Zlatna groznica azijskih centralnih banaka: Pad od 27% menja sve kalkulacije

Neočekivani obrt na tržištu plemenitih metala

Državna uprava za devizne rezerve Narodne banke Kine, poznata pod akronimom SAFE, verovatno provodi nemiran jul. Nakon dvadeset uzastopnih meseci povećanja rezervi zlata, junskih 15 tona predstavljalo je najveću kupovinu u 2026. godini. Međutim, pad cene zlata od 20% koji je usledio nije bio deo plana tima guvernera Pan Gongshenga.

Kina nije usamljena u ovom problemu. Japan i Indija su takođe agresivno akumulirali zlato, pretvarajući ovu situaciju u sveazijsku dilemu. Dok se zlato trguje oko 4.000 dolara po unci, dva ključna pitanja dominiraju diskusijom: zašto je došlo do pada usled očekivanog rasta ka 5.500 ili 6.000 dolara, i šta će centralne banke sada preduzeti.

Anatomija pada koji defyira logiku

Petrodolarski paradoks i iranski faktor

Pad zlata deluje kontraintuitivno s obzirom na makroekonomski kontekst. Američki nacionalni dug se približava cifri od 40 biliona dolara, inflacija se kreće između 3,5% i 4% na godišnjem nivou, dok Trump-ove tarife i vojne intervencije otuđuju saveznike i protivnike podjednako. Po svim pravilima, dolar bi trebalo da gubi teren u odnosu na zlato.

Umesto toga, iranski konflikt koji je započeo 28. februara pokazao se kao izrazito pozitivan za dolar, iznenađujući medvede na tržištu. Rastuće cene nafte podigle su inflaciona očekivanja u SAD, učvršćujući otpor Federalnih rezervi prema smanjenju stopa. Ovo je preokrenulo očekivani scenario za 2026: umesto da hrle u zlato kao sigurnu luku, investitori su se okrenuli petrodolarskoj dinamici.

Fed pod novim rukovodstvom

Dolazak Kevina Warsha na čelo Federalnih rezervi prošlog meseca ubrzao je momentum dolara na neočekivan način. Warsh se do sada nije pokazao kao agresivni golub kakvim ga je Trump zamišljao. Sa inflacijom koja ostaje povišena i trejderima koji se klade da je verovatnije povećanje nego smanjenje stopa, realni prinosi ostaju elevated — što predstavlja teret za aktivu koja ne nosi kamatu.

Dodatni pritisak stvara masovno povlačenje sredstava iz ETF-ova vezanih za zlato, dok investitori rotiraju kapital nazad u tehnološke akcije. Zlato je izgubilo sjaj upravo u trenutku kada mu je sigurnosna premija bila najpotrebnija.

Strukturni argumenti nisu nestali

Uprkos kratkoročnom padu, dugoročni razlozi za držanje zlata ostaju netaknuti. Američki dug nastavlja da raste, centralne banke i dalje žele diverzifikaciju od državnih obveznica, a rizik od sankcija povezan sa zamrznutim ruskim rezervama iz 2022. nastavlja da brine globalne investitore.

Poljska se čvrsto pozicionirala u taboru onih koji koriste pad za kupovinu. Nacionalna banka Poljske, najveći svetski držač zlata, dodala je 82 tone svojim rezervama ove godine. Guverner Adam Glapinski izjavio je da banka konzistentno kupuje zlato koristeći nedavne padove cena, naglašavajući duboku ulogu države u obezbeđivanju sigurnosti pod svim okolnostima.

Budućnost dolarske hegemonije i BRICS alternativa

Fiskalna oluja u Vašingtonu

Tim sekretara Trezora Scotta Bessenta nema razloga za samozadovoljstvo povodom snage dolara. Sile koje su pokretale rast zlata nisu nestale — uključujući strahovanja da bi Trump-ovi fiskalni planovi pred novembarske kongresne izbore mogli da uznemire tržište obveznica.

Fiskalne posledice zakona ‘One Big Beautiful Bill’, koji su Trump-ovi republikanci usvojili u julu 2025, ubrzale su eksploziju američkog duga. Komitet za odgovorni federalni budžet procenjuje da će ovaj zakon dodati 4,1 biliona dolara nacionalnom dugu do 2034. godine, sa potencijalom da ta cifra dostigne 5,5 biliona ako privremene odredbe postanu trajne.

Geopolitičko oružje i dedolarizacija

Kombinacija Trump-ove opsednutosti tarifama i vojnih intervencija od Venecuele do Irana — a možda uskoro i Kube — navodi vlade poput kineske da preispitaju zavisnost od dolara. Isto važi i za pritisak na nezavisnost Federalnih rezervi, koji bi mogao dramatično da poveća prinose na državne obveznice.

Širi BRICS blok nije bio stidljiv u želji da marginalizuje dolar. U 2025. godini, Trump je povezao tarifu od 50% nametnutu brazilskoj ekonomiji sa onim što naziva ‘lovom na veštice’ protiv bivšeg predsednika Bolsonara. Članice BRICS-a ovo čitaju kao još jedan primer Vašingtona koji weaponizuje svoju finansijsku dominaciju.

Ipak, dolar neće biti detronizovan preko noći, niti je juan spreman da preuzme pun teret globalne rezervne valute. Deset godina nakon što se Xi posvetio internacionalizaciji juana, kineska valuta čini svega 2% deviznih rezervi, u poređenju sa 57% za dolar i približno 20% za evro.

Neizvesna perspektiva za drugu polovinu 2026.

Paradoksalno, što više turbulencija Trump proizvodi, globalni investitori više favorizuju dolar — barem za sada. Najnoviji podaci o američkoj inflaciji, koji su pokazali rast potrošačkih cena od 3,5% u junu (pad sa 4,2% u maju), daju Federalnim rezervama prostor za disanje u odlučivanju o kamatnim stopama.

Dok analitičari poput Marka Zandija iz Moody’s Analytics smatraju da je najgore prošlo i da bi inflacija trebalo da se moderira, Goldman Sachs Research upozorava da bi ozbiljna reeskalacija konflikta mogla da oživi ključne rizike po inflaciju i poveća šanse za povećanje stopa. Strateg Saxo Bank Ole Hansen, s druge strane, sumnja da će Fed uopšte povećavati stope ove godine, što bi moglo da podrži zlato u narednim mesecima.

Sigurno je samo jedno: 2026. godina se ne odvija onako kako su bikovi na tržištu zlata očekivali. Azijske centralne banke sada stoje pred izborom — da li da tretiraju ovaj pad kao kupovnu priliku u skladu sa dugoročnom logikom dedolarizacije, ili kao signal za preokret kursa. Odgovor će definisati monetarnu arhitekturu Azije za decenije koje dolaze.