Stiv Forbs upozorava: Zlato nije investicija, već osiguranje – i sukob u Iranu to potvrđuje

Zašto žuti metal ponovo postaje tema razgovora na tržištima

Glavni urednik Forbesa, Stiv Forbs, upozorio je investitore da pažljivo prate kretanje cene zlata u trenutku kada sukob u Iranu unosi dodatnu neizvesnost na globalna finansijska tržišta. Cena žutog metala je sa više od 5.000 dolara po unci, koliko je iznosila ranije ove godine, pala na oko 4.000 dolara danas. Prema Forbsovom tumačenju, to ne znači da zlato gubi na vrednosti, već da dolar jača.

Šta zapravo pokreće cenu zlata i dolara

Zlato kao merilo, ne kao promenljiva

Forbs tvrdi da zlato već hiljadama godina čuva svoju stvarnu vrednost bolje od bilo kog drugog sredstva na planeti. On ga poredi sa Severnjačom kao fiksnom tačkom za orijentaciju – kada se cena zlata promeni, to zapravo govori o promeni vrednosti valute, a ne o promeni vrednosti samog metala. Ono što tržište trenutno beleži, prema ovom tumačenju, jeste rast vrednosti dolara, a ne pad realne vrednosti zlata.

Zašto dolar jača

Ključni razlog za jačanje dolara, kako navodi Forbs, jeste to što je Trampova administracija prestala da najavljuje potrebu za devalvacijom dolara radi smanjenja trgovinskog deficita, nakon što je cena zlata prošlog januara skočila na 5.000 dolara. Tome doprinosi i novi šef Federalnih rezervi, Kevin Vorš, koji navodno usmerava centralnu banku ka stabilnosti valute kao alatu za borbu protiv inflacije, umesto ka potiskivanju ekonomske aktivnosti.

Paradoks rastućih kamatnih stopa

Iako dolar jača, prinosi na državne obveznice – i kratkoročne i dugoročne – takođe rastu. Dvogodišnje državne obveznice SAD prešle su 4%. Forbs to objašnjava jednostavnom ponudom i potražnjom: vlada emituje veliku količinu obveznica kako bi finansirala tekući deficit i refinansirala bilione dolara duga koji dospeva na naplatu.

Istorijski kontekst cene zlata

Uprkos nedavnom padu, cena zlata i dalje je znatno viša nego ranijih godina. Godine 2022. unca je koštala oko 1.800 dolara, dve godine kasnije 2.300 dolara, a prošle godine 3.300 dolara. I pored pada sa vrhunca od 5.000 dolara, današnja cena je i dalje za više od 20% viša u odnosu na prošlo leto.

Rizici koje nosi sukob u Iranu

Forbs upozorava da bi aktuelni rat s Iranom mogao da podigne cene energije, što bi izvršilo pritisak na Kevina Vorša da povisi kamatne stope, uprkos njegovom otporu takvom kursu. Neizvesnost bi mogla da poremeti tržišta duga, a Forbs ne isključuje ni mogućnost međunarodne monetarne krize izazvane panikom, koja bi mogla pogoditi japanski jen ili britansku funtu. Japanski nacionalni dug je proporcionalno dvostruko veći od američkog, a finansijske institucije zemlje opterećene su dugom emitovanim po gotovo nultoj kamatnoj stopi, čija je vrednost danas znatno smanjena. Slično tome, ako se novi britanski premijer bude ponašao makar delimično onako radikalno kako je najavljivao, to bi moglo da naruši funtu i oteža vladi prodaju obveznica za pokriće deficita.

Lekcija iz 1980-ih

Forbs podseća da je sredinom osamdesetih godina prošlog veka snaga dolara u odnosu na druge valute izazvala krizu koja je primorala Vašington da smanji vrednost dolara – potez koji se smatra jednim od ključnih faktora koji su doveli do sloma berze 1987. godine.

Šta ova upozorenja znače za investitore

Centralna poruka Stiva Forbsa jeste da zlato ne treba posmatrati kao klasičnu investiciju, već kao osiguranje od finansijskih poremećaja. U trenutku kada se preklapaju geopolitički sukob na Bliskom istoku, rastući državni dug velikih ekonomija i pritisak na centralne banke da menjaju kurs monetarne politike, njegov savet investitorima svodi se na jednu rečenicu: čuvajte to osiguranje, jer neizvesnost tek počinje da se oseća na tržištima duga i valuta.