Zlato na prelomu: Zašto podaci o sentimentu ukazuju da je korekcija pri kraju

Korekcija koja resetuje tržište, ali ne menja fundamentalnu sliku

Plemeniti metali prolaze kroz takozvanu intermedijarnu korekciju — povlačenje cene koje nije neuobičajeno ni u najsnažnijim bik-tržištima. Međutim, ono što analitičari prate s posebnom pažnjom nisu toliko tehnički grafici, koliko indikatori sentimenta zasnovani na stvarnom novcu. A ti indikatori šalju jasnu poruku: korekcija je u poodmakloj fazi, a uslovi za ozbiljan nastavak pada jednostavno nisu ispunjeni.

Cena zlata je od svog dna iz 2020. godine porasla za otprilike 100%. Uprkos tome, pozicioniranost investitora ostala je začuđujuće skromna. Upravo ta diskrepancija između rasta cene i odsustva špekulativnog entuzijazma čini trenutnu situaciju analitički zanimljivom.

Gde stoje pravi novac i pravi investitori

Institucionalni menadžeri postali skeptičniji — što je zapravo bullish signal

Anketa menadžera globalnih fondova Banke of Amerika pokazuje da neto 16% ispitanika smatra zlato precenjenim — što je najniži takav procenat u poslednjih deset meseci i drugi najniži u poslednjih petnaest meseci. Na prvi pogled, ovo zvuči kao negativan signal. U stvarnosti, to znači da profesionalni investitori nisu u poziciji masovnog izlaska iz zlata — jer u njega ni nisu masovno ušli. Nema ko da proda u panici.

Porodične kancelarije: 72% bez ijedne unce zlata

Možda i najupečatljiviji podatak dolazi iz JPMorgan izveštaja o globalnim porodičnim kancelarijama za 2026. godinu. Istraživanje je obuhvatilo 333 single-family office institucije iz 30 zemalja, sa prosečnom neto vrednošću od 1,6 milijardi dolara po subjektu. Rezultat je bio gotovo neverovatno jednoznačan: punih 72% ovih izuzetno bogatih institucija ne poseduje zlato ni u kakvom obliku. Među onih 28% koji ga ipak drže, prosečna alokacija iznosi svega 0,9% portfelja. Radi se o segmentu tržišta koji raspolaže ogromnim kapitalom i koji, u slučaju preokreta sentimenta, može da generiše snažan pritisak kupovine.

ETF fondovi: cena je porasla duplo, a alokacija stagnira

Podaci o ETF fondovima vezanim za zlato govore sličnu priču. Uprkos tome što je cena zlata otprilike dvostruko viša nego 2020. godine, ukupna imovina u gold ETF fondovima jedva je iznad nivoa iz te iste godine. Zlato trenutno čini manje od 2% ukupne ETF imovine — što je ispod nivoa iz 2019. godine i daleko ispod rekordnih 8% iz 2011. godine, kada je prethodni bik-ciklus bio na svom vrhuncu. Investitori, jednostavno rečeno, nisu pratili cenu novcem.

Rudari zlata: još dramatičnija potcenjenost

Ako je situacija sa fizičkim zlatom i gold ETF fondovima indikativna, situacija sa akcijama rudara zlata je još ekstremnija. ETF fondovi koji prate kompanije za rudarenje zlata sada čine svega 0,37% ukupnog ETF kapitala, što je pad sa oko 0,52% pre nekoliko meseci. Ovo je ispod nivoa iz i 2020. i 2016. godine — perioda koji su prethodili snažnim rallijima u sektoru. Alokacija kapitala u rudare zlata nalazi se na istorijski niskim nivoima, što ih čini potencijalno najeksplozivnijim segmentom u slučaju preokreta.

Rano poglavlje dugog bik-tržišta

Kombinacija svih navedenih podataka podupire jednu centralnu tezu: zlato i akcije rudara zlata nalaze se u ranoj fazi sekularnog bik-tržišta. Tekući ciklični bik-trend, koji traje oko dve i po godine, prema ovoj analizi nije ni na pola puta do svog vrhunca.

Istorijski gledano, ciklični vrhunci na tržištu zlata uvek su bili praćeni masovnim prelaskom kapitala iz konvencionalnih akcija u plemenite metale. Taj fenomen — koji se jasno video 2011. godine — sada je potpuno odsutan. Ogroman kapital i dalje miruje u standardnim portfolijima akcija i obveznica, a ne u zlatu.

Dok tehnički grafici i dalje ukazuju na mogućnost kratkoročnog pada, fundamentalni nedostatak špekulativnog pozicioniranja čini trajni proboj naviše malo verovatnim. Svaki eventualni novi minimum bio bi, prema raspoloživim podacima, kratkotrajan i neodrživ — jer jednostavno nema dovoljno prodavaca koji bi ga podržali.