Najveća asimetrična investiciona prilika decenije: Zašto legenda tržišta sirovina vidi istorijski momenat
- Jeff Currie, bivši šef istraživanja Goldman Sachsa, smatra da je tržište sirovina trenutno najlukrativnija asimetrična investiciona prilika na globalnim finansijskim tržištima.
- Strukturni deficit u ponudi sirovina pogoršava se od 2020. godine — investicije stagniraju, zalihe se smanjuju, a rudnici i rafinerije se zatvaraju.
- Currie predviđa kratkoročni pad cene zlata na 4.000 dolara po unci, ali i dugoročni skok prema 10.000 dolara.
- Turska centralna banka prodala je oko 120 tona zlata kako bi stabilizovala liru i finansirala uvoz energenata — signal ozbiljnih pritisaka na tržištu plemenitih metala.
Finansijski svet gleda u pogrešnom smeru
Dok su globalni investitori poslednjih godina gotovo slepo jurili za akcijama veštačke inteligencije i tehnoloških kompanija, fizička osnova tog trenda — sirovine — ostala je u velikoj meri zanemarena. Jeff Currie, izvršni ko-predsednik Abaxx Marketsa, stariji savetnik u Carlyleu i nekadašnji šef istraživanja u Goldman Sachsu, ne krije svoje uverenje: tržište sirovina danas predstavlja najatraktivniju asimetričnu investicionu priliku na svetu.
Asimetrična investiciona prilika podrazumeva situaciju u kojoj je potencijalni dobitak višestruko veći od potencijalnog gubitka — što je upravo ono što Currie vidi u sektoru fizičkih sirovina. Iako su zlato i srebro trenutno pod pritiskom, širi segment sirovina već spada među klase imovine s najboljim učinkom u ovoj deceniji.
Strukturni deficit koji niko ne želi da vidi
Upozorenja iz realne ekonomije
Currie je još 2020. godine upozorio na predstojeći superciklus sirovina. Danas su fundamentalni disbalansi samo produbili. Dok finansijska tržišta i dalje potcenjuju situaciju, akteri na fizičkim tržištima odavno zvone na uzbunu: nedostaju investicije, zalihe se tope, a kapaciteti za preradu i ekstrakciju se gase.
Sukob s Iranom, koji je nedavno ponovo gurnuo cenu nafte iznad 100 dolara po barelu, za Currieija je samo vidljivi vrh ledenog brega. Strukturni disbalans između ponude i tražnje proteže se daleko izvan energetskog sektora i nastaviće da pokreće šire tržište sirovina u godinama koje dolaze.
Zašto fizičke sirovine nisu kao finansijska imovina
Currijev ključni argument je jednostavan, ali moćan: za razliku od finansijskih instrumenata, fizičke sirovine — molekuli, tone, bušeli — ne mogu se umnožavati po volji. Nema štampanja nafte. Nema digitalnog rudarenja bakra. Kada potražnja premaši ponudu u fizičkom svetu, cene moraju da reaguju. I to je upravo ono što on vidi ispred nas.
Zlato i srebro: kratkotrajna bol pre sledećeg velikog rasta?
Centralne banke koje prodaju umesto da kupuju
Uprkos opštem optimizmu prema sektoru sirovina, Currie poziva na oprez kada su u pitanju plemeniti metali u kratkom roku. Njegova argumentacija je neobična, ali ubedljiva. Kombinacija visokih cena energenata, rastuće inflacije i sve većih pritisaka na finansiranje u zemljama u razvoju tera neke države da monetizuju svoje zlatne rezerve.
Najupečatljiviji primer je Turska, čija je centralna banka prodala oko 120 tona zlata kako bi podupirala domaću liru i platila uvoz energenata. Kada tradicionalni strukturni kupci iz sektora centralnog bankarstva odjednom postanu prodavci, jedan od ključnih stubova podrške privremeno nestaje.
Scenarij: pad na 4.000, a zatim skok ka 10.000 dolara
U takvom okruženju, koje karakterišu pritisci na likvidnost, Currie smatra da je moguć povlačenje cene zlata do 4.000 dolara po unci. Međutim, to bi bio privremeni fenomen. Nakon te korekcije, prema njegovoj analizi, plemeniti metal bi mogao da inicira preokret i dugoročno se kreće prema 10.000 dolara po unci — što bi predstavljalo istorijski rast.
Kamatne stope kao kratkoročni vetar u lice
Pritisak na plemenite metale pojačava i kamatno okruženje. Geopolitički uslovljene cene nafte razbuktavaju inflaciona očekivanja. Prema CME FedWatch alatki, tržište sada ceni 50-postotnu verovatnoću povećanja kamatnih stopa do decembra — samo mesec dana ranije ta verovatnoća iznosila je svega jedan odsto. Za imovinu koja ne nosi kamatu, poput zlata i srebra, to povećava oportunitetne troškove držanja i donosi dodatnu volatilnost.
Ipak, ovo ne menja Curriejevu sveobuhvatnu tezu o superciklusu. On i dalje smatra da se superciklus nalazi u ranoj fazi. Bez obzira na to da li je reč o nafti, metalima ili poljoprivrednim sirovinama — sve ih objedinjuje isti fundamentalni nedostatak ponude.
Strateška pozicija: pravi uzlazni trend tek dolazi
Currieova poruka strateškim investitorima je jasna: finansijski svet je zaokupljen digitalnim i tehnološkim aktivama, dok fizički svet tiho gradi osnovu za jedan od najvećih cenovnih pomaka u istoriji tržišta sirovina. Pravi uzlazni trend u sektoru sirovina još uvek je pred nama, a oni koji to prepoznaju na vreme mogu se naći na pravoj strani jedne od najvećih asimetričnih investicionih priča ove decenije.
Naravno, svaka investicija nosi rizik, a prognoze — čak i onih s najboljim track rekordom — nisu garancija budućih rezultata. Ali kada legenda poput Currieija, s decenijama iskustva u analizi globalnih tržišta sirovina, govori o istorijskoj prilici, teško je to ignorisati.
