Zlatni rat: Rusija rasprodaje rezerve, Kina strpljivo gomila

Dva pola svetskog tržišta zlata kreću se u suprotnim smerovima

Retko se dešava da dve od najvećih zlatnih sila na svetu u istom trenutku preduzmu dijametralno suprotne korake. Upravo to se dogodilo u aprilu 2026. Dok je Narodna banka Kine mirno preuzela isporuku od više od 7 tona zlatnih poluga, obeležavajući time 18. uzastopni mesec kupovine, Banka Rusije postala je najveći prodavac zlata u 2026. godini. Iza ove naizgled tehničke razlike krije se duboka geopolitička i monetarna priča o tome ko gradi budućnost, a ko plaća cenu prošlosti.

Kineske rezerve sada iznose 2.313 tona, a svaka nova isporuka deo je hladnokrvne, politički vođene strategije konverzije deviznih rezervi u fizički metal. S druge strane, Rusija prodaje zlato jer nema drugog izbora — sankcije su zamrznule dolare i evre, međunarodna tržišta kapitala su zatvorena, a troipogodišnji vojni napor iscrpeo je gotovo sve alternativne izvore finansiranja.

Raspad ruskog zlatnog fonda i kineska strpljiva akumulacija

Rusija: zlato kao poslednje likvidno sredstvo

Brojke govore same za sebe. Nacionalni fond blagostanja Rusije urušio se sa 550 tona u 2022. na svega oko 160 tona danas. Vojni rashodi zvanično su premašili sva socijalna izdvajanja, a budžetski deficit dostigao je 4,6 biliona rubalja do kraja marta 2026. U takvim okolnostima, prodaja 22 tone zlata u prvom kvartalu — najveće povlačenje od 2002. godine — nije strateška odluka, već nužda.

Rusija ne može da proda dolare jer su zamrznuti. Ne može da proda evre. Ne može da se zaduži na međunarodnim tržištima. Zlato je ostalo jedino likvidno sredstvo koje Kremlj može da unovči, i upravo to čini. Paradoksalno, ta prinudna prodaja samo potvrđuje stratešku vrednost metala — zemlja sa petim najvećim zlatnim rezervama na svetu posegla je za njima tek kada su sve druge opcije iscrpljene.

Slična, mada ne identična situacija odvija se i u Turskoj. Lira je u maju 2026. dostigla novi istorijski minimum, a turska centralna banka smanjila je zlatne rezerve za 131 tonu u martu kroz svopove i direktnu prodaju, pokušavajući da stabilizuje valutu. Pokušaj nije uspeo — lira je nastavila da pada. I u ovom slučaju, prodaja zlata nije izraz nepoverenja u metal, već hitna mera odbrane kolapsirajuće valute.

Kina: metodična, politički vođena akumulacija

Kineska kupovina zlata nema veze sa paničnim reakcijama na tržišne korekcije. Tokom marta 2026., zapadni ETF fondovi zabeležili su odliv od 13 milijardi dolara — najveći mesečni odliv ikada zabeležen. U isto vreme, azijski kupci apsorpovali su 474 tone fizičkog zlata, što je drugi najveći kvartalni obim u istoriji. Kineski investitori nisu prodavali tokom korekcije — kupovali su.

Kineski ETF fondovi za zlato dostigli su rekordnih 36 milijardi dolara imovine pod upravljanjem, uz sedam uzastopnih meseci neto kupovine i rekordni priliv od 14 milijardi dolara u prvom kvartalu. Ovo nije špekulativno ponašanje — to je sistemska, dugoročna politika konverzije deviznih rezervi u metal koji ne može biti zamrznut, sankcionisan niti razređen štampanjem strane valute.

Globalni trend: centralne banke kao dominantni kupci

Kina nije usamljena. Poljska je u prvom kvartalu 2026. kupila 31 tonu zlata, napredujući ka svom cilju od 700 tona. Indija, Uzbekistan i Kazahstan takođe su nastavili da uvećavaju rezerve. Analitičari JPMorgana procenjuju da će centralne banke do kraja 2026. kupiti ukupno 755 tona — više od 20% godišnje svetske rudarske proizvodnje od oko 3.500 tona, pre nego što metal uopšte dođe do bilo kog drugog kupca.

Iza ovih odluka ne stoje analize realnih prinosa obveznica niti kalkulacije o politici Federalnih rezervi. Stoji geopolitički rizik. Zamrzavanje 300 milijardi dolara ruskih rezervi 2022. godine trajno je promenilo računicu za svaku centralnu banku koja drži imovinu denominovanu u stranoj valuti. Guverner Narodne banke Poljske eksplicitno je citirao ‘monetarni suverenitet’ kao razlog za postavljanje cilja od 700 tona. Zlato je jedina rezervna imovina koja leži izvan jurisdikcije bilo koje strane vlade.

Cene i institucionalne prognoze: korekcija ili prilika?

Zlato je 28. januara 2026. dostiglo istorijski maksimum od 5.589 dolara po unci. Do sredine maja, cena je korigovala za oko 16%, spustivši se na oko 4.700 dolara. Zapadni mediji požurili su da proglase kraj bičjeg tržišta. Institucionalni analitičari nisu promenili ni jednu cifru u svojim prognozama.

JPMorgan ciljnu cenu postavlja između 6.000 i 6.300 dolara po unci do kraja 2026. Goldman Sachs vidi 5.400 dolara, Deutsche Bank 6.000 dolara, a Wells Fargo prognozira raspon između 6.100 i 6.300 dolara. Ovo nisu preporuke maloprodajnih biltena koji jure momentum — to su istraživački timovi institucija sa pristupom podacima o tokovima naloga, anketama centralnih banaka i modelima ponude i potražnje.

Globalna potražnja za zlatom dostigla je 1.231 tonu u prvom kvartalu 2026., vrednih rekordnih 193 milijarde dolara — rast od 74% u vrednosti uz samo 2% više volumena u odnosu na isti period prošle godine. Potražnja za polugama i kovanicama porasla je 42% na godišnjem nivou, na 474 tone.

Monetarni sistem se polako, ali vidljivo menja

Dedolarizacija se ubrzava, ne usporava. Kina izmiruje energetske transakcije u juanima. Saudijska Arabija prihvata juan za naftu. Zemlje BRICS-a aktivno istražuju sisteme trgovinskog poravnanja zasnovane na zlatu. Ove nisu spekulativne pozicije — to su politički potezi sa vremenskim horizontom od decenija.

Poruka koja proističe iz suprotstavljenih akcija Rusije i Kine je jasna i nedvosmislena: jedan sistem se kladi na dolar, drugi se kladi protiv njega. Zemlja koja prodaje zlato pod prinudom i zemlja koja ga metodično gomila zajedno ocrtavaju konture novog monetarnog poretka koji se polako, ali vidljivo formira — daleko od naslova zapadnih finansijskih medija, tiho, tona po tona.