Zlato pred novim rekordima: J.P. Morgan prognozira 6.000 dolara za uncu do kraja 2026.

Tržište zlata u tehničkoj magli: izmedju podrške i otpora

Cena zlata na spot tržištu prošla je kroz izraženu volatilnost od početka 2026. godine. Nakon snažnog rasta u januaru, usledilo je hladenje u martu, sa unutar-godišnjim minimumom od 4.170 dolara za uncu. Trenutno se plemeniti metal kreće bočno, zarobljen izmedju 200-dnevnog pokretnog proseka na oko 4.340 dolara i 50-dnevnog proseka na 4.730 dolara.

Greg Širer, rukovodilac sektora za bazne i plemenite metale u J.P. Morgan Global Research, konstatuje da je interes investitora opao. Razlog leži u rastućoj zabrinutosti da bi Federalne rezerve mogle odgovoriti na inflaciju pokretanu energetskim šokovima novim ciklusom podizanja stopa. U takvom okruženju, zlato je privremeno palo u drugi plan investicionih prioriteta.

Ipak, dublji strukturni pokretači potražnje ostaju netaknuti. Dugoročni rizici vezani za višu inflaciju, eroziju kupovne moći, fiskalnu nestabilnost SAD i geopolitičko raslojavanje i dalje čine temeljnu osnovu za alokaciju u zlato. Ovi faktori su, prema Širerovoj oceni, samo privremeno stavljeni na čekanje dok se ne razreši konflikt na Bliskom istoku, koji unosi neizvesnost u cene energenata, inflaciona očekivanja i prinose na obveznice.

Centralne banke: zvanično hladenje, realno ubrzanje

Jedan od najvažnijih stubova višegodišnjeg bikovskog scenarija za zlato bila je kupovina centralnih banaka širom sveta. Izmedju 2021. i 2025. godine, centralne banke su u proseku kupovale 225 tona zlata po kvartalu — otprilike dvostruko više u odnosu na period od 2016. do 2020.

Na prvi pogled, 2026. godina donela je preokret. Centralne banke su u prvom kvartalu zvanično prodale 129 tona, pri čemu se posebno istakla Turska sa prodajom od 60 tona u martu. Neto prijavljene kupovine iznosile su svega 16 tona, što je predstavljalo dramatičan pad momenta.

Medjutim, podaci Svetskog saveta za zlato (World Gold Council) otkrivaju sasvim drugačiju sliku. Naime, ne postoji obaveza prijavljivanja kupovina Međunarodnom monetarnom fondu, pa značajan deo transakcija ostaje nevidljiv. Korišćenjem alternativnih podataka sa londonskog OTC tržišta i praćenjem trgovinskih tokova iz švajcarskih rafinerija, procenjuje se da je realna kupovina u prvom kvartalu 2026. iznosila 244 tone, u odnosu na 208 tona u četvrtom kvartalu 2025.

Kina kao strateški kupac

Ključni akter ovih neprijavljenih kupovina je Kina. Neto uvoz zlata u Kinu dostigao je 317 tona u prvom kvartalu 2026. — skoro tri puta više u odnosu na prethodni kvartal. Narodna banka Kine ubrzala je i zvanične kupovine: sa proseka od oko jedne tone mesečno u šestomesečnom periodu do februara, na pet tona u martu i osam tona u aprilu.

Motivacija je strateške prirode. Zamrzavanje ruskih rezervi centralne banke 2022. godine poslalo je jasan signal da dolarizovana aktiva držana u inostranstvu nisu bezuslovno zaštićena od američkih sankcija. Peking sistematski gradi zlatne rezerve kao deo dugoročnog projekta etabliranja renminbija kao kredibilne alternativne rezervne valute.

Kineske osiguravajuće kuće — skriveni rezervoar potražnje

Pored centralnih banaka, pojavio se još jedan značajan izvor potražnje. Početkom 2025. godine, deset najvećih kineskih osiguravajućih kompanija dobilo je regulatorno odobrenje da alociraju do 1% sredstava pod upravljanjem (AUM) u fizičko zlato. U tom trenutku, 1% kombinovanog AUM-a iznosio je oko 200 tona zlata.

Analitičari veruju da bi ovaj limit od 1% mogao biti samo početna tačka i da bi alokacija od 5% mogla postati realna opcija. Kako ove kompanije počnu da objavljuju svoje pozicije — što trenutno nisu u obavezi da čine — tržište bi moglo biti iznenadjeno obimom akumulacije.

Medvedji scenario: kada bi zlato moglo da posrne

Zlato funkcioniše kao zaštita od obezvređenja valute — hedge protiv gubitka kupovne moći usled inflacije ili monetarne devalvacije. Medjutim, pošto ne generiše prinos, plemeniti metal istorijski loše prolazi u okruženju rastućih kamatnih stopa na alternativne instrumente poput američkih državnih obveznica ili fondova novčanog tržišta.

Politika FED-a stoga predstavlja ključnu pretnju. Najznačajniji medvedji rizik, prema oceni J.P. Morgan-a, jeste makro scenario u kojem američki rast i zaposlenost ostaju snažni, ali inflacija nastavlja da ubrzava, što bi konsolidovalo ciklus podizanja stopa. Ukoliko bi se Federalne rezerve osetile ohrabrenim jakim tržištem rada i zauzele agresivan stav prema inflaciji, to bi moglo značajno da poljulja investicionu potražnju za zlatom.

Takav razvoj dogadjaja verovatno bi pokrenuo trajnije odlive iz zapadnih ETF fondova, stvarajući konstantan pritisak na cene, posebno ako bi se istovremeno smanjio intenzitet kupovina centralnih banaka. Ipak, Širer naglašava da je ovakav scenario i dalje malo verovatan u tekućoj godini.

Šta čeka plemeniti metal: izmedju geopolitike i monetarne politike

Prognoza J.P. Morgan-a ostaje konstruktivna: prosečna cena od 6.000 dolara za uncu u četvrtom kvartalu 2026. i 6.300 dolara do kraja 2027. godine. Ova projekcija je nešto konzervativnija u odnosu na februarske procene, ali i dalje podrazumeva značajan rast u odnosu na trenutne nivoe.

Budućnost zlata zavisiće od dva ključna faktora: razrešenja geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku i pravca monetarne politike Federalnih rezervi. Ukoliko se iranski konflikt stabilizuje, smanjiće se repni rizici za cene energenata i inflaciju, ali bi istovremeno mogao oslabiti i jedan od glavnih motivatora za kupovinu zlata kao sigurne luke.

Sa druge strane, strateška akumulacija od strane Kine i potencijalno otvaranje novih institucionalnih kanala potražnje — poput kineskih osiguravajućih kuća — mogli bi da postave čvršći cenovni pod i viši plafon nego što tržište trenutno anticipira. Za investitore, zlato ostaje nezaobilazna komponenta diverzifikovanog portfelja, ali uz jasnu svest da kratkoročna volatilnost neće jenjavati dok se globalni makro i geopolitički pejzaž ne iskristališe.