Pet razloga zašto zlato pruža veću vrednost portfelju od srebra, nafte i industrijskih sirovina

Zabluda o jedinstvenoj robnoj klasi i strateška prednost plemenitog metala

U konvencionalnoj teoriji upravljanja imovinom zlato se često svrstava u isti koš sa naftom, bakrom, pšenicom i srebrom pod opštom oznakom sirovina (commodities). Međutim, najnovija analiza Svetskog saveta za zlato (World Gold Council — WGC) pod naslovom Gold: the most effective commodity investment, 2026 edition razotkriva duboke strukturne manjkavosti ovog pristupa. Iako globalni investicioni portfelji u proseku drže manje od 1% zlata, empirijski podaci prikupljeni tokom protekle dve decenije pokazuju da žuti metal poseduje dinamiku ponude i tražnje koja se fundamentalno razlikuje od ostatka robnog kompleksa.

Sirovine poput nafte, gasa ili industrijskih metala primarno zavise od trenutnog ekonomskog ciklusa i industrijske potrošnje. Nasuprot njima, zlato uživa višeslojnu tražnju koja kombinuje ulogu bezbednog utočišta, rezervne aktive centralnih banaka, nakita i tehnološke primene. Upravo ova dvostruka priroda omogućava zlatu da nadmaši široke robne indekse i podindekse na horizontima od 3, 5, 10 i 20 godina, pružajući investitorima zaštitu kakvu energenti i industrijski metali ne mogu da ponude.

Prinosi na fjučersima: Kako contango uništava ulaganja u naftu

Jedan od najčešće previđanih faktora u robnom investiranju jeste mehanizam fjučers tržišta. Većina institucionalnih i malih investitora sirovinama pristupa putem derivata ili ETF-ova koji prate fjučers ugovore, gde troškovi prenosa ugovora u sledeći mesec (roll cost) mogu dramatično erodirati kapital ukoliko je kriva u contangu.

Zlato je u ovom pogledu jedinstveno. Zahvaljujući ogromnim nadzemnim zalihama, minimalnim troškovima skladištenja i zanemarljivoj premiji za trenutnu fizičku isporuku (convenience yield), prednji deo fjučers krive zlata istorijski je ravan. Između juna 2006. i juna 2026. godine zlato je ostvarilo spot prinos od 9,9% godišnje, dok je prinos na fjučerse iznosio 8,9% — razlika od svega jednog procentnog poena. Nasuprot tome, sirova nafta je u istom dvadesetogodišnjem periodu zabeležila spot prinos od -0,2%, ali je prinos na fjučerse pao na poražavajućih -7,2% godišnje zbog kumulativnih troškova rolovanja i kolaterala.

Ponašanje u stresnim scenarijima: Asimetrična korelacija

Diversifikacija ima smisla samo ako deluje u trenucima kada je to najpotrebnije — tokom tržišnih slomova. Široke sirovine i industrijski metali obično padaju paralelno sa tržištem akcija jer recesija direktno smanjuje tražnju za energijom i sirovinama. Zlato, međutim, poseduje dinamičku i asimetričnu korelaciju: dok u fazama privredne ekspanzije umereno prati rast tržišta, u fazama rasprodaje njegova korelacija sa akcijama postaje izrazito negativna.

Stres-testovi u praksi: 2018. i 2020. godina

Dva izrazita tržišna šoka jasno ilustruju ovu razliku:

• Tokom rasprodaje na Volstritu u četvrtom kvartalu 2018. godine, indeks MSCI USA oslabio je za 14%, a robni indeks pao je za 9%. U istom periodu zlato je ojačalo za 8%.
• Prilikom izbijanja pandemijske krize u prvom kvartalu 2020. godine, akcije u indeksu MSCI USA izgubile su 20% vrednosti, a sirovine potonule za 23%. Zlato je zabeležilo pozitivan prinos od 6%.

Ova dinamika takođe objašnjava zašto zlato pruža znatno pouzdaniju zaštitu od srebra. Iako srebro nosi epitet monetarnog metala, preko polovine njegove globalne tražnje dolazi iz industrijskog sektora, zbog čega u recesionim uslovima trpi industrijski pritisak koji zlato uspešno zaobilazi.

Otpornost kroz sve inflatorne režime

Mnogi investitori posežu za sirovinama kao štitom od inflacije, ali podaci WGC-a pokazuju da sirovine funkcionišu samo u fazama ekstremnog skoka cena, dok u okruženju niske inflacije (ispod 2%) beleže negativne nominalne prinose. Zlato, sa druge strane, ostvaruje pozitivne prinose i u uslovima niske inflacije zahvaljujući robusnijoj potrošačkoj tražnji za nakitom i stabilnom ekonomskom rastu. U režimima umerene i visoke inflacije, zlato je dosledno generisalo više realne prinose od energenata i poljoprivrednih proizvoda bez preterane volatilnosti.

Likvidnost bez premca na robnim berzama

Tržište zlata po dubini i obimu prevazilazi gotovo svaku drugu sirovinu. Tokom 2025. godine prosečan dnevni obim trgovanja zlatom dostigao je čak 373 milijarde dolara. Od toga, vanberzansko (OTC) tržište fizičkog metala čini oko 48% (oko 180 milijardi dolara dnevno), dok fjučersi pokrivaju oko 50%. Samo na njujorškom COMEX-u dnevni promet u poslednjih deset godina prosečno iznosi 53 milijarde dolara, što ga stavlja na drugo mesto među svim robnim derivatima, odmah iza sirove nafte. Fondovi indeksirani zlatom (ETF) obezbeđuju dodatnih 7,2 milijarde dolara dnevne likvidnosti, što omogućava velikim institucionalnim fondovima nesmetan ulazak i izlazak iz pozicija bez izazivanja cenovnih poremećaja.

Strateška alokacija i optimizacija modernog portfelja

Kvantitativna analiza portfelja u izveštaju WGC-a donosi najupečatljiviji argument: udeo od svega 5% zlata obezbeđuje čak 28% ukupnih koristi od diversifikacije u hipotetičkom globalnom portfelju, što ga plasira na prvo mesto među svim ispitivanim klasama imovine. Ista alokacija od 5% u široku korpu sirovina donosi tek 15% diversifikacionog efekta. Štaviše, analiza pokazuje da dodavanje između 2,5% i 10% opštih sirovina u portfelj tokom proteklih 20 godina nije donelo merljivo poboljšanje prinosa prilagođenog riziku.

U hipotetičkom portfelju za period od juna 2006. do juna 2026. godine, struktura bez izloženosti zlatu ostvarila je godišnji prinos od 7,8% uz volatilnost od 11,8% i maksimalni pad vrednosti (drawdown) od -41,0%. Uključivanjem 5% zlata, prosečan prinos se popeo na 7,9%, volatilnost je srezana na 11,3%, dok je maksimalni pad ublažen na -38,6%. Ovi egzaktni pokazatelji potvrđuju da zlato ne treba posmatrati kao prolaznu cikličnu sirovinu, već kao samostalnu stratešku klasu imovine bez koje moderni portfelj ostaje strukturno ranjiv.