UBS: Zlato može snažno da poraste ako geopolitička nesigurnost ostane visoka, a kamatne stope krenu nadole

Robno tržište pod pritiskom geopolitike – ali fundamenti ostaju jaki

Analitičar robnog tržišta švajcarske banke UBS, Giovanni Staunovo, objavio je u ponedeljak detaljnu analizu uticaja sukoba na Bliskom istoku na globalno tržište sirovina. Njegova poruka investitorima je jasna: čak i kada se direktne tenzije smire, strukturni i makroekonomski faktori nastaviće da podržavaju cene roba – posebno zlata, nafte, bakra i aluminijuma.

Staunovo ističe da su ‘kontinuirane tenzije oko Irana i rizici u Hormuškom moreuzu dodali pritisak na rast cena i volatilnost sirovina, posebno nafte.’ Prema njegovim rečima, UBS i dalje vidi prostor za rast cena sirovina, pokrenut fundamentima, neravnotežom ponude i potražnje, kao i geopolitičkim rizicima.

Nafta, zlato i širi robni indeksi – gde smo sada

Nafta prešla granicu od 100 dolara

Pre napada na Iran, Brent nafta se trgovala oko 72 dolara po barelu. U ponedeljak, kada je Staunovo objavio svoju analizu, cena je bila 102 dolara po barelu – skok od gotovo 42% u kratkom periodu. Analitičar napominje da su zalihe naftnih derivata niske u više ekonomija, što bi moglo da zahteva još više cene kako bi se ograničila potražnja pre nego što se zalihe obnove.

Zlato ispod istorijskog maksimuma, ali prognoza ostaje optimistična

Cena zlata trenutno je oko 13% ispod svog rekordnog zatvarajućeg maksimuma zabeleženog u januaru, pri čemu su viša očekivanja kamatnih stopa od eskalacije tenzija opteretila sentiment. Ipak, Staunovo je decidiran: ‘Očekujemo da zlato značajno poraste ako geopolitička nesigurnost ostane visoka, a očekivanja kamatnih stopa krenu nadole.’

Širi robni indeks UBS CMCI Composite beleži rast od oko 17% od početka godine, mereno u američkim dolarima.

Bakar i aluminijum – strukturni manjak ponude

UBS projektuje dalje manjkove ponude za bakar i aluminijum, što podržava cene na srednji rok. Kao dugoročni pokretač potražnje ističe se elektrifikacija – globalni energetski prelaz koji podrazumeva masovnu upotrebu oba metala u infrastrukturi, vozilima i industrijskim postrojenjima.

Zlato kao zaštita – istorija i aktuelni kontekst

Analitičari UBS-a podsetili su na istorijske obrasce ponašanja zlata tokom geopolitičkih kriza. Nakon početka rusko-ukrajinskog sukoba 2022. godine, zlato je poraslo 15%, ali je potom izgubilo 15–18% vrednosti kako je Federalne rezerve počele da podižu kamatne stope. Sličan scenario odigrao se tokom Zalivskog rata i Iračkog rata – cene su na početku skočile 17%, odnosno 19%, ali su se povukle kako su se tenzije smanjivale.

Prema UBS-u, zlato nije primarno zaštita od direktnih ratnih pretnji, već od širih ekonomskih posledica sukoba: ‘Zlato pre svega štiti od monetarnih rizika kao što su devalvacija valute, rast deficita i ekonomska usporavanja, koji mogu biti posledica geopolitičkih konflikata.’

Kratkoročno, više cene energenata i inflatorni pritisci ojačali su američki dolar i podigli zabrinutost zbog potencijalnog rasta kamatnih stopa – oba faktora negativna za zlato. Ipak, UBS očekuje da će centralne banke pažljivo pratiti inflacione rizike bez brzopletih odluka o povećanju kamatnih stopa.

Strategija za investitore: diversifikacija je ključ

Za investitore koji već drže značajne pozicije u zlatu sa solidnim nerealizovanim dobicima, UBS preporučuje proširivanje izloženosti na bakar, aluminijum i poljoprivredne sirovine kako bi se diversifikovali izvori budućeg prinosa. Za one koji tek ulaze na tržište, ‘skromna alokacija može poboljšati diversifikaciju i pružiti zaštitu od sistemskih rizika.’

Dugoročnu privlačnost zlata podupiru i strukturni trendovi: visok nivo državnog duga, nastojanja centralnih banaka i globalnih investitora da smanje zavisnost od američkog dolara, kao i strukturni rast potražnje za zlatnim nakitom u Aziji usled rasta prihoda. Dok su ETF investitori blago smanjili pozicije ranije ovog meseca, hedž fondovi su skromno povećali neto izloženost zlatu, a ukupna potražnja – podržana stalnim kupovinama centralnih banaka – ostaje stabilna.

Prognoza do kraja 2026: put ka 6.200 dolara po unci

UBS zadržava svoju prognozu objavljenu 16. marta: zlato bi trebalo da dostigne 5.900 do 6.200 dolara po unci do kraja 2026. godine, što bi predstavljalo rast od više od 20% u odnosu na tadašnje cene. Ova prognoza počiva na kombinaciji makroekonomskih neizvesnosti, inflatornih pritisaka, slabljenja dolara na srednji rok i kontinuirane potražnje centralnih banaka. Što duže traje sukob između SAD i Irana, to su veći rizici negativnih ekonomskih posledica – a time i veća potražnja za zlatom kao zaštitnom imovinom.