Zlato cilja 5.000 dolara: Zapad prodaje, Kina i centralne banke kupuju

Zlato na raskršću: privremena korekcija ili promena trenda

Nakon višemesečnog uspona, zlato je u junu doživelo osetan zastoj. Prema analizi tima za zlatnu strategiju kompanije State Street Investment Management, spot cena plemenitog metala pala je 11,7 odsto, povremeno testirajući psihološku i tehničku podršku od 4.000 dolara za unicu. Iako je pad delovao dramatično, zlato je i dalje bilo otporniji instrument od alternativa – srebro je izgubilo 22,2 odsto vrednosti, bitkoin 20,4 odsto, a šira korpa robnih derivata 9,2 odsto. Na rizično prilagođenoj osnovi, zlato je nadmašilo sve tri kategorije.

Ipak, signali sa tržišta investicionih fondova bili su jasni – američki listirani ETF-ovi vezani za zlato zabeležili su otkup od približno 5,3 milijarde dolara tokom juna, nakon relativno uravnoteženih priliva u aprilu i maju. Analitičari to pripisuju promeni očekivanja na tržištu kamatnih stopa: tržište novca (OIS kriva) sada uračunava oko 1,5 povećanja kamatnih stopa ove godine, u odnosu na očekivanja od 2 do 3 smanjenja koja su vladala još u februaru. To je podiglo realne prinose i gurnulo imovinu američkih fondova novčanog tržišta na rekordnih 7,9 hiljada milijardi dolara.

Zašto zapadni investitori beže, a azijski kupuju

Zapadni investitori povlače kapital

Podaci o tokovima sredstava pokazuju jasnu regionalnu podelu. Nakon rekordnih sezonskih priliva od 11,5 milijardi dolara u januaru i februaru, investitori u Severnoj Americi su tokom narednih meseci povukli 18,7 milijardi dolara. Dolarov takođe jača – tokom perioda martovsko-junskog geopolitičkog rata, zlato je zaostajalo za dolarom oko 2,6 procentnih poena u odnosu na ostale G10 valute. Uz to, cena nafte tipa Brent pala je ispod ciljanih 80 dolara po barelu zbog mogućeg primirja između SAD i Irana, dok predsednik Feda Kevin Voš i dalje insistira na cilju inflacije od 2 odsto, što tržišta tumače kao razlog za odlaganje smanjenja kamatnih stopa.

Kina i azijska tražnja kao amortizer

Za razliku od severnoameričkih investitora, Kina beleži priliv kapitala u fondove zlata od 5,9 milijardi dolara od početka godine, a zajedno sa ostatkom Azije, regionalna kupovina u prvoj polovini 2026. iznosila je oko 12,6 milijardi dolara. Ovo delimično neutrališe globalni trend odliva pokrenut zapadnim investitorima tokom sukoba u Iranu. Lokalne premije na zlato u Kini prosečno su iznosile 1,0 odsto u junu, najviše od aprila 2025. godine, dok je fizički uvoz nemonetarnog zlata u kontinentalnu Kinu naglo skočio – 160 tona u aprilu (rast od 25 odsto na godišnjem nivou) i 163 tone u maju (rast od čak 63 odsto). Analitičari smatraju da bi ova azijska tražnja mogla podržati mek pod cene od 4.000 dolara, uz mogućnost daljeg rasta ka 4.500 do 5.000 dolara ukoliko se zapadni tokovi kapitala stabilizuju.

Centralne banke ne prestaju da kupuju

Ključni oslonac tržištu i dalje pružaju centralne banke. Prema anketi Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) za 2026. godinu, sprovedenoj među 76 centralnih banaka, 89 odsto ispitanika očekuje rast globalnih rezervi zlata u narednih 12 meseci, dok rekordnih 45 odsto očekuje rast rezervi sopstvene institucije – samo 1 odsto očekuje smanjenje. Na duži rok, 84 odsto ispitanika smatra da će zlato zauzimati veći udeo u ukupnim rezervama u naredne pet godina, dok 74 odsto očekuje smanjenje udela dolara u globalnim rezervama.

Ovi stavovi već se ogledaju u brojkama – centralne banke su u prvom kvartalu 2026. neto kupile oko 244 tone zlata, što je rast od 17 odsto u odnosu na prethodni kvartal i 8 odsto iznad petogodišnjeg proseka. Narodna banka Poljske kupila je 45 tona od početka godine, dok je Narodna banka Kine u maju dodala 10 tona svojim rezervama od 2.332 tone, obeleživši 19. uzastopni mesec kupovine. Prema projekcijama State Street-a, 2026. godina biće 17. uzastopna godina neto kupovine zlata od strane centralnih banaka od globalne finansijske krize, sa procenom potražnje između 680 i 820 tona, i baznim scenarijem od oko 765 tona.

Zlato istiskuje trezorske obveznice iz rezervi

Strukturna priča iza ovih kretanja tiče se promene sastava kupaca američkih državnih obveznica. Strani udeo u ukupnim trezorskim zapisima pao je sa oko 50 odsto u 2010. na 31 odsto u 2025. godini, dok se udeo Federalnih rezervi (SOMA) smanjio sa vrhunca od 25 odsto u 2021. na 13 odsto, nakon što je zvanično okončano smanjivanje bilansa stanja 1. decembra 2025. To znači da su domaći, cenovno osetljiviji investitori – fondovi novčanog tržišta, banke, ETF-ovi i hedž fondovi – preuzeli veći deo tereta apsorpcije novog duga. Prema proceni Evropske centralne banke, zlato je krajem 2025. dostiglo 27 odsto globalnih zvaničnih rezervi, po prvi put nadmašivši američke trezorske obveznice, čiji je udeo iznosio 22 odsto. Ukupan globalni dug takođe je dostigao rekordnih 353 hiljada milijardi dolara u prvoj polovini 2026, pri čemu se udeo državnog duga približava trećini tog iznosa, što dodatno podstiče tražnju za zlatom kao monetarnim hedžingom.

Tri scenarija do početka 2027. godine

Analitičari State Street-a i dalje smatraju da bull ciklus zlata ima prostora za nastavak, iako će put verovatno biti neravniji nego u periodu 2024-2025. Prema baznom scenariju, kojem se pripisuje 70 odsto verovatnoće, cena zlata bi mogla porasti na 4.750 do 5.500 dolara za unicu u narednih 6 do 9 meseci. Alternativni, medveđi scenario (25 odsto verovatnoće) predviđa da bi cena mogla ostati u rasponu od 4.000 do 4.750 dolara, dok se snažna podrška očekuje na nivou od 3.750 do 4.000 dolara. Najoptimističniji scenario, sa svega 5 odsto verovatnoće, predviđa skok na 5.500 do 6.250 dolara, mada analitičari smatraju da su šanse za to manje nego što su bile u januarsko-februarskom makroekonomskom okruženju.

Ono što ostaje konstantno jeste strukturni argument – globalni udeo zlata u portfoliju uzajamnih i berzanski trgovanih fondova i dalje je ispod 1 odsto, znatno manje od preporučenog strateškog cilja od 3 do 10 odsto koji analitičari predlažu za većinu portfolija. Kombinacija rekordnog javnog duga, uporne kupovine centralnih banaka i otpornosti fizičke tražnje u Aziji, prema oceni State Street-a, i dalje čini zlato jednim od ključnih instrumenata za diversifikaciju portfolija u narednoj godini.