Kina je u poslednjih godinu dana agresivno povećala svoje zlatne rezerve, što izaziva niz pitanja među globalnim investitorima. Centralna banka Kine kontinuirano kupuje zlato, dok domaći građani takođe pojačano ulažu u zlatne poluge i nakit. Zašto se druga najveća ekonomija sveta odlučuje za ovakav potez — i šta to signalizira?

Zlato kao štit od geopolitičkog rizika

Jedan od glavnih motiva Kine je sve veća geopolitička neizvesnost. U svetu u kojem tenzije između Istoka i Zapada rastu, Kina traži načine da zaštiti vrednost svojih deviznih rezervi. Za razliku od američkog dolara ili američkih obveznica, zlato je apolitičan i ne može biti zamrznuto ili blokirano.

Povećana kupovina zlata može biti i signal pripreme za ekonomske turbulencije — uključujući potencijalni sukob oko Tajvana, sankcije, trgovinske barijere i slično. U tom smislu, zlato postaje strateški resurs, a ne samo investicija.

Poverenje u dolar slabi

Kineski potezi takođe ukazuju na opadajuće poverenje u američki dolar kao globalnu rezervnu valutu. Diversifikacija rezervi u korist zlata može se posmatrati kao deo šireg plana “dedolarizacije” koji uključuje trgovinu u juanima i bilateralne sporazume sa drugim državama.

Zanimljivo je da Kina već 18 meseci zaredom uvećava svoje zlatne rezerve, što se nije desilo još od 1970-ih. To ne prolazi nezapaženo kod investitora koji zlato posmatraju kao indikator sistemskih pomeranja.

Signal i za male investitore?

Ako jedna od najmoćnijih država sveta akumulira zlato u ovakvom ritmu, to može biti signal i za male investitore da preispitaju svoju izloženost ka plemenitim metalima. Istorijski gledano, zlato je zadržalo svoju kupovnu moć kroz vekove, bez obzira na inflaciju, ratove ili političke prevrate.

U kontekstu globalne nesigurnosti, ne čudi što raste interesovanje za kupovinu zlata kao zaštitu od rizika. Kina ovim potezima ne spekuliše – ona se priprema.

Zaključak

Ponašanje Kine u vezi sa zlatom treba shvatiti ozbiljno. To nije impulsivan potez, već strateški odgovor na globalna kretanja. A za sve koji razmišljaju o dugoročnom očuvanju vrednosti — možda je vreme da postave sebi isto pitanje koje sebi postavlja i Kina: koliko zlata je dovoljno?