Zlato kod Žagubice: Srbija na pragu nove rudarske ere?
U Istočnoj Srbiji, u blizini Žagubice, pokrenuta je testna faza rudarenja zlata u okviru projekta koji sprovodi međunarodni konzorcijum, uz podršku domaćih firmi i lokalnih vlasti. Ova vest, iako je prošla tiše od očekivanog, mogla bi imati dalekosežne posledice po domaću privredu, ali i prirodnu sredinu.
Šta znamo o nalazištu?
Reč je o jednom od geološki najperspektivnijih regiona u zemlji — području koje pripada tzv. Timočko-borskom metalogenetskom pojasu. Prema preliminarnim analizama, rude sadrže zlato u koncentracijama koje omogućavaju komercijalnu eksploataciju, što je potvrđeno prethodnim istraživanjima iz 2020. i 2022. godine.
Testno rudarenje pokrenuto je sredinom jula 2025. godine, i uključuje mehaničku ekstrakciju uz primenu flotacije i gravimetrije. Trenutno se ne koristi cijanid, ali se njegova upotreba ne isključuje u kasnijim fazama prerade, što već izaziva zabrinutost među meštanima i ekolozima.
Ko stoji iza projekta?
Glavni investitor je međunarodna firma registrovana u Kanadi, koja posluje preko svoje ćerke firme u Srbiji. Partneri su i kompanije iz Kine i Australije, koje su prethodno sarađivale na sličnim projektima u regionu. Ugovori o koncesijama su potpisani još 2023. godine, uz važenje na 25 godina.
Predstavnici investitora tvrde da će se poštovati svi ekološki standardi i da je planirano otvaranje 350 radnih mesta do kraja sledeće godine. Međutim, lokalne ekološke organizacije ističu da je javna rasprava bila minimalna, a uvid u procene uticaja na životnu sredinu ograničen.
Ekonomija i geopolitika zlata
Srbija se poslednjih godina sve više uključuje u globalni lanac snabdevanja plemenitim metalima. Iako još uvek nema funkcionalnu rafineriju zlata, kapaciteti za eksploataciju i izvoz rastu, naročito kroz projekte u istočnoj i južnoj Srbiji. Sa cenom zlata koja se u julu 2025. kreće oko 3.330 dolara po unci, svaka nova tona rude nosi značajan potencijalni prihod.
| Rudarski projekat | Lokacija | Metal(i) | Glavni investitor | Faza |
|---|---|---|---|---|
| Čukaru Peki | Bor | Bakar, zlato | Zijin Mining (Kina) | Eksploatacija |
| Jadar | Loznica | Litim, bor | Rio Tinto (UK/Australija) | Obustavljeno / u reviziji |
| Tilva – Žagubica | Žagubica | Zlato | Kanadski konzorcijum | Testna faza |
| Majdanpek | Majdanpek | Bakar, zlato | Zijin Mining (Kina) | Eksploatacija |
| Plana | Sjenica | Antimon | Grčko-srpski investitori | Geološka istraživanja |
| Kopaonik – Brus | Brus | Srebro, olovo | Stratex / Balkan Mining | Istražna dozvola |
Uz to, sve veći broj centralnih banaka akumulira zlato, a geopolitičke tenzije podižu njegovu vrednost kao sigurnog utočišta. U tom kontekstu, nije iznenađenje što se Srbija nameće kao nova tačka interesa za strane rudarske kompanije.
Ekološki izazovi i društveni otpor
Testno rudarenje već je naišlo na otpor lokalnih zajednica. Udruženja građana iz Žagubice i okolnih sela izražavaju bojazan zbog mogućeg zagađenja vodenih tokova, posebno jer područje leži u blizini reke Mlave. Postavlja se pitanje: da li je lokalni ekonomski benefit dovoljan razlog da se ugrozi dugoročna održivost života u tom kraju?
Srbija još uvek nema jasan institucionalni okvir koji bi garantovao dugoročnu zaštitu prirodnih resursa u kontekstu stranih rudarskih investicija. Primeri iz Bora i Majdanpeka pokazuju da ekonomska dobit često dolazi uz cenu koju plaćaju lokalne sredine.
Zaključak: zlato sa više lica
Početak testnog rudarenja kod Žagubice otvara niz pitanja: hoće li Srbija zaista iskoristiti svoj rudni potencijal na održiv način ili će ponoviti greške iz prošlosti? Investicije u plemenite metale donose novac, ali i rizike. Ipak, jedno je sigurno — zlato iz srpskog tla ponovo postaje aktuelna tema.
U vreme kada sve više građana ulaže u investiciono zlato kao sigurno utočište, vredi zapitati se da li će domaća proizvodnja uspeti da prati i podupre tu potražnju — ili će sve završiti u rukama stranih kompanija i izvezeno bez dodate vrednosti.
