Zlato na čvrstim temeljima: Centralne banke i ETF fondovi drže cenu visoko dok se inflacija vraća
- Centralne banke kupile su 244 tone zlata u prvom kvartalu 2026. godine, što je rast od 3% na godišnjem nivou.
- Globalni ETF fondovi pokriveni fizičkim zlatom zabeležili su 6,6 milijardi dolara mesečnih priliva.
- Potpredsednica Federalnih rezervi Mišel Bouman upozorila je da bi sukobi na Bliskom istoku mogli da zahtevaju restriktivniju monetarnu politiku.
- Zlato privlači potražnju iz više pravaca istovremeno — od strateških rezervi centralnih banaka do portfolija individualnih investitora.
Zlato više nije samo utočište u krizi
Postoji iskušenje da se rast cene zlata objasni isključivo geopolitičkim strahovima — ratovima, sankcijama, nestabilnošću. Takvo objašnjenje je nepotpuno. Ono što se danas dešava na tržištu plemenitih metala ima dublje strukturne korene, a razumevanje tih korena ključno je za svakoga ko prati globalna finansijska kretanja.
Zlato je u prvom kvartalu 2026. godine podržano kombinacijom faktora koji retko deluju u isto vreme: rekordnom kupovinom centralnih banaka, snažnim prilivima u ETF fondove i obnovljenim strahovima od inflacije koji dovode u pitanje sposobnost Federalnih rezervi da kontrolišu cenovnu stabilnost bez žrtvovanja privrednog rasta. Taj splet okolnosti nije slučajan — on odražava sistemsku promenu u načinu na koji veliki institucionalni igrači gledaju na zlato.
Tri sile koje drže cenu visoko
Centralne banke: strateška akumulacija se nastavlja
Centralne banke sveta kupile su 244 tone zlata u prvom kvartalu 2026. godine, što predstavlja rast od tri odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ova cifra je utoliko značajnija što dolazi nakon višegodišnjeg perioda već povišene kupovine — dakle, ne radi se o oporavku od niskih nivoa, već o nastavku trenda koji se konsoliduje.
Iza ove kupovine stoji jasna logika: diversifikacija rezervi. Mnoge centralne banke, naročito one van zapadnog bloka, nastoje da smanje izloženost valutnom riziku, riziku od sankcija i političkoj neizvesnosti koja okružuje globalni finansijski sistem zasnovan na dolaru. Zlato ne nosi kreditni rizik, ne može biti zamrznuto odlukom strane vlade i ne zavisi od poverenja u bilo koji emitent. To su osobine koje institucije koje razmišljaju u decenijama, a ne u nedeljama, cene iznad svega.
ETF fondovi: investitori se vraćaju
Pored zvanične potražnje, tržište beleži i snažan povratak individualnih i institucionalnih investitora putem ETF fondova. Globalni ETF fondovi pokriveni fizičkim zlatom nedavno su zabeležili 6,6 milijardi dolara mesečnih neto priliva — što je signal da se investitorska baza širi i da zlato ponovo zauzima mesto u portfolijima koji su ga ranije zanemarivali.
Ovaj razvoj događaja menja dinamiku tržišta. Dok su centralne banke bile gotovo jedini stub potražnje tokom određenih perioda, sada se uz njih pojavljuje i investitorska komponenta. Tržište koje ima više izvora potražnje manje je ranjivo na iznenadne promene raspoloženja jedne grupe kupaca. Investitori, pri tome, ne kupuju zlato samo kao zaštitu od krize — kupuju ga kao osiguranje od složenijeg makroekonomskog okruženja u kome se jasni odgovori sve teže pronalaze.
Inflacija koja ne želi da nestane
Treći stub podrške dolazi iz monetarne politike, tačnije iz njene sve veće neizvesnosti. Potpredsednica Federalnih rezervi Mišel Bouman upozorila je da bi sukobi na Bliskom istoku mogli da izazovu trajniji inflatorni pritisak i da bi takav scenario mogao zahtevati restriktivniju monetarnu politiku nego što tržišta trenutno očekuju.
Ovo upozorenje nije puka retorika. Ono uspostavlja direktnu vezu između geopolitike i politike kamatnih stopa. Ako napetosti na Bliskom istoku zadrže cene energenata na visokim nivoima, inflacija neće biti kratkotrajan šok koji se sam od sebe gasi. Skupi energenti prenose se na transportne troškove, koji se prenose na cene potrošačkih dobara, koje zatim utiču na inflaciona očekivanja, a ona na kraju hrane pritisak na rast plata. Taj mehanizam je dobro poznat — i upravo ga centralni bankari najviše strahuju.
Zamka između inflacije i rasta
Zlato istorijski dobro prolazi kada investitori veruju da su centralne banke uhvaćene u zamku između dva jednako neugodna ishoda: previsokih kamatnih stopa koje guše rast, ili preranog popuštanja koje ponovo raspiruje inflaciju. Upravo takvo okruženje sada ponovo uzima oblik.
Ako Fed ostane restriktivan zbog inflatornih rizika, realne kamatne stope mogu ostati visoke — što je tradicionalno negativno za zlato, koje ne nosi prinos. Međutim, ako ista ta restriktivna politika počne da ugrožava privredni rast, održivost javnog duga ili finansijsku stabilnost, zlato ponovo dobija na atraktivnosti kao sigurno utočište. Visoke kamatne stope nisu automatski negativne za zlato kada je razlog njihovog rasta — nestabilnost, a ne prosperitet. Upravo u toj razlici leži suština trenutne tržišne logike.
Tržište kupuje osiguranje, ne spekulaciju
Snaga trenutnog rasta cene zlata leži u tome što potražnja dolazi iz potpuno različitih pravaca u isto vreme. Centralne banke akumuliraju zlato iz strateških razloga koji se mere godinama. ETF investitori se vraćaju radi zaštite portfolija. Geopolitičke napetosti drže inflacioni rizik živim. A Fed je primoran da zvuči oprezno kada je reč o proglašavanju pobede nad inflacijom.
Ta kombinacija daje zlatu čvršću osnovu nego što bi imao bilo koji spekulativni reli. Ipak, tržište nije bez rizika. Ako inflacija brzo opadne, cene energenata se stabilizuju i Fed dobije prostor za snižavanje kamatnih stopa bez straha od ponovnog inflatornog talasa, deo hitnosti koja trenutno pokreće potražnju za zlatom mogao bi da splasne. Ali to, za sada, nije okruženje u kome se nalazimo — niti ono koje investitori vide pred sobom u bliskoj budućnosti.
