio je skok prodaje od 20 odsto na godišnjem nivou u poslednjem kvartalu, gotovo duplo više od projekcija analitičara. Japan je zabeležio najveći rast prodaje među svim regionima, predvođen upravo segmentom nakita – što je potpuni preokret u odnosu na pad zabeležen godinu dana ranije. Kering, vlasnik brenda Gucci, takođe je prijavio da je prodaja nakita u Japanu u prvom kvartalu porasla čak 57 odsto, iako je poslovanje u modi i kožnoj galanteriji u istoj zemlji palo 14 odsto.
Polarizacija potrošnje kao novi obrazac ponašanja
Isetan Mitsukoshi Holdings, najveći operater robnih kuća u Japanu, potvrđuje da nakit i satovi i dalje predvode domaću prodaju, zajedno sa tašnama, kozmetikom i hranom. Kompanija zato širi ponudu usmerenu ka potrošačima koji traže kvalitetnije proizvode i usluge.
Kaoru Perkins, partnerka konsultantske kuće Bain & Co u Tokiju, ukazuje da veća potrošnja na luksuz otkriva i dublju podelu na tržištu – potrošači štede na jednim proizvodima, a troše mnogo više na one koji dugo traju. ‘Postoji sve veće interesovanje za stvari koje ne gube vrednost, i to je deo te polarizacije – nemam ništa protiv kupovine obične majice, ali želim nešto što traje malo duže, ne nužno na nivou porodičnog nasleđa, ali nešto što možete zadržati kao svoju imovinu’, objasnila je Perkins.
Šta ovaj trend govori o japanskoj ekonomiji
Podaci iz prve polovine 2026. godine pokazuju da slabljenje jena i uporna inflacija menjaju navike japanskih potrošača na dubinski način – gotovina više nije podrazumevani izbor za čuvanje vrednosti. Sve dok Bank of Japan ne uspe da stabilizuje valutu, a inflatorni pritisci ne popuste, izgledno je da će zlato i brendirani nakit ostati omiljeni oblik štednje. Za globalne kuće poput Richemonta i Keringa, japansko tržište se profiliše kao jedan od retkih svetlih tačaka u trenutku kada slabi tražnja kineskih turista, što bi moglo dodatno da preusmeri strateški fokus industrije ka domaćoj japanskoj potrošnji u narednim kvartalima.
