Monetarna politika preuzima primat: Zašto investitori u zlato gledaju ka centralnim bankama, a ne ka ratištima
- Monetarna politika je glavni pokretač cena plemenitih metala u drugoj polovini 2026. prema 27,7% investitora
- Investitori očekuju rast cene zlata od 13,7% do kraja godine, na prosečnih 3.508 funti po unci
- Prosečni investitor drži 32% portfolija u plemenitim metalima, što ukazuje na duboku stratešku posvećenost
- Geopolitika pada na drugo mesto sa 21,9%, dok inflacija pada na svega 6,3% kao percipirani pokretač cena
Pomeranje fokusa sa bojišta na bankarske trezore
U godini obeleženoj nastavkom oružanih sukoba i geopolitičkih tenzija, privatni investitori u plemenite metale sve više usmeravaju pažnju ka odlukama centralnih banaka, a ne ka globalnim konfliktima. Prema najnovijem istraživanju platforme BullionVault, monetarna politika je ubedljivo najvažniji faktor koji će, po mišljenju investitora, oblikovati cene zlata, srebra i ostalih plemenitih metala do kraja 2026. godine.
Ovaj pomak u razmišljanju dolazi u trenutku kada su očekivanja o daljem snižavanju kamatnih stopa u Velikoj Britaniji naglo zaustavljena, ostavljajući investitore i vlasnike nekretnina u neizvesnosti oko uticaja potencijalno viših stopa na hipotekarne kredite i širu ličnu finansijsku sliku.
Novac, a ne rat
Istraživanje je pokazalo da više od četvrtine investitora u plemenite metale, tačnije 27,7%, smatra monetarnu politiku najvažnijim pojedinačnim pokretačem cena u drugoj polovini 2026. Geopolitika se nalazi na drugom mestu sa 21,9%, dok državni dug i fizička ponuda i potražnja zauzimaju 14,7% odnosno 14,0% glasova.
Ono što posebno iznenađuje jeste pozicija inflacije na listi prioriteta. Tradicionalno smatrana jednim od ključnih pokretača cene zlata, inflacija je dobila svega 6,3% glasova, što ukazuje na fundamentalnu promenu u načinu na koji investitori percipiraju mehanizme koji pokreću tržište plemenitih metala.
Ovakvi rezultati sugerišu da se investitori sve više vraćaju analizi signala koji dolaze iz centralnih banaka, uključujući kamatne stope, uslove likvidnosti i širi monetarni okvir, umesto da geopolitičke događaje posmatraju kao dominantnu silu na tržištu, što je bio slučaj tokom prethodne dve godine.
Korekcija bez panike
Ovakav način razmišljanja ogleda se i u tumačenju nedavnog pada cene zlata sa novogodišnjih maksimuma, uprkos ratu u Iranu. Umesto da okrivljuju bliskoistočni konflikt ili sumnjaju u dugo etabliranu ulogu zlata kao sigurne luke, najveći deo ispitanika (27,7%) veruje da su investitori jednostavno realizovali profit nakon snažnog rasta. Dodatnih 16,0% korekciju pripisuje promenjenim očekivanjima u vezi sa monetarnom politikom, dok svega 7,4% smatra da su nedavni geopolitički događaji narušili status zlata kao sigurne luke.
Projekcije i struktura portfolija
Uprkos nedavnoj korekciji, investitori zadržavaju izrazito pozitivan stav prema perspektivi plemenitih metala. Prosečna očekivanja ukazuju na to da će cena zlata do kraja 2026. porasti za 13,7% u odnosu na trenutne nivoe, dostižući 3.508 funti po unci. Srebro bi trebalo da nadmaši zlato sa prognoziranim rastom od 16,7%, dok se za platinu i paladijum očekuju nešto umereniji dobici od 8,4% odnosno 7,9%.
Istraživanje takođe otkriva duboku uverenost među investitorima. Ispitanici u proseku drže 32% svojih investicionih portfolija u plemenitim metalima. Zlato ostaje temelj tih portfolija, pri čemu 90,2% ispitanika trenutno poseduje zlato, a 66,5% takođe drži srebro. Manje alokacije su usmerene ka platini (13,9%) i paladijumu (4,6%).
Širenje investicione baze
Podaci ukazuju na značajno proširenje baze investitora. Više od trećine ispitanika (35,3%) prvi put je uložilo u plemenite metale nakon 2020. godine, uključujući 15,2% koji su na tržište ušli tokom 2025. ili 2026. Istovremeno, jedan od pet investitora (20,4%) ulaže u plemenite metale od pre globalne finansijske krize, što ukazuje na zdravu mešavinu iskusnih i novih učesnika na tržištu.
Strateški, a ne spekulativni pristup
Adrijan Eš, direktor istraživanja u BullionVault-u, naglašava da naslovi u medijima možda jesu dominirani ratovima i geopolitičkim žarištima, ali investitori koji poseduju plemenite metale smatraju da najveći uticaj na cene u narednim mesecima neće dolaziti sa bojišta, već iz centralnih banaka širom sveta.
Prema Ešovim rečima, ovo predstavlja značajan pomak u odnosu na prethodne dve godine, kada su Trampova izborna kampanja, pobeda i povratak u Belu kuću stavili geopolitiku u prvi plan. Zlato se dugo smatralo aktivom koji raste u krizama, ali investitori danas poručuju da je monetarna politika ta koja je najvažnija, gledajući iznad dnevnih naslova ka odlukama koje oblikuju cenu novca u globalnoj ekonomiji.
Možda i najsnažniji izraz poverenja nije ono što investitori govore, već ono što rade. Sa prosečnom alokacijom od gotovo trećine portfolija u plemenite metale, jasno je da ih investitori posmatraju kao strateško dugoročno ulaganje, a ne kao kratkoročnu reakciju na najnoviju geopolitičku krizu.
