Kina: Sezonski oporavak potražnje za zlatom u martu, ETF fondovi obaraju rekorde
- Veleprodajna potražnja za zlatom u Kini skočila je 57% mesečno u martu na 134 tone, podižući ukupnu potražnju za prvi kvartal na 345 tona.
- Kineski ETF fondovi vezani za zlato zabeležili su rekordne prilive od 59 milijardi juana (8,5 milijardi dolara) u prvom kvartalu, a ukupna imovina pod upravljanjem porasla je 26%.
- Narodna banka Kine kupila je zlato 17. mesec zaredom, povećavši rezerve za 5 tona na ukupno 2.313 tona.
- Uvoz zlata u Kinu snažno je porastao na početku 2026. godine – neto uvoz u februaru dostigao je 96 tona, što je za 63 tone više nego godinu dana ranije.
Mart doneo korekciju, ali i znake oporavka
Prvo tromesečje 2026. godine završilo se pod pritiskom korekcije cene zlata. LBMA Gold Price PM u dolarima pao je 12% u martu, opterećen naglo ohlađenim očekivanjima od budućih rezova kamatnih stopa Federalnih rezervi SAD – usled inflatornih pritisaka izazvanih ratom na Bliskom istoku – kao i faktorima tržišnog momenta dok su investitori zatvarali pozicije u fjučersima, ETF fondovima i opcijama. Šangajska referentna cena zlata (SHAUPM) zabeležila je sličan pad od 11%, mada je depresijacija lokalne valute donekle ublažila intenzitet pada.
Uprkos turbulentnom kvartalu, obe referentne cene – međunarodna u dolarima i kineska u juanima – ipak su završile prvi kvartal sa rastom od 7%. Znaci oporavka postali su vidljivi krajem marta i početkom aprila, kada su globalni investitori ponovo počeli da uvećavaju udeo zlata u svojim portfolijima.
Tržišna dinamika u prvom kvartalu
Veleprodajna potražnja: sezonski skok u martu
Banke, zlatari i rafinerije povukle su 134 tone zlata sa Šangajske berze zlata (SGE) u martu, što predstavlja rast od 57% u odnosu na februar i 12% u odnosu na mart prethodne godine. Mesečni oporavak bio je pretežno sezonskog karaktera – mart je imao 22 radna dana naspram 14 u februaru – a dopunjavanju zaliha doprinelo je i restokiranje industrije nakon kineske Nove godine. Pad cene zlata verovatno je podstakao i oportunistički otkup zaliha po nižim nivoima.
Ovaj faktor cene doprineo je i godišnjem rastu, s obzirom na to da je snažan skok cene zlata u martu prošle godine bio obeshrabrio zlatare od restokinga. Ipak, veleprodajna potražnja u martu ostala je ispod desetogodišnjeg mesečnog proseka, što potcrtava dugotrajnu slabost u sektoru nakita.
Ukupna veleprodajna potražnja za prvi kvartal dostigla je 345 tona – 3% više nego godinu dana ranije, ali i dalje 23% ispod desetogodišnjeg proseka. Kineski zlatni sektor nastavio je da se razvija u skladu sa trendovima iz 2025. godine: snažna investiciona potražnja kompenzovala je perzistentnu slabost potrošnje nakita od zlata.
ETF fondovi: rekordni kvartalni prilivi bez presedana
Kineski ETF fondovi vezani za zlato beleže neprekidne prilive već sedam meseci uzastopno. U martu su privukli 12 milijardi juana (1,7 milijardi dolara), što odgovara povećanju od 8,4 tone. Pad lokalne cene zlata nije prekinuo apetit kineskih investitora za ovim instrumentima. Pad indeksa CSI300 od 6% u martu, depresijacija juana od 0,8% prema dolaru, kao i potražnja za sigurnim utočištem usled rata SAD-Izrael-Iran i regionalnih geopolitičkih tenzija, podržali su kupovinu ETF fondova. Zabeležen je i talas kupovine na padovima u prvoj polovini meseca.
Ukupno gledano, kineski investitori kupili su ETF fondove vezane za zlato u vrednosti od 59 milijardi juana (8,5 milijardi dolara, odnosno 50 tona) tokom prvog kvartala, obarajući rekord prethodnog kvartala. Ukupna imovina pod upravljanjem porasla je 26% na 304 milijarde juana (44 milijarde dolara), dok su ukupni ulozi porasli na 298 tona – oba pokazatelja dostigla su rekordne vrednosti na kraju kvartala.
Fjučers tržište: pad aktivnosti u martu
Dnevni prosek obima trgovanja zlatnim fjučersima na Šangajskoj berzi fjučersa (SHFE) pao je 12% mesečno na 443 tone u martu. Ovaj pad pripisuje se nižoj volatilnosti cene zlata i slabijem cenovnom trendu, što je umanjilo interes špekulativnih trgovaca. Ipak, posmatrano na kvartalnom nivou, prosečni dnevni obim od 468 tona u prvom kvartalu ostao je daleko iznad petogodišnjeg proseka od 265 tona dnevno.
Narodna banka Kine: 17. uzastopna kupovina
Narodna banka Kine (PBoC) objavila je svoju 17. uzastopnu mesečnu kupovinu zlata u martu. Ovaj dodatak od 5 tona – najveći od februara 2025. godine – podigao je ukupne zvanične rezerve zlata Kine na 2.313 tona. Zlato sada čini 9% ukupnih deviznih rezervi Kine, nešto manje od 10% koliko je iznosilo u februaru, pre svega zbog pada cene zlata u martu. Neprekidnom kupovinom tokom čitavog kvartala, kineska centralna banka akumulirala je dodatnih 7 tona zlata – najviše od prvog kvartala 2025. godine.
Uvoz: snažan oporavak na početku 2026.
Prema najnovijim podacima kineske carinske uprave, uvoz zlata u Kinu snažno se oporavio na početku 2026. godine. Neto uvoz u januaru dostigao je 77 tona, što je značajan preokret u poređenju sa neto izvozom od 6 tona u istom periodu prethodne godine. Neto uvoz u februaru iznosio je 96 tona – za 63 tone više nego godinu dana ranije. Ovakvu robusnost podupirali su otporna potražnja i oporavak lokalne premije cene zlata, što je pojačalo interes uvoznika.
Šta donosi drugi kvartal
Drugi kvartal tradicionalno predstavlja sezonu slabije potrošnje nakita u Kini. Ipak, potencijalni podsticaj mogao bi doći od stabilizacije cene zlata. Investiciona potražnja mogla bi dobiti dodatni vetar u leđa od pada prinosa na obveznice i odsustva atraktivnih alternativnih lokalnih investicionih mogućnosti. Međutim, kretanje cene zlata ostaće ključni faktor koji će određivati odluke investitora u narednom periodu. Detaljniji pregled prvog kvartala i izgledi za drugi kvartal biće objavljeni u izveštaju ‘Gold Demand Trends’ 29. aprila.
