Richemont beleži rekordnu godinu, ali Kina ostaje najveća pretnja

Rekordni rezultati koji ne govore celu priču

Johan Rupert, osnivač i kontrolni akcionar švajcarskog luksuznog konglomerata Richemont, mogao bi sa pravom da proslavi fiskalnu 2026. godinu kao jednu od najboljih u četiri decenije dugoj istoriji kompanije. Prihodi su dostigli 22,4 milijarde evra, što predstavlja rast od 11 odsto u stalnim kursevima, dok je neto dobit skočila za 27 odsto na 3,5 milijarde evra. Analitičari koji su očekivali da će rekordne cene zlata, američka carinska neizvesnost i slabljenje potrošačkog poverenja ozbiljnije nagristi rezultate grupe iza brendova Cartier i Van Cleef and Arpels, ostali su iznenađeni. Ipak, iza sjajnih naslova krije se strukturna ranjivost koju ni Rupert ni njegov menadžment tim za sada nisu u stanju da otklone: zavisnost od kineskog tržišta koje se menja na načine za koje prethodne krize nisu pripremile kompaniju.

Kina kao dvostruki rizik

Geografska koncentracija koja brine

Kina i širi azijsko-pacifički region ostaju najvažnija pojedinačna geografska izloženost Richemonta. Tokom većeg dela prethodne decenije, kineski potrošači su generisali između četvrtine i trećine ukupne globalne potrošnje na luksuznu robu, a Richmontovi segmenti nakita i satova bili su među primarnim korisnicima tog talasa. U fiskalnoj 2025. godini, segment satova — koji obuhvata IWC Schaffhausen, Jaeger-LeCoultre i Piaget pored Cartierovih časovnika — zabeležio je pad prodaje od 13 odsto usled mlake tražnje u azijsko-pacifičkom regionu, gde su Kina, Hongkong i Makao zajedno i dalje beležili kontrakciju. Oporavak u fiskalnoj 2026. u segmentu nakita, gde je prodaja porasla 14 odsto uz dvocifreni rast u svim regionima osim azijsko-pacifičkog, samo je maskirao nastavak slabosti u segmentu satova.

Laopu Gold — domaći izazivač koji menja pravila igre

Strukturna zabrinutost prevazilazi ciklično usporavanje. Pojavio se novi konkurentski izazov u vidu kompanije Laopu Gold, kineskog proizvođača nakita kotiranog u Hongkongu, čija je prodaja ručno rađenih komada u vintage stilu od zlata porasla za skoro 170 odsto na 10 milijardi juana (oko 1,4 milijarde dolara) u jednoj godini. To je kompaniju katapultiralo na tržišnu kapitalizaciju od 20 milijardi dolara, čime je postala sedma najveća luksuzna grupa na svetu po tržišnoj vrednosti. Laopu prodaje direktno kupcima kroz sopstvene prodavnice, po fiksnim cenama bez obzira na oscilacije cena zlata, a u svakom komadu koristi više zlata nego zapadni konkurenti — nudeći kupcima snažniju vrednosnu propoziciju na tržištu gde je demonstrativna potrošnja ustupila mesto promišljenijim odlukama o kupovini.

Kineski potrošači, uznemireni tržištem nekretnina koje je i dalje u krizi i rastućom ekonomskom neizvesnošću, sve češće biraju domaći brend koji nudi zlatni sadržaj investicionog kvaliteta umesto evropskog brenda čija premija nasleđa i tradicije biva dovedena u pitanje nacionalističkim raspoloženjem.

Rupert brani Cartier, ali tržište šalje drugačiju poruku

Stéphane Bianchi, zamenik generalnog direktora LVMH-a, izjavio je u maju 2026. godine pred francuskim zakonodavcima da kineski kupci ne samo da smanjuju potrošnju na luksuznu robu, već aktivno prebacuju interesovanje ka domaćim brendovima. Kada je Rupert direktno upitan o kompaniji Laopu, rekao je da je izuzetno poštuje i pažljivo prati, ali je ostao pri stavu da Cartier i Van Cleef and Arpels imaju univerzalnu privlačnost i zadržavaju investicionu vrednost na međunarodnim aukcijama — što je, po njemu, fundamentalno drugačija vrednosna propozicija od domaćeg kineskog zlatnog nakita.

Finansijska snaga kao tampon zona

Gotovina i čišćenje portfelja

Analitičari Bernstein-a, koji su Richemont proglasili svojim prvim izborom u luksuznom sektoru za 2026. godinu, prepoznaju izloženost prema Kini, ali projektuju postepeni oporavak u obliku slova U, a ne nagli preokret u obliku slova V. Ta razlika je ključna za Ruperta: spori povratak znači kvartale kontinuiranog pritiska na azijsko-pacifičke metrike, čak i dok Amerika i Bliski istok kompenzuju. Amerika je ostvarila rast prodaje od 14 odsto, a Bliski istok i Afrika čak 20 odsto u posmatranom periodu. Brojevi su impresivni, ali ti regioni još uvek nisu dovoljno veliki kao udeo u ukupnim prihodima da bi mogli da apsorbuju dugotrajnu kinesku kontrakciju bez posledica po ukupni profil rasta grupe.

Bilans stanja pruža utehu bar na finansijskoj strani. Richemont je krajem 2025. godine držao neto gotovinski položaj od 7,6 milijardi evra, što mu daje kapacitet za ulaganje u širenje brendova, digitalnu infrastrukturu i selektivne akvizicije bez pritiska kreditora. Izlazak iz gubitaškog onlajn prodavca Yoox Net-a-Porter, prodatog kompaniji Mytheresa, uklonio je strukturni teret na zarade i pomogao ekspanziji marži čak i dok su cene zlata tokom godine dostigle istorijske vrhove, podižući troškove proizvodnje u segmentima nakita i satova.

Četiri decenije otpornosti pred novim testom

Rupert, koji ima 74 godine i koji je Richemont osnovao 1988. godine kao izdvojenu kompaniju iz porodičnog Rembrandt Group, kontroliše kompaniju kroz strukturu akcija sa dvostrukim pravom glasa koja mu daje većinu glasačkih prava uprkos manjinskom ekonomskom udelu. Vodio je grupu kroz višestruke cikluse tokom skoro četiri decenije, gradeći njenu konkurentsku poziciju na premisi da pravo luksuzo, utemeljeno u nasleđu, zanatstvu i disciplini cena, može da preživi svako makroekonomsko okruženje. Ta teza je izdržala svaku prethodnu kinesku korekciju. Pitanje koje sada stoji pred Richemontom je da li Kina koja aktivno bira domaće alternative — umesto da jednostavno troši manje — predstavlja drugačiju vrstu izazova od onih kroz koje je kompanija do sada prolazila. Odgovor na to pitanje odrediće da li je rekordna 2026. godina uvod u novu eru rasta ili vrhunac jednog ciklusa.